Mozhda malo glupo pitanje,ali kako rade pratece rakete?

to mi nije jasno,shta njih navode na recimo neki avion,bazu ili tako neshto? btw imam 14 godina,nemojte se smejati :D:D:

bash me zanima

---

14 godina nije opravdanje :) Ja sam sa 12...ma nebitno...ja sam bio fanatik...
Mozes da ih vodis na vise nacina...termovizijom, radarski, laserom, vizuelno...

---

Najbolje da priupitaš svog dobrog druga Googla i dobru drugaricu Wikipediu .
Kao polazna tačka može da ti posluži
http://en.wikipedia.org/wiki/Missile
http://en.wikipedia.org/wiki/Missile_guidance
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_missiles

A Japanci su prvi izmislili "pametne bombe" ;-)
http://en.wikipedia.org/wiki/Ohka

Bas kao i pametna torpeda...i pametne protiv-tenkovske mine...i jos dosta toga pametnog...

---

Imaš više vrsta-tipova raketa, a one se dele prema nameni i mestu lansiranja.

Znači, zemlja-zemlja, vazduh-vazduh... more-vazduh... itd.

Prema navođenju se dele na lasersko, toplotno, pasivno... kao i poluaktivno i aktivno radarsko navođenje.

Kucaj negde: IR, SARH, RH, ICBM, SLBM, AAM, AGM... ima toga još... samo nastavi!

Pozdrav!

Pozdrav,

nisam siguran sta tacno podvodite pod "pametno" ali ne mogu se sva sredstva smatrati takvima.

Definicija "pametnog" oruzja je, doduse, veoma rastegljiv pojam ali neke se stvari ne mogu podvoditi pod tako nesto.

Ukratko, stvari funkcionisu u nekoliko smerova:

- oruzje koje gadja staticne ciljeve sa unapred poznatim koordinatama

- oruzje koje gadja mete u pokretu na pozadini neba

- oruzje koje gadja mete u pokretu na pozadini zemlje

- oruzje koje gadja sredstva koja isijavaju

- oruzje koje gadja mete na moru/pod morem

i jos nekoliko slicnih podela ali se iz ovih nacelnih moze razanti ponesto o principima dejstva.

Bitno je razlikovati poligonske uslove od realnih borbenih, mnoga oruzja definisana kao visokoprecizna uopste to nisu u realnim uslovima. Prva iracka kampanja recimo navodi da je od 43 lansirana, cak 42 Patriota presrelo ciljeve (SCUD B). Naknadna Senatska istraga pokazala je katastrofu od nula pogodaka pri cemu su predstavnici vojske pred senatskom komisijom jasno rekli da su oni svako presecanje kurseva krstili u presretanje SCUD-a. Na decidno pitanje da li oni pod time smatraju nesto kao kada brodovi na moru jedan drugome preseku kurs ali to ne bude u isto vreme, odgovor je bio potvrdan...pravi fijasko projekta Patriot.

Ovo je samo jedan primer razlike borbenih i poligonskih uslova, zavisno od nacina upotrebe. Ukoliko to probamo da predstavimo kao odgovor na pitanje iz naslova teme, uzmimo za primer Tomahawk rakete. Ovi projektili se lansiraju na nepokretne mete sa unapred poznatim i potvrdjenim koordinatama. Neretko se te mete nalaze u blizini urbanih naselja i sa visokom prenapucenoscu i tada je neophodno mnogo toga predvideti i preduprediti prilikom konstrukcije balistickog leta i putanje rakete. Kako onda "pametna" raketa pronalazi cilj?

Jednostavno, uzimajuci u obzir zakret zemlje oko svoje ose te spoljne faktore uticaja (vetar recimo), racunar u glavi rakete za samonavodjenje proracunava na kojoj ce visi leteti i kolika ce mu biti horizontalna i uglovna odstupanja po sve tri ose. U svakom slucaju, ovo je malena digresija u odnosu na zadate parametre, ostatak se programira prilikom "naoruzavanja" rakete za dejstvo. OK, raketa zna gde treba da doleti ali ako leti pravolinijski na jednakoj visini, rizikuje da ili udari u istaknuti reljef na svojoj putanji, ili bude oborena ako leti na bezbednoj altitudi.

Radi solviranja ovog problema, raketa koristi racunar za promenu parametara leta na bazi proracunate putanje koja je posledica osmatranja terena i preciznih geografskih parametara. Ovo nije tesko obezbediti danasnjem oruzju balistickih zahteva. Dakle, prateci reljef, raketa koriguje let za zadate vrednosti iz unapred poznate putanje i na osnovu poznate brzine i vremena, "zna" kada je dosla do tacke u kojoj mora da promeni parametre leta da bi izbegla reljef. Ovo znaci da raketa nije "pametna" zato sto "gleda" vec zato sto su joj ulili "pamet" pre leta.

