Da li ce natalitet u Srbiji i dalje opadati?

boccio: .......

Pritom imas XXX nezaposlenih vaspitacica, i na svako radno mesto u drzavnim vrticima koje se otvori se javi njih 100 .......

Ivan Dimkovic: Evo malo prakse:



@Legionar, jel imas neku teoriju i za ovo koja ukljucuje "emancipovane Srpkinje" i Internet? :)

Jao kako slatkorecivo ;-) Samo, eto, ti si onako slucajno podmetnuo tekst koji pise o "srpkinjama koje se preko USA sajtova informisu o zivotu bez dece"... To je, onako, sasvim slucajno - bez ikakve namere da citaoca navede na neke zakljucke, jel da

Slazem se... Samo, opet, Amerikanci imaju dovoljno dece - kakve veze taj konzumerizam onda ima sa tim?

Nije samo na ženi da se bavi kontracepcijom, što naši muškarci mrze kondom kao najjeftiniji i najprostije kontraceptivno pomagalo.

Evo ga opet Maestro Legionar_ sa njegovim emancipovanim Srpkinjama kao uzrokom bele kuge.

Alo, macho man... za abortus je isto potrebno dvoje

žene koje imaju jak biološki instinkt majke obično abortiraju ako to dete neće imati adekvatnog oca

a posto Kraljevic Marko nije okacio kondom na kitu, jer mu to, opste je poznato, umanjuje muskost - ostaje mu jedino da isplati 300 EUR "emancipovanoj dami" da se otarasi problema jer nema mozga u glavi niti m00da da bude otac posto je "umocio".

Uzrok raka grlica materice je obicno Kraljevic Marko kome je oboleo organ a nije otisao kod doktora (blam brate, zamisli da odes da ti gledaju onu stvar) - a poznato je iz medicinske prakse da je za muskarca prenosnik papiloma virusa samo blaga neprijatnost, a za zenu je obicno uzrok smrtonosne bolesti.

Naravno, lek za to je Iranizacija Srbije, jel da?

Skup sapun, jebga.. a tek kondom..

Sve je više zlostavljanih i šikaniranih žena na radnom mestu

Poslodavci zabranjuju trudnoću

Autor: V. Lojanica | 14.02.2008 - 06:15
BLIC


UŽICE - Na razgovor kod privatnika, koji je tražio radnike, otišla sam nadajući se da ću dobiti posao. Moje nade ubrzo su splasnule. Umesto da razgovara sa nama, a bilo je desetak kandidatkinja, gazda nas je sa dvojicom pajtosa najpre postrojio, a onda naterao da ispred njih šetamo kao manekenke. Dok smo mi šetale i crvenele, oni su komentarisali i upirali prstom u nas - „ova je dobra“, „plava je razrađena“, „crnoj se vide vene na nogama“...

