Citat:
Lesli Eldridz: Meni malo zao sad kad gledam taj film, ali mi vise zao mene, sto sam se lozio kao i Cavke na te price iz filma, tad kad je to bilo aktuelno. Iz ove perspektive sad, sve je to smesno i prevazidjeno, a i dok je trajalo bilo je preuvelicano nasom mastom. Jedino sto je bilo realno je da je stvarno postojala opasnost da nas uhvate i posalju u neki rat za koji nas je bolelo uvo, kao i za svu nejac i ognjista ovoga ili bilo kog drugog sveta. Ko je nama kriv sto smo verovali da se jede sve sto leti. Eto, sto se tice muzike, istina je bila da su i u ono vreme pre radio Sabac, Lepa Brena ili Miroslav Ilic bili 150x vece zvezde od svih Orgazama, EKV, Haustora, Azri itd zajedno. Samo je drzavna politika bila da se kao mainstream u medijima predstavlja r'n'r i pop. A mi smo mislili da je sve to stvarno. Dok nismo otisli u vojsku pa tamo upoznali svoj narod. Za sta isto koga briga.
A ovo o temi, i za to isto koga briga, nek se igraju kako hoce, bolje to nego da trose pare na patriotsku propagandu. Ovako bar sire bratstvo i jedinstvo. U stvari sad kad napisah, e bas ako ce, u inat ovima sto im smetaju ova lica zbog nacionalne pripadnosti.
Ima tu nekoliko komponenti cele price.
Prvo, jos od vojske 1981-ve nisam imao nikakvih iluzija o vecini naseg naroda, niti sam smatrao da je strasno
sto neko ne zna Prokofjeva, a uziva u harmonici, ili fruli, ili kafani i pevaljki - dokle god mu je dusa bolja od toga
na sta je nastimovao misli i emocije, nek je ziv i zdrav i neka slusa sta voli.
Takodje, nisam siguran za drzavnu politiku i mainstream. Jos od kad pamtim, Brena, Saban Saulic, Miroslav Ilic,
Vesna Zmijanac i ostala ekipa su imali daleko vise prostora u medijima, daleko vece tiraze, rasprodate tiraze sala,
mesta u apsolutno svim stampanim medijima itd.
Ne primam se na Cavketovu muzicku kontra-tezu, cak smatram (kao i ti cini mi se) da je nasao malo bezvezne
primere da kontrira ludilu. Uopste od cele te rokerske scene zao mi je samo dvoje ljudi - Milana Mladenovica koji
je bio neskriveno stvaralacka licnost, i malog Vd-a koji je bio valjda jedan jedini pravi kompletni umetnik u celoj
papazjaniji, jedno istinski skromno stvorenje - ono sve drugo su bili sto rekao jedan moj drug "narkomani iz boljih
kuca", svako je imao po nekoga da li u pozoristima, da li u dramaturgiji, da li u novinarstvu, u radiju, na TV-u,
drz-ne-daj, ono sto je Oskar Davico zvao 'i'ci i kolenovici'. Ono gde se nalazim je size poruke koju je izgovorio,
samo sa distancom od 5-6 godina, jer sam apsolutno to isto, apsolutno istim recima formulisano, sa istim zakljuckom
izgovorenim u poslednjih deset recenica filma, doziveo 1990-te - da je izgleda dosao vrag po svoje.
Da se ne lazemo, formula 'narod to hoce' je najpodlija prljava laz ikada izgovorena.
Istina je - narod u proseku ne zna sta hoce. U normalnom, prosecnom drustvu, mozda 5-10% ljudi ima neku jacu
vezu sa muzikom, provodi vreme baveci se, razmisljajuci o muzici, uci muzicke skole itd. Dakle, vecina normalnog
naroda slusa
1) ono sto mu prezentujes u medijima i
2) ono sto lepotom nadje put do njega i na kraju
3) ono na sta je navikao.
Jer, da nije tako, ne bi se na malom Balkanu pedesetih zaprimao Ray Charles, Mahalia Jackson, Sarah Vaughan,
jazz festival na kojem moze da ne pozavidi mozda New York i Paris. Sretao sam ljude koji su od bukvalno
od ovaca (iz 'mog' sela) odlazili pedesetih na studije medicine u Beograd, i nekih svojim unutrasnjim culom
prepoznavali Sopenove valcere kao lepsu stvar nego rastegnutu harmoniku. Takodje, bio sam i na jednoj svadbi
u Slavoniji gde je (kad je goste oko 6-7 popodne uhvatio dremez pred drugu turu) kontrabasista, inace clan
simfonijskog orkestra, uzeo gudalo, odsvirao neki lepi solo komad, narod cutke slusao, na kraju aplaudirao,
pa posle nastavio sa pravom domacom svadbom.
Dakle - mnostvo zvano 'narod' je u pogledu muzickog ukusa neispisan list hartije - mozes da mu ponudis gotovo
sve, od meksicke pesme, preko 'ba-tunga-tunga-reee', diksilenda, ruske romanse, francuske sansone, fado, sve.
To sto je nagrabusio Pera ili Zika nije strasno samo po sebi.
Strasan je
proces kontinualne degradacije u kojem ono sto je pre dvadeset godina bio krs i lom, izgleda danas
kao gospodin covek u poredjenju sa ovim sto nailazi.
Ono sto se moze cuti u KUD-ovima (i sto su poslednje na radiju svirali Carevac i Jasarevic), nije imalo gotovo nikakve
veze sa sedamdesetima, a to tek nikakve veze sa narodnjacima osamdesetih....a ovo danas apsolutno vec
ne lici ni nasta. Zapravo, ne lici muzicki - vizuelno, doopeta, sise, i ostalo mi jos uvek zvuce odnekud poznato.
A najstrasnije je sto su iz te iste beogradske prasine, savske vode, i krompira sa Bajlonove pijace rasle generacije
potpuno kulturno dorasle svetu (uprkos de facto izolaciji pod komunizmom, iako je moglo da se putuje i njusne po
sto-sta), a sto je sve to sistematski koseno, rasturano, a planski zapacivan genetski modifikovan korov.
E, to je strasno.
Nemojte nista vise nicemu da se cudite.
Eurosong 2010, Bregović, Marina Tucaković i Tijana Dapčević
Mada se s Tijanom verovatno nećemo nešto proslaviti. 