Dalje, raketa je izbegla sve geografske prepreke i sada treba da udari u cilj. A sta ako je promasila iz bilo kog razloga svoju putanju? Treba li da udari sa svojih nekoliko stotina kilograma brizantnog eksploziva u gusto naseljeno urbano podrucje?

Ovo je rizik koji zahteva novo ulivanje "pameti" raketi. Naime, na bazi neposrednog osmatranja terena iz satelita i AWACS sistemskih letelica, pred sam let se "ucrtava" putanja leta i kontrolne tacke. One su najbitnije.

To su karakteristicne tacke reljefa na kojima raketa "progleda" i snima reljef ispred sebe trazeci podudarnosti sa zadatom satelitskom slikom koja bi trebala da je sada ispred rakete. Pronadje li dovoljan procenat podudarnosti, raketa neometano nastavlja svoj put. Ustvari, i ako ne pronadjke podudarnosti, ona put nastavlja ali jos ne otpada poslednji stepen osiguranja i ona pada bez aktiviranje eksploziva u bojevoj glavi. Na ovaj se nacin obezbedjuje da raketa koja nije potpuno sigurna u ispravnost svoje putanje a samim tim i cilja u fazi napada, ne napravi ogromnu kolateralnu stetu. Tako se raketa ucini "pametnom".

Avaj, na karakteristicnim mestima koja bi po proceni branioca mogli posluziti kao referentne tacke za rakete, a na pravcima iscekivanja, branioci se aktivno brane time da zapale visokodimne materijale (gume stare recimo) sto bi stvorenom dimnom zavesom sprecilo raketu da potvrdi svoju putanju i time je ucinilo skoro potpuno bezopasnom bez obzira sto ona i dalje definitivno pada na zadate koordinate ili u krugu tolerancije oko njih. Pada ali ne eksplodira. Naravno, dovoljno je malo racuna verovatnoce pa da se vidi koliko su malene sanse da se medju brojnim karakteristicnim tackama pronadju bas referentne, ali ume da se desi ponekad ;)

Eto, tako Tomahawk pogadja ili ne pogadja statican cilj, bazu recimo. Rec je ipak o aproksimaciji a ne o preciznom opisu iz razloga pokusaja priblizavanja teksta auditorijumu.

Ostala oruzja rade to drugacije ali o tome nekom drugom prilikom da ne zagusimo ovde one kojima to nije interesantno.

To sa Patriotom je bilo zesce komicno. Nisu bili ni blizu da pogode ijedan cilj. A predstavili su ga kao ultimate raketu.

---

a za samo par tisuca Eura i GPS [navodjenje... itd] mož' da bidne komendija jedna... :D

http://www.ac11.org/gps1.htm

---

Pa slicna je prica za skoro sve "vodjene" rakete. Definise se cilj, usmeri raketa, ili prosto ispali, jedan deo puta se rucno vodi (ako nije krstareca), do zone zahvata senzora na raketi, (IR, ili neka kamera), kada raketa pocinje sama da se navodi, i kada je dovoljno blizu cilja, dolazi do paljenja blizinskog upaljaca, ili do udara u cilj. Zavisno od vrste cilja, biraju se i "bojeve glave", osim kod nekih zemlja vazduh, ili "morskih" raketa, gde svaki tip rakete ima svoju vrstu eksploziva i punjenja.

Sistemi za navodjenje, postoje u svim "komunikacionim" varijantama, i opticki i radio, sistemi za "zakljucavanje" cilja u glavi rakete su takodje raznovrsni, gotovo u svim varijantama, svi su prilicno pouzdani, ali svi imaju svoje "limite", koji mogu da se koriste za "protiv mere", ometanje..

Svaka raketa je dovoljno poznata, i sve mogu da imaju ometanja, tako da, na "kraju" tehnologije, sve puno zavisi od obucenosti posade, i one koja "gadja" i one koja vrsi protiv mere. Borba znanja, zivaca, i vestine.

Sto se tehnike tice, svi poznati senzori su ugradjivani u rakete, razni motori, sistemi upravljanja i komunikacije. Jedna od zanimljivijih raketa za "proucavanja" je ruska "Krizantema", zemlja-zemlja, kratkog dometa, ali sa raznovrsnim sistemima u sebi, sa vise varijanti.

Poz.

