Istine i zablude o mastima u ishraniCitat:
Konzumiranje ribe bogate mastima ili uzimanje preparata sa omega 3 masnim kiselinama usporava proces biloškog starenja, pokazuju najnovija istraživanja.
Brojne studije su do sada pokazale da riba iz hladnih voda - losos, tuna i druge ribe bogate uljem - sadrže omega 3 masne kiseline koje mogu da umanje rizik od koronarnih bolesti, ali niko sa sigurnošću ne zna zašto je to tako.
http://www.vesti-online.com/Sl...8/Riblje-ulje-eliksir-mladosti
Brojne studije su do sada pokazale da riba iz hladnih voda - losos, tuna i druge ribe bogate uljem - sadrže omega 3 masne kiseline koje mogu da umanje rizik od koronarnih bolesti, ali niko sa sigurnošću ne zna zašto je to tako.
http://www.vesti-online.com/Sl...8/Riblje-ulje-eliksir-mladosti
Priču o gore navedenom već i vrapci znaju napamet i tu manje-više nema ničeg spornog,ako ne postavimo pitanje kozumiranja hrane svojstvene sredini i porekla sredine u kojoj živimo.
Verujem da ste na takvu preporuku naišli u mnogim bromatološkim studijama...
Stoga mi je posebnu pažnju privukao ovaj tekst:
Citat:
Doskorašnje gledište da sve zasićene masne kiseline deluju aterogeno i trombogeno doživelo je poslednjih godina zahvaljujući vrlo intenzivnim istraživanjima,bitne i sa praktičnog stanovišta vrlo značajne izmene.
Zasićene masne kiseline kratkog i srednje dugog lanca (dužine ispod 12 ugljenikovih atoma),metabolišu se u organizmu na sličan način kao i ugljeni hidrati i nemaju aterogeni efekat. Klasično je poznata činjenica da 3 zasićene masne kiseline dugog lanca-laurinska,palmitinska i miristinska deluju izrazito aterogeno,a imaju i vrlo snažno trombogeno delovanje. Za razliku od njih,stearinska masna kiselina prisutna pre svega u svinjskom mesu,pre svega rase mangulica,ako je pravilno hranjena,ima upravo suprotan efekat. Ova istraživanja traju preko 18 godina i o tome postoji veliki broj naučnih radova. Naime,ispitivanja sa njenim povećanim unosom, pokazala su da dovodi do snižavanja ukupnog i LDL holesterola („lošeg“) i do porasta „dobrog“-zaštitnog HDL holesterola. Ovo mišljenje potvrdio je veliki broj istraživača. Objašnjenja su da je njen antiaterogeni efekat posledica vrlo brze desaturacije u organizmu i pretvaranja u mononezasićenu oleinsku kiselinu, ali postoje učvršćeni dokazi njenog delovanja na LDL receptore i bržeg uklanjanja LDL holesterola, a eksperimentalna istraživanja ukazuju i na modifikovanje sastava i veličine VLDL i aktivaciju CETP (holesterol estar transfer proteina) koji obogaćuju HDL čestice trigliceridima, vrše esterifikaciju slobodnog holesterola i na taj način štite organizam od štetnog holesterola.
Jednostavno rečeno,zasićena stearinska masna kiselina potencira reverzni transport holesterola iz tkiva i krvnih sudova organizma,u jetru i njegovu eliminaciju kroz žuč. Međutim interesantni su i nalazi nekih istraživača koji su pokazali da u uslovima vrlo niskog ukupnog unosa masti veliki procenti udeo i drugih zasićenih masnih kiselina laurinske i miristinske, nemora biti atogen.Ispitujući stanovništvo na ostrvu Kitava Trobidranskim ostrvima i Novoj Gvineji,kod kojih moždani udar i ishemična bolest srca ne postoje, ustanovili su da je njihov ukupni unos masti vrlo mali (21%) ali je visok unos zasićenih masnih kiselina (17% uglavnom laurinska i miristinska). Prema tome, moglo bi se zaključiti da su u prevenciji i lečenju ateroskleroze od značaja pre svega ukupni unos masti a tek onda udeo zasićenih masnih kiselina unutar njihovog celokupnog unosa.
Kod svake rasprave na temu hrane životinjskog porekla prvo treba istaći da su to namirnice veoma dobre svarljivosti a aminokiselinski sastav proteina im je najpribližniji proteinskom sastavu konzumenta pa se stoga izuzetno dobro usvajaju u probavnim organima. Važno je istaći i vrednost životinjske hrane kao izvor gvožđa. Zbog izvesnih zabluda,neke vrste mesa izlažu se diskriminaciji.Radi se pre svega o svinjskom mesu. Pri spominjanju reč „svinjsko“ automatski većina konzumenata iz neobaveštenosti pomisli na „masno“, tj. Štetno koji vodi zakrčenju krvnih sudova. Podatak koji je nedavno objavljen kaže da se delu Japana u kome su ljudi najdugovečniji godišnje pojede najviše prasetine po glavi stanovnika.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prof dr.sci.med.