Ovo je ispovest mlade Užičanke, sa diplomom saobraćajnog tehničara, koja je posle tri godine bezuspešnog traganja za poslom nedavno pokušala da se zaposli u jednoj ne baš maloj, u gradu na Đetinji dobro poznatoj firmi. Umesto posla stekla je iskustvo zbog koga će, kako kaže, pre ostati na ulici nego raditi kod takvog privatnika.
Pomenuti slučaj samo je jedan od niza poznatih primera u Užicu o tome kako se neki poslodavci, uglavnom vlasnici manjih preduzeća, bahato odnose prema ženama koje traže zaposlenje ili koje su već kod njega zasnovale radni odnos.
- Znamo da su mnoge žene zlostavljane i šikanirane na svom radnom mestu, da od njih poslodavci zahtevaju i seksualne odnose, ali mi smo tu nemoćni da reagujemo jer one same ne žele da pričaju o tome. Jasno nam je i zašto - ako bi prijavila gazdu istog trenutka dobila bi otkaz, a kod nekog novog poslodavca došla bi kao žigosana da voli da tužaka i da nije spremna da ćuti - kaže za „Blic“ Petrašin Drulović, predsednik Samostalnog sindikata Zlatiborskog okruga.
Od samohrane majke dvoje studenata, čija je firma otišla u stečaj, sidnikalci su nedavno čuli još jednu frapantnu priču. Žena koja mesecima nije primila platu otišla je kod rođaka od svog pokojnog supruga, vlasnika jedne firme, moleći ga za posao. Ne dajući ni pet para što se radi o udovici njegovog bližnjeg koja izdržava dva studenta, „milostivi“ rođak je poručio: „Obuci se izazovno i dođi večeras kod mene da vidimo da li možemo da ti nađemo neki posao.“ Dalje, vlasnik jedne prodavnice u centru Užica, naredio je svojim radnicama da moraju da nose suknje i dekoletee sa dubokim razrezom, „ne zbog mušterija nego zbog njega“.
Kada joj je pre nekoliko meseci u ginekološkoj ordinaciji saopšteno da je u drugom stanju, mlada žena je zaplakala, ali gorko, ne od sreće. Jecajući pitala je medicinsku sestru šta da radi pošto je gazdi obećala da neće rađati. Posle mesec dana ponovo se pojavila kod ginekologa - došla je na kontrolu, prvu posle abortusa. U međuvremenu, dobila je i otkaz na poslu jer se gazdi prethodno poverila da je ostala trudna.
- Neretko, isključivo kod malih poslodavaca, žene potpisuju ugovor po kome se obavezuju da neće rađati. U slučaju da ostanu u drugom stanju gazda tim papirom može odmah da aktivira otkaz. Dešava se i da žene potpisuju po dva ugovora, s tim što je jedan o zasnivanju radnog odnosa a drugi blanko o prestanku istog koji će postati važeći kada poslodavcu to bude odgovaralo. U jednoj tekstilnoj firmi, koja je trenutno bila ostala bez posla, imali smo primer da je vlasnik nagovorio radnice da potpišu dokument kojim dobrovoljno pristaju na 45 dana neplaćenog odsustva. One su to uradile, a kada mu se ponovo iskazala potreba za radnom snagom angažovao je iste žene, ali ovoga puta preko omladinske zadruge što ga je puno manje koštalo. Vazda je primera da žene rade i po 10–12 sati dnevno uz pretnju poslodavca - „radi ili odlazi“ - priča Petrašin Drulović.
Iako je dosta primera šikaniranja žena na radnom mestu, u Inspekciji rada Zlatiborskog orkuga kažu da im se žene ipak ne žale na loš tretman u firmi. Slično je i u Opštinskom sudu gde nam je rečeno da se ne pamti slučaj da je žena tužila poslodavca zbog zlostavljanja, zabrane da rađa ili nečeg sličnog.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 51,5 odsto nezaposlenih u Zlatiborskom okrugu čine žene. Područje rada gde dame vode glavnu reč i gde u strukturi zaposlenih čine i preko sedamdeset odsto su tekstilsvo i kožarstvo, po pravilu loše plaćena oblast, zatim zdravstvo, farmacija, socijalna zaštita vaspitanje i obrazovanje.
U firmi „Blue Moon“ u Užicu od petnaest stalno zaposlenih radnika trinaest je žena. Slađana Šumanac, vlasnik ove firme, ističe da je za nju kao poslodavca veoma važno kakav utisak radnica ostavlja, da li ume da komunicira sa mušterijama, ima li elementarnu kulturu vaspitanja, a ne da li će da se udaje i rađa.
- Posebno su ugrožene kategorije žena preko 35 godina, one koje su ostale bez posla jer u oglasima uvek piše do koje starosne granice se traži radnik. To je vrsta diskriminacije koju čak podstiče i država. Uzmite kao primer dodelu stambenih kredita, pa imamo granicu „mlađi od 45 godina“. Mi smo u tom razdoblju „od 30 do 45“ bili u vreme najgorih godina kada nije bilo nikakvih kredita. Kada smo došli u pedesete niko nas neće, ni država, ni poslodavci - kaže Slađana Šumanac.