Pozdrav,

sad sam ja u neznanju...koje se to rakete danas rucno vode? Zasto IR ili kamera, vec kod sistema televizije postoji i sistem termovizije koji savrseno baraban funkcionise paralelno sa televizijskim sistemom, da ne pominjem druge koji reaguju na frekvencije itd. Posebna je stvar sto se ne mogu sve rakete/sistemi za navodjenje ometati a cak i oni koji se mogu ometati, ne dozvoljavaju to u celini putanje kojom se raketa krece. Jedino ne znam sta je tacno "opticki" sistem za navodjenje a ne znam ni koje to "morske" rakete imaju svaki tip svoju "vrstu elsploziva i punjenja". Konacno, definitivno nisu sve rakete dovoljno poznate, ima onih ciji podaci nisu dostupni nikako ni posle desetak godina od uvodjenja u operativu i to onda kada ih u pravilu posle razvoja maticna drzava zadrzi za sebe bez daljeg izvoza. Takodje, slicna je stvar i sa modifikacijama gde ni kreatori izvorne rakete ne znaju kako modifikacija funkcionise (Indija, Izrael).

Pozdrav

Pa ti bar lancia88, si imao nekog "udela", koliko se secam, u aktivnostima bliskim vojsci.
Elem, osim krstarecih i "fire&forget", sve se vode, i neva i fagot, bumbar, sve "morske", odnosno sve koje imaju "zadnju" komunikaciju sa lanserom. Svi se trude da smanje uticaj "rucnog vodjenja", pa i donosenja odluke o cilju, ali najveci broj "kopnenih" raketa se rucno vodi, zbog taktike, pretpostavke velike guzve, nemogucnosti vece obrade signala (same rakete), u uslovima dima, vatre, bljeskova...

Pozdrav,

da, imao sam neke veze, cak stavise i zivim na neki nacin od ovoga ali sam zaista ostao pomalo zbunjen nekim stvarima. Mozda je samo, a verujem da jeste, problem u tome kako je napisano. Elem, "kopnene/zemaljske" rakete se vise uglavnom ne vode, vreme vodjenja raketa je ipak davno za nama. Naravno, uvek ce ostati deo manjeg taktickog asortimana koji ce zbog uslova u kojima dejstvuje morati da se vodi a domaca zaostalost u tehnologiji cini da se dobar deo tog asortimana nalazi u srpskoj armiji trenutno u operativnoj upotrebi. Savremeni PVO sistemi svakako imaju svoje vodjenje i taj deo nije sporan, mornaricki projektili takodje. Ipak, i ovde imamo nekoliko nacina vodjenja koji relativizuju upravo pojam "vodjenje". Naime, vodjenje podrazumeva po definiciji i teoretsku mogucnost ometanja a savremena tehnologija nastoji da se resi upravo tog problema. Ne mogu se ometati zicno vodjenja sredstva ali im je ogranicavajuci faktor u najmanju ruku domet, IC navodjenje se ne ometa tesko ali zato postoji poluaktivno radarsko navodjenje recimo koje je veoma otporno na ometanje.

Raketa leti ka cilju prema podacima preuzetih iz racunara platforme sa koje se lansira. Ti podaci su ne samo koordinate vec i parametri kretanja cilja tako da racunar proracunava verovatnu pribliznu tacku susreta sa ciljem i usmerava let rakete ka toj tacki. Neposredno na par sekundi do udara aktivira se radar rakete u glavi za samonavodjenje i tada ga se moze ometati ali tada je ustvari prekasno - prvi podaci koje on dobije o cilju su oni na kojima ga "zakljucava" i sanse za izbegavanje ili reagovanje su izuzetno male. Kod letecih ciljeva su skoro nikakve, kod plovecih ciljeva postoji mogucnost presretanja projektila na malim udaljenostima ali cak i pogodak ne garantuje da se to nece desiti u zoni unutar dejstva same eksplozije te su ostecena uglavnom i tada neminovna. Ista je stvar i sa IC sistemom za samonavodjenje u zavrsnoj fazi leta, pravovremeno ispaljeni IC mamci/dipoli mogu vise teoretski nego prakticno da preusmere raketu jer je pitanje hoce li uspeti da na vreme formiraju veci odraz od onoga koji isijava sam gadjani cilj. Kod aviona je realna zastita da se odmah po prvobitnom javljanju o ozracivanju i alarmu prema stepenu opasnosti (prema frekvenciji radara kojim je ozracen aparat) moze reagovati ostrim manevrima ali je pitanje u kakvim se uslovima leta to zahteva od pilota jer takvi manevri neretko zahtevaju i opterecenje od visestrukih G obzirom da je smer zakreta prema zemlji ili ka suncu (to odvlaci IC vodjene rakete u zavrsnom delu putanje). Ukoliko podje za rukom pilotu da na vreme izvede takav manevar, raketa ce u trenutku ukljucivanja glave za samonavodjenje biti nesposobna da pronadje svoj cilj koji nece biti u zoni koju je racunar predvideo prilikom lansiranja a cak i ako ga pronadje, nece imati takve manevarske sposobnosti da isprati cilj ili ce ga izgubiti tokom zaokreta obzirom na ogranicenja u trajanju leta za raketu.

