ivanmil
Član broj: 118251 Poruke: 219 93.86.1.*
|
" ... Evroskepticizam: 111 evroskeptičkih fragmenata Citat: Miloš Knežević, Evroskepticizam: 111 evroskeptičkih fragmenata, Zaslon, Beograd 2008 , str. 232 Ova knjiga daje dobar odgovor na pitanje šta danas u Srbiji znači biti „evroskeptik”. Knežević odmah pravi razliku između evroskepticizma i evrofobije. Evroskepticizam nije strah od Evrope ili mržnja prema njoj. To je „racionalan i kritičan stav prema EU” (19). Može se istovremeno voleti Evropa, smatra Knežević, ali i biti kritičan prema EU. I sam autor je evroskeptik „upravo iz jakog osećaja naklonosti ka evropskom kulturnom i civilizacijskom totalitetu” i zato što „ veruje u budućnost Evrope u drugačiji kontinentalnim konturama” (20). Knežević, međutim, smatra da, racionalni posmatrač iz Srbije, mora ozbiljno da zameri EU barem tri krupne stvari: potiskivanje modrnih nacionalnih država u ime feudalnih ili veštačkih „evropskih” regiona; kulturnu isključivost, pa i kulturni rasizam prema svemu što ne pripada određenoj koncepciji Evrope; i sistematsko ponižavanje (pret) kandidata za članstvo u EU (a posebno Srbije), sa ciljem promene njihovog kulturnog (nacionalnog) identiteta (20-21). Evropska unija, kao svojevrsna „naddržava”, doživljava sve druge države, a naročito one koje je usisala, ili tek hoće da usisa, kao konkurente. Ona želi slabljenje i nestanak svih evropskih država, želi da ih fragmentizuje i isprazni od stvarne moći, kako bi Brisel, kao centar te nove superdržave, imao posla samo sa atomizovanim, predmodernim (feudalnim), ili nedavno skrojenim regionima. To je ono što uviđa i češki pedsednik Vaclav Kraus koji kaže: „Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je cilj Unije – Evropa regiona. Za mene je to kraj sveta. Ja želim Evropu država, Evropu Poljske, Češke, Portugalije, Irske, a ne Evropu Donje Štajerske, Severne Moravske ili Gornje Austrije” (navedeno kod Kneževića, 116). Ali, Krausov protest je vapaj žednog u pustinji. Mrvljenje i slabljenje država ostaje osnovni cilj celokupne briselske birokratije, tačnije evropske političke klase. Njoj nacionalne države smetaju kao nosioci realne demokratije i makar ograničene građanske kontrole nad elitom. Naime, dok u nacionalim državama ipak postoji izvesna mera demokratije, Evropska unija je u sve većoj meri prava oligarhijska tvorevina. Njome vladaju „ komesari” (koji se baš tako se i zovu), koji zapravo nigde nisu birani, već kooptirani ( 49). Evropski parlament u Starzburu, po sadašnjem dizajnu EU, ima samo savetodavnu funkciju. Evropski poslanici primaju ogromne plate, kao deo koruptivne rente, ali oni ništa važno ne odlučuju. Odluke se donose, u Evropskoj komisiji, u Briselu, iz koje će uskoro biti odstranjeni predstavnici manjih zemalja. U EU zapravo postoji „ višestruko diskriminatorska hijerahija evropskih zemalja” (50), tačnije lokalnih birokratija, koje su sve više samo puke filijale jedinstvene i kleptokratske političke klase Carstva. Dok politokrate iz nekih zemalja, poput Nemačke, Francuske, Britanije, Španije ili Italije, dominiraju, dotle su predstavnici pojedinih lokalnih birokratija potpuno skrajnuti, a neke nacije faktički i ne postoje u centrima evropskog političkog i ekonomskog odlučivanja... "
Evropa će nas potpuno izbrisati, tj. asimilovati ("We are the Borg. Lower your shields, and surrender your ship. We will add your biological and technological distinctiveness to our own. Your culture will adapt to service ours. Resistance is futile".). Ma da, evroskepticizam nije isto što i evrofobija, svakako, to se baš naslućuje iz ovog citata, ništa drugo ne bi moglo da se zaključi... Hmm... Ne mogu a da se ne zapitam kakvo je tek onda viđenje "evrofoba" ako je ovo tek "skepticizam". Ali zašto onda niko ne beži iz te vražje EU, nemoguće da su svi hipnotisani zombiji (bez "identiteta", naravno) i da se mire sa takvom "asimilacijom". Ah, pitanja, pitanja...
Nego, mnogo nam se trudi D.H.Lorens, zasipa nas raznoraznim citatima raznoraznih slobodarskih i slobodomislećih "intelektualaca" već nekoliko stranica unazad, možda je i previše truda uložio da dokaže tu neku svoju (tuđu) poentu. A koja je to poenta konkretno, naslućujem. Bojim se samo da nije sve ovo politička propaganda jer mi neodoljivo liči na poštapalice i floskule par partija. Ah, pitanja, pitanja...
|