Odakle bankama pare za ogromne pozajmice svima?

Koliko mi je cale objasnio oni obracunavaju kamate na tekuci po vidjenju takodje samo u manjem procentu jer zbog velikog obrta imaju obaveznu vecu rezervu, mada i on mi kaze da to uzmem sa rezervom sada jer on ne radi sa time, raspitace mi se sutra. Ja sam izasao iz ITa srpskog bankarstva 2003-e i neke stvari su se promenile od tada a i mnogo vise sam usao u neko severno americko bankarstvo pa cesto vucem pogresne paralele, ali iskreno sumnjam da ce bilo koja banka da ti naplati interni prenos izmedju tvojih sopstvenih racuna. Problem je samo sto kad nema rezidencijalnog e-bankinga to moras da uradis tako sto ces da stanes u red u banci. A cile je u pravu, mnogo odosmo u off.



Kriza uopste nije izazvana "vazdusnim" novcem vec pravim novcem koji je zamljen u najbolju ruku receno neozbiljno. Davan je u high-risk investicije gde je rizik bio mnogo veci od modelovanog a yield nije bio adekvatan realnom riziku. Te high-risk-high-yield investicije (kao sto su davanje preskupih hipteka ljudima sa niskim kreditnim skorom) su pakovane i kanalisane kroz finansijske institucije i prodavane na veliko velikim igracima kao sto su investicione banke, hedge i penzioni fondovi i cak i nacionalne banke koji su to kupovali da bi svoje low-risk-low-yield protfolije diversifikovali i sve bi to bilo u radu da rizik nije tako lose procenjen zbog cega su ti kupci kupovali mnogo vise tih investicija nego sto bi to uradili da je rizik bio realan. Kad su te invisticije propale povukle su za sobom sve te mesovite portfolije i firme koje su prodavale te invistciji sto je povuklo njihove klijente, i tako u krug.

Zeitgeist filmovi su klasicna teorija zavere i mozda laicki deluju priemcivo ali za ono sto se desava oko ekonomske krize postoje sasvim realni i opipljivi razlozi koji se ne baziraju na zaveri vec na "cistim" ljudskim porivima kao sto su pohlepa i pomama u cemu su ucestvovali svi od radnika koji su umesto konzervativnog penzionog plana uzimali agresivni u nastoajnju da se penzionisu ranije pa do Madofa i njegove piramidalne seme i idiota koji su mu davali pare na lepe oci. Takvi su ljudi i ne treba im nikakva globalna zavera i vanzemaljci da bi sebe sjebali .


Cela nasa svetska ekonomija se u korenu bazira na osnovnom konceptu bogatstva koje kaze da svaka stvar vredi onoliko koliko je kupac spreman da je plati, taj iznos je novacani ekvivalent "vrednosti" te stvari, tzv commodity valuation. Varijabilnost te vrednosti je ono sto usmerava nas progres (ako biras izmedju otvaranja fabrike klikera i fabrike rolsula izabraces onaj biznis koji ce bolje raditi) ali isto tako je uzrok ekonomskih padova u slucaju kad roba izgubi svoju "prividnu" vrednost i ta varijabilnost je izvor svih ovih teorija zavera i zeitgeista i postulata pokretaca ove teme. Cim to nije nesto egzaktno i predvidivo kao ciklus mesecevih mena ond aje sigurno neki dil izmedju pape i vanzemaljaca da se ljudi opljackaju.

Sistem definitivno nije savrsen ali niko jos nije ponudio realnu alternativu tom konceptu sem mozda tehnokrata i tehnokratskom drustvu baziranom na fiksnoj valuti vezanoj za energiju i valuaciji baziranoj na utrosenoj energiji. Medjutim ni taj koncept nikad nije zaziveo od 30ih kad je nastao, da ne pominjemo debelo propale eksperimente kao sto je komunizam i centralno kontrolisana valuacija. To je ista prica kao i za demokratiju, sistem je los ali je najbolji za koji znamo.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Konkretno imam 2 dinarska racuna kod Findomestika
jedan je za primanje plate, a drugi je za povremene uplate sa strane i kod njega imam trajni nalog za placanje telefona i ktv-a (za sta se uzima mala provizija posto se ne placa u okviru banke).
Za oba racuna mesecno odrzavanje racuna mi je 0 (nula) dinara. Imam maestro karticu. Mana ove banke je sto ima 5 ekspozitura u Bg-u, al mi odgovara posto mi je jedna u neposrednom komsiluku.
Druga banka koju koristim je Wells Fargo- imam neki studentski racun, debitna Visa kartica, odrzavanje je 8$ mesecno bez obzira imao li prihoda ili rashoda na racunu za taj mesec

Postavljač teme je postavi pravo pitanje, ali mu skrećem pažnju da je odgovor na njegova pitanja dat u temi NEKREDITNI NOVAC, na ovom Forumu, ali može i on i drugi, naročito ovi koji brane bankarski sistem, da upišu na Internetu NEKREDITNI NOVAC, da se upoznaju da je pravi novac novac koji ulazi u opticaj kao poklon. Ako se unese u opticaj tačno potrebna količina novca, koji se poklanja, nema inflacije, nema deflacije i nema ekonomske krize. Pravi novac je novac koji se poklanja. To je realan novac a ovaj novac je samo nominalan novac, koji zbog inflacije gubi vrednost. Pređite na temu o nekreditnom novcu, pa da diskutujemo. Kina već koristi novac kao poklon (kao nekreditni novac) i zato je ona od sirotinje postala silla koja se najbrže razvija. Australija je na najavu krize poklonila novac svojim građanima i kriza je zaobišla Australiju. Australija je sada najveća finansijska sila na svetu.

Covece, ti i tvoj nekreditni novac. Jednom cu otvoriti frizider i cuti kako pricas o nekreditnom novcu.

LOL

Potpis

Slanina je najzdravija, jos ako se peče na ulju..

Manje su bitne cifre, bitniji su procenti.