Mornaricka oruzja su jos linearnija po pitanjima odbrane od raketa, kod prvog ozracivanja ostaje samo mogucnost da se brod pripremi za odbranu PVO sistemima na srednjim daljinama, u krajnjoj nuzdi na malim. Manevrisanja nema jer je nerealno ocekivati da ce se na neki nacin saznati smer dolaska rakete pa da se manevrisanjem postavi brod u uzduznu osu a i da jeste tako, brod nema brzine da tako nesto ucini. U novije vreme prisutan je trend izgradnje brodova sa stealth karakteristikama bas zbog napada raketama u njihovim zavrsnim fazama leta gde koriste samonavodjenje. Tada se racuna da uz smanjeni radarski odraz, oblaci mamaca izbaceni iza broda imaju sansu da odvuku raketu na krivu putanju. Inace, mornaricki projektili se ne vode, koriste uglavnom inerciono ili poluaktivno radarsko navodjenje sem onih prastarih, mahom ruskih koji se mogu videti i u fragmentima nekadasnje JRM u RH i CG ali i raznoraznim "nesvrstanim" drzavama. Oni se samonavode tokom citavog leta i to tako lose da mozemo pricati i o vodjenju u smislu ometanja, osnosno, sigurnosti leta ka cilju.

Cesto se na cilju postavljaju elektronski "mamci".kad raketa stigne u zonu dejstva trazi davac i usmeri se na njega.Setite se bliske istorije

---

Pozdrav,

uff, pa imaju dizajneri "pametnog" oruzja resenja odavno za te stvari. Nije to nista novo i veoma je retko uspesno. Vec sam pojasnio kako se "vara" krstareca raketa tipa Tomahawk, iz vec vidjene bliske istorije primer.

Da pokusamo sa necim drugim:

prva realna borbena primena protivradardskih raketa HARM i ALARM desila se sredinom osamdesetih u akciji US Navy protiv libijske PVO. Uslovi u kojima se desilo ovo su bili potpuna superiornost americkih i totalna inferiornost libijskih snaga, najvise uslovljena upravo razmisljanjem da ce prevariti protivradarske rakete sto ce im omoguciti da bez prekida koriste svoje PVO sisteme S-200 cijim su dometima prekrili podrucje dejstava. Na njihovu nesrecu, protivradarske rakete sa samonavodjenjem na radarsko isijavanje imaju svojevrstan imunitet na ometanja koja bi se desavala aktiviranjem laznih mamaca, u ovom slucaju radara bez taktickog znacaja cija bi aktivnost odvukla rakete sa glavnih radara.

Kako se solvira ovaj problem?

Pa, prethodnim osmatranjem, elektronskim izvidjanjem i obavestajnim obezbedjenjem dolazi se do preciznih informacija na kojim frekvencijama rade koji radari te se u raketnu glavu za samonavodjenje ukucavaju prioriteti po frekvencijama tako da u slucaju iskljucivanju, recimo, glavnog radara, radarska glava za samonavodjenje prelazi na navodjenje na narednu najopasniju frekvenciju u zoni dejstava. Ponovno ukljucivanje glavnih radara vraca raketu na stari kurs, odnosno novi ukoliko se ukljucila kontrolna jedinica sa istim borbenim potencijalima. Prevedeno na prostiji jezik, nije jednostavno skrenuti antiradarsku raketu i njen sistem za samonavodjenje ukljucivanjem radara nize borbene vrednosti pa ma koliko jace i konstantnije bilo njegovo isijavanje. Ovu su lekciju naucili Libijci kao i Srbi 1994. na aerodromu Udbina te ostalim radarskim polozajima sirom nekadasnje RSK. U medjuvremenu je i iracka armija takodje pogubila svoje najdragocenije radare paleci ih i racunavsi na zastitu ukljucivanjem snaznijih frekvencija nebitnih radara jer je isprovocirana visokim letom americkih borbenih aviona reagovala ukljucivanjem glavnih radara. Cim je unistenjem tih radara stvorena bresa u kojoj raketne baterije nisu imale parametre ciljeva, naisli su lovci-bombarderi koji su ih relativno lako unistili....a sve je krenulo sa time da ce laznim mamcima obezbediti nepreciznost antiradarskih raketa.

