Blog jednog malog genijalca koji je rešio da se suprotstavi maltretiranju od strane šljama

Taj bullying-sikaniranje je redovna pojava po skolama, pogotovo to eksalira kad dodje pubertet.
Ja sam ko klican bio punacak pa su me deca znala zbog toga vredjati i maltretirati (doduse ne u tolikim razmerama).
Bio sam jako osetljiv po tom pitanju ali istovremeno i drzak i prznica pa sam lako i ulazio u tuce i sukobe.
To mi je i malo pomoglo da ipak steknem status i retko ko se usudjivao da me kasnije proziva.
Moraju se malo pokazati zubi, ako ko klinac dozvolis da te svako gazi kako ces tek kasnije.

Potpis

"Ne moze danas svaka gologuzija da snima filmove" (Radomir Belacevic)

Nema više takvog incidenta ...

Razlika između onog pre 50, 30, 10 godina i danas je što danas da bi izbacio klinca iz škole direktor škole mora da dobije saglasnost roditelja.
Ovo je najveća nebuloza ikada :)

Išao sam u osnovni 90ih (83. godište). Od kad sam bio klinac imam averziju ka većini profesora (ne svima) i nerviralo me je dosta u ponašanju istih. Moguće je da i nisam imao prave autoritete u osnovnoj i srednjoj školi i iako nisam nikog maltretirao nisam bio u situaciji da mene neko cima, sem kraće vreme u osnovnoj, što se rešilo.

Da je situcija ista tada i danas i ja bih se složio da mali treba da malo razvije muda i to bi bilo to.

U to vreme u koje svi pričamo kako je bilo katastrofalno, mogu da ti kažem da su učitelji i profesori imali VIŠE kontrole nad decom nego ovi danas. Baš zbog gore spomenutih stvari.

Kad sam ja bio klinac, ako bi neko napravio problem u školi ćale ili keva su išli pred nastavnika ili direktora da crvene i da mole da se klincu progleda kroz prste.
Sada profesor treba da se pravda roditelju, pa onda direktor roditelju, pa ako se roditelj slaže dete može i da se kazni.

U takvoj situaciji ti imaš klince koji grupno i organizovano prebijaju drugog klinca koji više puta tu biva i povređen, a da nikakve kazne nema.
I kao rešenje da se taj slabiji odbrani se nudi neka cigla u glavu? Ne znam da li je gore da pogodi nekog u glavu i ubije ga ili ozbiljno povredi ili da promaši pa da završi na urgentnom kad ga dohvate.

Nekada si jednostavno imao granice koje su samo oni najgori prelazili i većinom bi naj***** zbog toga. Isključenja iz škole, popravni domovi, batine od roditelja, starije braće, privođenja ...

Ova rasprava ima jako veliki problem što u ovakvim slučajevima postoji više jednako verovatnih scenarija od kojih je svaki moguć, a svako podrazumeva primer koji je video:

1) U razredu su kreteni koje roditelji uče da budu nasilni. Dečko je miroljubiviji i pametniji i trpi zbog toga.
2) U razredu su malo agresivnija deca koja se ponašaju čoporativno a mali ima napisano ''udrite mene ja se ne bunim'' na čelu.
3) U razredu su normalna deca koja se ponašaju kao što se ponašaju teritorijalne životinje a klinac je mnogo drugačiji i voli to da ističe jer tako dospeva u centar pažnje (što svako normalno dete i pokušava samo svako na svoj način)
4) U razredu su sasvim fina deca, a on je razmažen i provocira a mamici priča drugu priču i sad eto blog.

Pitanje je šta je od tog ovde zapravo. Uzmite u obzir to kada raspravljate a ne da tvrite da postoji samo jedna, vaša, mogućnost i svađate se kako onaj drugi misli da nešto drugo u pitanju. Mislim da su gornji scenarii jednako verovatni i može da bude bilo koji. Jedino mi je žao što je ovaj najgornji svakom godinom sve zastupljeniji ali dobro.

Ja mogu nešto da kažem iz sopstvenog primera. Jedini razlog zašto ja nisam maltretiran je što postojala osoba koja je čudnija od mene (ovog puta je bio u pitanju zaostao dečak a ne genijalac), sreća koju moj brat nije imao. Ipak par puta mi se desilo da imam problema i rećiću vam zašto nikada nisam imao muda da se preterano branim:
Najpre poniženje kad me umlate, a potom roditelji (mislim na kevu) i disciplinske mere. Dakle je sam bojao stvari koje su tu da me zaštite i zbog toga nisam tražio probleme. Batine možda i bole ali je meni svaki put u glavi bila majka kako vrišti što se ne klonim budala. Moj brat i ja smo generalno relativno buntovna deca u mnogim pitanjima pa nas majka nije pretvorila u roziće, ali mi ni na pamet ne pada da se branim fizički kada je prpa a trebalo bi. Otac nije preterano radio stvari preventivno a pošto se nikada nije pročulo za neke probleme nije ni imao priliku da nas nauči da se branimo kada su majmunska posla u pitanju. Verovatno sam ja danas relativno normalan zato što sam uopšte imao oca, kladim se da bi bio ovaj klinac samo u gotik-emo izdanju da mi je tu samo majka bila.