Dugotrajan proces usvajanja dece u Subotici
Više usvojitelja nego mališana
Autor: Biljana Vučković | 15.02.2008 - 09:48


SUBOTICA - Roditelji bez dece, koji bi ovih dana odlučili da usvoje dete, u Subotici to ne bi mogli da učine. Jednostavno, više je usvojitelja nego dece koja mogu biti usvojena. Prošle godine nijedno dete nije dato u domski smeštaj i na usvajanje. Trenutno je u Subotici 220 mališana bez roditeljskog staranja, koji su smešteni u 140 hraniteljskih porodica. Od 2006. godine, zahtev za usvajanje mališana bez roditeljskog staranja subotičkom Centru za socijalni rad podnelo je 10 parova, koji su uspešno prošli timski program i obuku i čekaju mališane.

- Imamo više usvojitelja nego napuštene dece. One koji podnesu zahtev za usvajanje očekuje intervju, testiranja, a stručnjaci posećuju porodicu u kojoj bi dete trebalo da živi. Nakon toga sledi grupni rad i pripremni program. U njega su uključene najmanje tri porodice potencijalnih usvojitelja i kada se obuka uspešno realizuje, njihovi podaci se dostavljaju Ministarstvu rada, zaštite i socijalne politike, radi uvođenja u jedinstveni lični registar - kaže Vesna Margaretić, rukovodilac tima za zaštitu dece bez roditeljskog staranja. Ona napominje da stručni tim deci traži usvojitelje i da je briga o mališanima uvek na prvom mestu. Ceo proces usvajanja, od momenta predaje zahteva do trenutka kada potencijalni usvojitelji postaju i zakonski roditelji, traje oko godinu i po dana.
- Usvojitelji su uglavnom nestrpljivi i često nam prebacuju da je proces usvajanja predugačak, ali mi moramo da se uverimo da oni odgovaraju svim zakonskim propisima. Mnogi u početku negoduju zbog programa u kojem učestvuje više parova i mnogima je neprijatno da se otvore pred nepoznatim ljudima. Međutim, kasnije ti parovi postaju nerazdvojni prijatelji koji razmenjuju iskustva - kaže Vesna Margaretić.
U Centru za socijalni rad kažu da je najbolje što pre reći detetu da je usvojeno. Pre polaska u školu, svakako.
- Vrlo je neprijatno ako dete to kasnije sazna. Po novom Porodičnom zakonu iz 2005. godine, usvojenicima koji su napunili 15 godina možemo saopštiti njihovo poreklo, ukoliko oni to žele, a tek pošto prođu psihosocijalnu podršku. Ukoliko je dete napunilo 10 godina prilikom usvajanja i ako je sposobno da samo rasuđuje, ono je dužno da da saglasnost za usvajanje - kaže Vesna Margaretić.
Subotičanin M.B. priča kako je sa suprugom, posle mnogo čekanja, usvojio dete koje ih je oboje usrećilo.
- Kada sam dobio obaveštenje da „ima jedna devojčica, stara osam meseci, plavih očiju i plave kose“, posvetio sam se uređivanju sobe za dete, a još nisam znao da li će uopšte doći u naš dom. Pošto se radilo o devojčici koja nije iz Subotice, otputovali smo da je vidimo. Od prvog susreta sa njom do danas, najsrećniji smo ljudi na svetu - kaže M.B.
On dodaje da je proces usvajanja dug i zahteva potpuno otkrivanje pred stručnjacima, ali savetuje onima koji nemaju svoju decu da podnesu zahtev za usvanje.
- I danas sam u dilemi da li je lepše usvojiti dete ili biti biološki otac. Ona je naša najveća sreća. Vredi čekati godinu dana i proći kroz te programe. Ne treba gubiti nadu. Najvažnije je biti strpljiv i iskren - rekao je M.B., koji je već šestu godinu zakonski tata srećne plavooke devojčice.

Razlika najmanje 18 godina
- Decom bez roditeljskog staranja smatraju se mališani koji nemaju žive roditelje, čiji su roditelji nepoznati, ili je nepoznato njihovo boravište, čiji su roditelji u potpunosti lišeni roditeljskog prava i poslovne sposobnosti... Usvojitelj može usvojiti bebu od tri meseca, ali i mladića ili devojku do 18 godina, s tim što razlika između deteta i potencijalnih usvojitelja ne sme biti manja od 18, niti veća od 45 godina - napominje Vesna Margaretić.