Nalaze se u jednoj cevi koja je gurnuta u kazan. Prednost im otprilike sto ne mogu tako lako joni metala da se odlepe od grejaca i odu u vodu. To mu donosi duzi zivotni vek, ali posredno grejanje znaci i ogroman dinamicki raspon temperatura, sto mu skracuje radni vek, tako da na kraju dodjes na isto. Efikasniji nisu, cak mozda naprotiv, ali to ne predstavlja primetnu razliku. Sve u svemu, sviranje stojku, grejac ko i svaki drugi. Ali lepo zvuci onako kad ljudima napacenim cestim crkavanjem grejaca obecas da ce sad to novo cudo od tehnike da im traje dozivotno. Nece, to ce isto da im crkne, ali ce proizvodjac do tada da se nakupi para i bolece ga gore pomenuti kome je svirao.
Jedini nacin da grejac bude ekonomicniji je da mu se ugradi multiplikator, pa da trosi 1kW a greje 8kW.
Potpis
Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
. Veselinovič je dosta odgovorio o tajni rada i propadanja grejača . Ako uzmemo da je grijač dugačak razvijen oko 90 cm i da mu je prečnik 0,8 cm dobijamo da je ukupna površina grejača oko 190 cm2 . To znači preko 10 W / cm2 ! Znači da bi se usijao ako bi ga pustili da radi bez prinudnog hlađenja - vode . A temperatura na njemu nije nikada 100 C° već znatno više i uvek se javljaju mikro isaravanja vode sa minijaturnim balončićima pare . Tu nastaje kamenac a ne na regulaciji - termostatu . Sigurno da će se balončići znatno brže hladiti ako je okolna voda niže temperature , a najsigurnije da se neće ni javljati kamenac ako se taj suvi grejač ne greje preko 150 C° . Na žalost kod mene u mom gradiću nisam nikada video takav suvi grejač . A voda ključa kao što znate na različitim temeraturama , pa ako imate pritisak vode 5 Bara možete da očekujete da će ta temperatura biti 150C° ! To je razlog što se javlja manje kamenca kod grejača koji imaju veću površinu po vatu .