Humanitarne čestitke

Čitam i ne mogu da verujem kako se bahato ponašaju spodobe (kako ih je već neko definisao ), ja nisam imao takvih susreta sa njima, uvek su bili pristojni al' ima razne bagre.
I trebalo bi na čestitkama kad ih već prodaju da piše recimo 10 din ide u humanitarne svrhe, pa da čovek zna koliko će zapravo ići u humanitarne svrhe, a ne da varaju ljude po ulicama.

Potpis

:) :) :)

Da, naravno da ih ima normalnih i pristojnih, čak i ako presreću - evo, baš posle poslednjeg incidenta, skrećem prema Trgu republike i dvojica momaka, nasmejani, "Izvinite, znate li koji je danas praznik...?" Ako su pristojni, uvek ću im se nasmejati i reći "Hvala," ali da puštaju stoku na ulicu - puštaju.

I ja sam imala prilike da se susretnem sa tim cestitkama, i smatram da je ipak bolje uplata na ziro racun jer verujem da te "prodavacice" sigurno uzimaju procenat. Jednom mi se desilo da kad sam devojku pitala da mi malo vise i bolje obajsni o organizaciji da nisu znala sta da kazu. Ne kazem da su svi takvi, ali zna da se desi, zato bolje uplata na tekuci racun.

Budi sigurna SVI su takvi. Nema tu ni H od humatarnog rada, već samo prevara, na najgorni način - probuditi humanost u ljudima a onda ih opelješiti.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

a provizija u posti/banci?
svi se ugrađuju.

Te čestitke sa UNICEF motivima i dečjim crtežima ima i po EU, doduše ne prodaju na ulici, nego u poštama, tržnim centrima, itd. I jasno piše sa druge strane koliki procenat ide kome. Nažalost, kao i sve kod nas, humanost se zloupotrebljava zaradi ličnih interesa. Oni su dosadni zbog njihovog procenta. I to je to. Prvo bi trebalo zabraniti prodaju na procenat u kome je cela plata od procenata. Drugo, većina tih mladih ljudi radi to što mora. Ili su na studijama, pa trebaju dodatni novac, ili su bezposleni, i šta će.. A dosadni su i takvi kakvi jesu jer ih uče da budu takvi. Ti menađeri gerila marketinga im usade svako jutro u mozak određene rečenice, i to je to.

Većinom me ni ne pitaju, valjda ne izgledam komunikativan, mada još negde imam 3-4 čestitke od UNICEF-a, jedna cura je prodavala na aerodromu u prolazu, i video sam da je kulturna, i da radi što mora. Jedno vreme sam čekao sa kolegom jer je imao koji sat posle smo došli u BG vezu za Tivat, i gledao ih kako kidišu (skupa sa taksistima) i bilo mi žao devojke, jer je bila izgubljena. Posle sam kupio za 10e 5 komada, i to zbog nje. Najradije bi joj dao tih 10e, koji će mi čestitke, ali kapiram da bi se osećala kao da prosi.

Nemam pojma, takav sam, kada vidim da sedi i traži, nema teorije da dam cent. Kada makar nešto radi, svira, slika, prodaje cveće, dam ponekada, ako mi se čini da to radi što mora, ne iz profesije.