Nadam se da je iz ovog primera jasno koliko u savremenom ratovanju oslonac na ometanje rakete moze postojati samo do izvesne mere i podlozan je raznm uticajima koji znacajno uticu na njegov faktor pouzdanosti.

Pomenute rakete koje tragaju za davacem takodje imaju rezervne sisteme navodjenja, uglavnom je rec o LGB (laserski vodjene bombe - Laser guided bombs i sve varijacije na ovu temu) koje nacelno mogu biti zavarane postavljanjem laznih odasiljaca, odnosno, pokazivaca cilja. Ovo se u praksi ne koristi iz pragmaticnih razloga. Ukoliko opet pogledmo blisku proslost, seticemo se da je zgrada Instituta za bezbednost (u neposrednom komsiluku VMA) u Beogradu bila precizno pogodjena u sam svoj vrh. Ovo je postignuto usmeravanjem sa zemlje iz putnickog automobila Golf. Naravno, citavu je akciju ispratio kombinovani odred SAJ i vojne policije ali je reagovao tek po ostvarenom pogotku. Da j reakcija postojala ranije, ko zna sta bi pogodio projektil, ovako su morali da ostave usmeravac na cilju sve do samog pogotka. Greske u ometanju preciznog gadjanja vidjene su na autobuskoj stanici u Pristini i u naselju Batajnica (milica Rakic, 3 godine u momentu smrti) i posledice su vise nego tragicne.

Mali offtopic:



Nadam se da je putnicima iz tog automobila zauvek onemogućeno da ponove tu akciju...

Pozdrav!

Pozdrav,

jeste, i to pomalo nesmotreno u prisustvu svedoka, u pitanju je samo jedan putnik.

AGM-88 HARM, je prosao kroz nekoliko ciklusa modernizacije od kampanje '99-te protiv Srbije.
Iskljucivanje glavnog radara i ukljucivanje sporednih predajnika je bio jedan od nacina za izbegavanje unistenja kada bi HARM vec biog aktiviran. Sve je trebalo uraditi u neveroatno brzom roku, s obrzirom da lansiranoj raketi treba nekoliko sekundi da pogodi cilj. Ako prvi signal nestane, HARM bira sledecu metu i usmerava se ka njoj.

Pored toga mi smo koristili i izvore zracenja koji su imitirali radar.
Borba protiv nas je bila dobra skola za Amerikance, dosta iskustava iz sukoba sa nama je iskorisceno za unapredjenje rakete.

Sadasnji HARM npr. nema opciju da menja cilj u slucaju nestanka signala na koji se navodi, znaci ako bi Iranci kao mi iskljucili radar ukljucili mamac, HARM ce zavrsiti na koordinatama prvog signala. Povecana je otpronost na ometanje, uveden novi sistem za pozicioniranje itd. Najveci upgrade softvera je pao avgusta 1999te, a za njim jos nekoliko 2003, 05.

---

Pozdrav,

nisam zeleo da koristim primere kampanje iz '99. zbog tragicnih posledica potkraj rata na radarskoj stanici upravo dejstvom antiradarske rakete iako je ovo verovatno najznacajnije iskustvo proizvodjaca antiradarskih raketa ikad.

To je tragican dogadjaj u spletu nesrecnih okolnosti. Upravo kampanja 99 je omogucila "neponovljivi poligon" za probu i usavrsavanje oruzja i taktika. Nista slicno se nece ponoviti, nigde. Sa tako malo i sa tako ostarelom opremom, zadali smo previse rebusa.
Mada, iz ove pozicije, gledam na to da je sa druge strane postojao neogranicen fond i ljudstva i para, dok sa ove strane.., sada jos i manje.
Elem, s obzirom na "14 godina..", strucno nemam sta da dodam, na raketama postoje senzori, automatika, raketa ima "zadatak", postavljen(zadat) na lansirnoj rampi, i prati cilj zavisno od svojih mogucnosti, koje definise vrsta senzora. Svaka raketa ima i svoje "protiv mere", a kolika je uspesnost, zavisi od uslova, trenutka, opste situacije u zoni dejstva, i samo obucene posade, u stresnim i kriticnim uslovima, mogu da povecaju uspesnost "akcije", ili rakete ili protiv mera.

Poz.