moje misljenje je sledece (iznosicu samo cinjenice):
1. FAR
reflektujuca unutrasnjost fara na automobilu je napravljena od ABS plastike presvucene tankim slojem srebro oksida (ogledalo) zatim se na tom faru nalazi i staklo (koje ima odredjenih necistoca u sebi i nije toliko providno koliko se cini - na pr. na novijim automobilima nije u pitanju staklo nego akrilna plastika koja ima 1000X vecu opticku provodnost u odnosu na staklo).
2. SVETLOST
nastaje emitovanjem fotona (elektrona sa velikom energijom) iz materijala (tj, baznog elementa) sklonog ovom procesu (gvozdje, volfram, fosfor...)
3. KONVERZIJA ENERGIJE U SVETLOST
problem prilikom konverzije energije kod standardnih sijalica sa vlaknom (izvor u nasem slucaju akumulator 12V) jeste da dolazi do velikih gubitaka u pogledu toplodne disipacije tako da se samo oko 30% ulozene energije pretvara u stvarnu svetlost (kod lasera je to oko 90%, kod xenonskih lampi - ili CFL vrste je 70-80%) sto znaci da se od 100W ulozene energije 70W pretvori u toplotnu...
Da se vratimo na far:
sloj srebro oksida koji se nanosi na abs podlogu elektrohemiskim putem nije apsolutno homogen tj. sadrzi necistoce i sto je najgore naelektrisan je usled uslova rada (opstrujavanje vazduha oko njega, razna zracenja u okolini itd) tako da se vremenom preko njega formira tanak sloj ultra fine prasine sto sprecava efikasnost samog ogledala (tu prasinu cak ne mozete videti kolim okom) tako da sa nekih 90% refleksije novog sloja nakon par meseci u upotrebi far spada na 80-70% a kasnije jos manju efikasnost. Ostatak ne-reemitovane energije se pretvara u - toplotu.
Staklo koje zadrzava fotone na sebi usled zaprljanosti i refleksije (emituje deo svetlosti natrag u far) takodje doprinosi razvijanju - toplote.
Tako da vremenom, usled delovanja vlage i toplote pospesuje se korozija reflektujuceg sloja (sloj postaje zuckast i braonkast).
Upotrebom svetala u normalnim uslovima (adekvatna sijalica H4 55/65W i slicne...) i koristenjem istog u umerenoj kolicini ( u proseku 2 casa dnevno godisnje) trajnost fara moze biti 5-7 godina sto je i slucaj (osim ako neka nepravilnost drasticno skrati taj vek, neispravni gumeni dihtung, osteceno staklo, prejaka sijalica itd).
Vecina vozaca automobil koristi danju (jer nocu spava) tako da je prosecna upotreba fara na godisnjem nivou prakticno veoma mala tako da far traje mnogo duze (10-15 godina), medjutim ako se sad uslovi promene i far se pocne koristiti u proseku 4-5 sati dnevno (za aktivne vozace) s tim da ce se prelazni rezimi rada sijalice (ukljucenje i gasenje fara ce se udesetostruciti) dolazi se do podataka da se vek trajanja fara drasticno smanjuje kao i troskovi odrzavanja istog (zamena sijalice) kao i da ce porasti emisija CO2 zbog opterecenja motora samog automobila za tih 110W koliko sijalice trose a koje alternator mora da proizvede (pomnozite to sa brojem radnih sati, pa sa brojem automobila i na kraju se dobija da ispadne da ce nekoliko 100 automobila u gradu raditi 24h/7dana u nedelji nizasta (ovaj podatak je pokrenuo peticiju za ukidanje ovog zakona u nekim zemljama, jer logicno je da svetla treba da rade kad je mracno ali kako nas zakon vrlo diskutabilno/subjektivno odredjuje kad je taj "mrak" nastupio (citat iz ZOBS-a "od prvog sumraka do potpunog svitanja") logicno bi bilo da se propise da u srbiji:
- u periodu od 20.juna do 20 septembra svetla trebaju biti ukljucena od 17 - 08h
- u ostalom periodu od 15-08h ili tako nesto...
..ali kad je zakon imao veze sa logikom.
Eto, toliko od mene, sad mozete da nastavite da se svadjate i prepucavate...poz.
Sad videh da me je gosn. Zarko malo pretekao dok sam ja pisao svoje memoare o farovima....ali, nece da skodi...
Re: Pitanje u vezi sa kvarenjem farova zbog upaljene sijalice
Re: Pitanje u vezi sa kvarenjem farova zbog upaljene sijalice
Re: Pitanje u vezi sa kvarenjem farova zbog upaljene sijalice