I u ovom slučaju ja krivim majku, važne su i nezamenjive za mnogo šta ali ne za očvrćavanje. Što ne tuži školu? Što ne kaže malom da se idući put brani ako treba zubima pa kad neko drugo dete bude moralo da prima tetanus paziće ga se.

Neko konstantno spominje prilagođavanje... koji vam je? mali nikoga ne dira i kome ima da se prilagodjava?
Alo bre gde je tu osnovni princip demokratije, slobode, različitosti...??????
Neka ih mamice i tatice nauce da ne diraju one koji njih ne diraju.
Sva mudrost je u tome! Ali seronje moraju necim da se pokazu...
Ke** mi se na vas "spartance". I od jačeg ima jači.. Ne govorimo o ulici i društvu narko dilera ili čega već koje je kdete izabralo već o ŠKOLI! jedino što oni rade jeste da sputavaju NORMALNU decu da se razvijaju kao NORMALNI članovi ne nasilnog i prosperitetnog drustva..kladim se da je njima neko šapnuo na uvo da ako ne budu smradovi da ce izgubiti biološku bitku i da ih neće biti jer će ih ovakvi mali genijalci prevazici u svemu. Ti mali genijalci su upravo ne nasilni iz razloga što mogu bolje i vise od toga..ne zadovoljavaju se prostim bitisanjem bez pozitivnog doprinosa na planeti zemlji

Slucaj iz Floride:

http://www.dailymail.co.uk/new...r-charge-stand-ground-law.html

Sedamnaestogodisnjak je oko godinu dana maltretirao cetrnaestogodisnjaka iz iste skole.

Jednog lepog dana, cetrnaestogodisnjaku je prekipelo, i kad je ponovo pocelo fizicko maltretiranje,
potegao je perorez iz dzepa i siledziju izubadao jedno 12 puta, od cega su dva uboda bili smrtonosni.

Sud ga je pre neki dan oslobodio bilo kakve krivicne odgovornosti.

Iako zakon u Floridi ne cini puno da sprecava siledzije da rade sto rade po skolama, takodje ne sprecava
ni pravo na samoodbranu, stavise postoji 'stand your ground' doktrina uvedena 2005-te, dozvoljavajuci sva
sredstva u slucaju kad se ispravno proceni da ti je zivot ugrozen ili da postoji pretnja ozbiljnih fizickih povreda.

Prema svedocenjima prisutnih, mladji klinac je prvo pokusao da pobegne, ali nije imao kuda, i desilo se sto se desilo.

U obrazlozenju presude, sudija je navela sledece:

kad gledam neke prikaze iz Amerike cini mi se kao da su to slike treceg sveta, a likovi iz pakla. Ako Amerikanci nastave da insistiraju na svom zastarelom socijalno ekonomskom modelu proci ce kao i Sovjetski Savez.

Mašiš smisao, to što ti kažeš možda i jeste ali ovo nije tema samo o pojedinačnom slučaju već o generalnim problemima. To što je mali napisao da ga maltretiraju a da on ne provocira možda je i tačno ali možda i nije. Ovo je tema i o našim iskustvima o prolasku kroz međudetinjske odnose i koji su tu sve problemi, bez obzira što je započeta pojedinačnim slučajem.
Ako je sve što mali kaže apsolutno i objektivno tačno onda rasprava o njegovom slučaju nema smisla, stvar je jasna.
Škola nije samo obrazovna ustanova gde je sve podređeno da se nauči matematika, već je i ustanova koja koliko-toliko treba da te spremi na život i činjenicu da je tebi (a ne državi,) najviše do tebe stalo.
Da, ne treba da se dozvoli maltretiranje ali škola/država/roditelji ne treba da su prvi u lancu odgovora već maltretirani. Ne kažem da treba da izbode drugu decu ali mora da pruži direktan otpor koji je srazmeran pretnji, a kada ga pruži, školska javnost će očigledno uvideti problem. Neće uvek biti viša instanca tu da ga brani i roditelj bi trebalo da svoje dete nauči kako i kada da se brani.
Ono što veliki broj ljudi na ovoj temi cilja nije problem u školskom sistemu, jer je to bolno očiglendno, već problem u pripremanju dece za život od strane roditelja, učenju dece da procene svet, procene sebe itd.
Deca koja maltretiraju jesu problem ali nisu jedini, i to veliki deo nas ovde pokušava da ukaže.
Takođe mnogi misle da i u ovom slučaju nisu glavni problem deca koja maltretiraju.

Ne pise se koi, vec koji Stefane muskarcino.
Uzas. Srbija i blagodeti zapada.

Ovog dešavanja je bilo i biće, sve dolazi iz/od kuće (da ne kažem od roditelja).
Pročitao sam tekst što je napisalo dete, prvo što me je začudilo brdo komentara (starog kova) korisnika blog-a, dok nisam naleteo na komentar njegove majke koja je dobro poznata blog zajednici.
Ok i to je neki vid borbe, poznato mi je da je mama razvedena ali šta je sa ocem (nadam se da je živ, nisam informisan)?

Ovde treba uzeti u obzir da dete nema jednog roditelja i to vrlo bitnog za njegovo odrastanje.

Potpis

http://www.gradjevinskinajlon.rs/
Gradjevinski najlon i džakovi za šut.

link (blic)

Maštovita neka deca! Uff!!! Da sam na mestu roditelja tog zlostavljanog dečaka/devojčice izlemala bih ih pošteno, pa nek me tuže!