Vuk Florijan
Spec.internista-kardiolog
http://www.zasavica.org.yu/index.php?lg=sr&str=mangulica.php
Zasićene masne kiseline kratkog i srednje dugog lanca (dužine ispod 12 ugljenikovih atoma),metabolišu se u organizmu na sličan način kao i ugljeni hidrati i nemaju aterogeni efekat. Klasično je poznata činjenica da 3 zasićene masne kiseline dugog lanca-laurinska,palmitinska i miristinska deluju izrazito aterogeno,a imaju i vrlo snažno trombogeno delovanje. Za razliku od njih,stearinska masna kiselina prisutna pre svega u svinjskom mesu,pre svega rase mangulica,ako je pravilno hranjena,ima upravo suprotan efekat. Ova istraživanja traju preko 18 godina i o tome postoji veliki broj naučnih radova. Naime,ispitivanja sa njenim povećanim unosom, pokazala su da dovodi do snižavanja ukupnog i LDL holesterola („lošeg“) i do porasta „dobrog“-zaštitnog HDL holesterola. Ovo mišljenje potvrdio je veliki broj istraživača. Objašnjenja su da je njen antiaterogeni efekat posledica vrlo brze desaturacije u organizmu i pretvaranja u mononezasićenu oleinsku kiselinu, ali postoje učvršćeni dokazi njenog delovanja na LDL receptore i bržeg uklanjanja LDL holesterola, a eksperimentalna istraživanja ukazuju i na modifikovanje sastava i veličine VLDL i aktivaciju CETP (holesterol estar transfer proteina) koji obogaćuju HDL čestice trigliceridima, vrše esterifikaciju slobodnog holesterola i na taj način štite organizam od štetnog holesterola.
Jednostavno rečeno,zasićena stearinska masna kiselina potencira reverzni transport holesterola iz tkiva i krvnih sudova organizma,u jetru i njegovu eliminaciju kroz žuč. Međutim interesantni su i nalazi nekih istraživača koji su pokazali da u uslovima vrlo niskog ukupnog unosa masti veliki procenti udeo i drugih zasićenih masnih kiselina laurinske i miristinske, nemora biti atogen.Ispitujući stanovništvo na ostrvu Kitava Trobidranskim ostrvima i Novoj Gvineji,kod kojih moždani udar i ishemična bolest srca ne postoje, ustanovili su da je njihov ukupni unos masti vrlo mali (21%) ali je visok unos zasićenih masnih kiselina (17% uglavnom laurinska i miristinska). Prema tome, moglo bi se zaključiti da su u prevenciji i lečenju ateroskleroze od značaja pre svega ukupni unos masti a tek onda udeo zasićenih masnih kiselina unutar njihovog celokupnog unosa.
Kod svake rasprave na temu hrane životinjskog porekla prvo treba istaći da su to namirnice veoma dobre svarljivosti a aminokiselinski sastav proteina im je najpribližniji proteinskom sastavu konzumenta pa se stoga izuzetno dobro usvajaju u probavnim organima. Važno je istaći i vrednost životinjske hrane kao izvor gvožđa. Zbog izvesnih zabluda,neke vrste mesa izlažu se diskriminaciji.Radi se pre svega o svinjskom mesu. Pri spominjanju reč „svinjsko“ automatski većina konzumenata iz neobaveštenosti pomisli na „masno“, tj. Štetno koji vodi zakrčenju krvnih sudova. Podatak koji je nedavno objavljen kaže da se delu Japana u kome su ljudi najdugovečniji godišnje pojede najviše prasetine po glavi stanovnika.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prof dr.sci.med.
Vuk Florijan
Spec.internista-kardiolog
http://www.zasavica.org.yu/index.php?lg=sr&str=mangulica.php
Dalje....
Citat:
Analiza mesa mangulice
Stručno mišljenje o nutritivnoj vrednosti klasičnih produkata svinje rase "mangulice" uradio je Institut za higijenu i medicinsku ekologiju, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Svinjsko meso je u poslednjim decenijama u poređenju sa nekim drugim vrstama mesa nepravedno zapostavljeno u ishrani ljudi zbog predubeđenja da je mnogo masnije i da ima mnogo holesterola. Međutim, u poređenju sa nekim drugim veoma omiljenim vrstama mesa kao što su piletina ili junetina, posni delovi svinje mogu biti sa manjim sadržajem i ukupnih kalorija i masti, često i holesterola.
Ispitivanja koja je na zahtev Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalno starenje obavljeno u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obuhvatila su 6 uzoraka klasičnih produkata (vrat, but, krmenadla, sušena rebra, slanina, topljena mast) svinje rase mangulice.
Kada se uporede rezultati u sadržaju holesterola, meso mangulice pokazuje sledeće vrednosti: 42.5mg u uzorku krmenadle, 45.07mg u butu, 47.36mg u uzorku vrata.
