Re: ::: Filmski KLISEI ::: sve i uvek isto :)- Čelična i ostala užad uvek polako puca, struk po struk, uz identični švić-švić zvuk, tako, da kad od celokupnog prvobitnog nosećeg preseka užeta ostane aktivno još samo 5%, ono iz čista mira iznenada ojačava i usporava neminovno pucanje dajući vremena junacima/likovima za repliku/akciju
- Junaci ili likovi koji vise na užadima, obavezno prvo malo propadnu, metar - dva, koliko da ne ispadnu iz kadra - ali užad tu nikad ne pucaju - i prkoseći svim zakonima fizike i otpornosti materijala - bez problema izdržavaju slobodan pad junaka/likova iako tako nastalo opterećenje višestruko premašuje početno koje je i dovelo do inicijalnog propadanja za onaj metar dva !
Ovo važi i za šlepovana auta nad provalijama i pružnim prelazima, dok se voz oglašava iz kilometarske daljine sirenom bez ikakve namere da makar pokuša da prikoči
Naročito nervirajuće je kad:
- Junaci lako podižu svoju sopstvenu težinu viseći POTPUNO ispruženim rukama ispod krovova držeći se samo krajevima prstiju za tu ivicu !
Ima varijanta kada se to izvodi JEDNOM rukom !
To nehajno izvode (kao da su dobitnici svih gimnastičkih medalja) čak i žene i deca !
- Kako god bilo, uvek neobjašnjivo ostaju bez snage kad se izdignu na visinu ramena i treba samo još jednu nogu da prebace preko ivice. Tada stenju i jedva uspevaju da nabace nogu na ivicu.
Još krik slobode detinji je plač