Komparativne vrednosti prosečnih uzoraka svinjskog mesa sa našeg područja su 65-72mg i 58-95mg za uzorke sa područja Kanade. To znači da je sadržaj holesterola u mesu mangulice u proseku za 50-75% niži u odnosu na prosek sadržaja holesterola u svinjskom mesu drugih rasa. Poređenje sa drugim vrstama mesa pokazuje sledeće rezultate: pileće meso sa našeg područja ima u proseku od 60 do 89mg / 100g svežeg mesa, a goveđe meso 65-70mg.
U zaključku, analiza nutritivne vrednosti klasičnih produkata svinjske rase "mangulica" pokazuje da je sadržaj proteina prosečno visok, da je sadržaj ukupnih masti prihvatljiv posebno sa stanovišta masnokiselinskog sastava, da je po sadržaju holesterola meso mangulice u grupi mesa sa najnižom koncentraciom.
Prof. dr Jagoda Jorga
specijalista za ishranu zdravih i bolesnih ljudi
http://www.zasavica.org.yu/index.php?lg=sr&str=mangulica.php
Stručno mišljenje o nutritivnoj vrednosti klasičnih produkata svinje rase "mangulice" uradio je Institut za higijenu i medicinsku ekologiju, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Svinjsko meso je u poslednjim decenijama u poređenju sa nekim drugim vrstama mesa nepravedno zapostavljeno u ishrani ljudi zbog predubeđenja da je mnogo masnije i da ima mnogo holesterola. Međutim, u poređenju sa nekim drugim veoma omiljenim vrstama mesa kao što su piletina ili junetina, posni delovi svinje mogu biti sa manjim sadržajem i ukupnih kalorija i masti, često i holesterola.
Ispitivanja koja je na zahtev Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalno starenje obavljeno u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obuhvatila su 6 uzoraka klasičnih produkata (vrat, but, krmenadla, sušena rebra, slanina, topljena mast) svinje rase mangulice.
Kada se uporede rezultati u sadržaju holesterola, meso mangulice pokazuje sledeće vrednosti: 42.5mg u uzorku krmenadle, 45.07mg u butu, 47.36mg u uzorku vrata.
Komparativne vrednosti prosečnih uzoraka svinjskog mesa sa našeg područja su 65-72mg i 58-95mg za uzorke sa područja Kanade. To znači da je sadržaj holesterola u mesu mangulice u proseku za 50-75% niži u odnosu na prosek sadržaja holesterola u svinjskom mesu drugih rasa. Poređenje sa drugim vrstama mesa pokazuje sledeće rezultate: pileće meso sa našeg područja ima u proseku od 60 do 89mg / 100g svežeg mesa, a goveđe meso 65-70mg.
U zaključku, analiza nutritivne vrednosti klasičnih produkata svinjske rase "mangulica" pokazuje da je sadržaj proteina prosečno visok, da je sadržaj ukupnih masti prihvatljiv posebno sa stanovišta masnokiselinskog sastava, da je po sadržaju holesterola meso mangulice u grupi mesa sa najnižom koncentraciom.
Prof. dr Jagoda Jorga
specijalista za ishranu zdravih i bolesnih ljudi
http://www.zasavica.org.yu/index.php?lg=sr&str=mangulica.php
Toliko o dijetalnoj piletini i junetini koju su vam i vaši lekari zdušno preporučivali...viršle da i ne pominjem...
I za kraj:
Citat:
Osvrt na osobine mesa svinja rase mangulica
Meso mangulice spada u grupu mesa sa većim sadržajem masti. U odnosu na meso plemenitih rasa daje duplo više kalorija. Tako 100 g mesa od šunke daje 538 kalorija ima masti 55 g,ali je sadržaj holesterola signifikantno manji u odnosu na meso ostalih rasa.Sadržaj je uvećan na račun stearinske masne kiseline koja je produktor dobrog holesterola i reduktor lošeg holesterola. To je razlog našeg preferiranja ove rase i nema drugog. Konzumiranje ovog mesa dovodi do stvaranja HDL holesterola i redukcije LDL holesterola.
Prof dr.sci.med.
Vuk Florijan
Spec.internista-kardiolog
Meso mangulice spada u grupu mesa sa većim sadržajem masti. U odnosu na meso plemenitih rasa daje duplo više kalorija. Tako 100 g mesa od šunke daje 538 kalorija ima masti 55 g,ali je sadržaj holesterola signifikantno manji u odnosu na meso ostalih rasa.Sadržaj je uvećan na račun stearinske masne kiseline koja je produktor dobrog holesterola i reduktor lošeg holesterola. To je razlog našeg preferiranja ove rase i nema drugog. Konzumiranje ovog mesa dovodi do stvaranja HDL holesterola i redukcije LDL holesterola.
Prof dr.sci.med.
Vuk Florijan
Spec.internista-kardiolog
Dakle,i mi trku za konja imamo!
Pored ostalog i to je razlog opredeljivanja za hranu podneblja pod kojim smo rođeni,živimo...
Nekada,davno,je Srbija bila najveći izvoznik svinja,baš tih mangulica, u Jevropu...
...danas,uvozimo kapsule ulja riba severnih mora...
Re: Istine i zablude o mastima u ishrani
