Da bi razumeo zasto stampanje para "iz nicega" stvara inflaciju i kako stampanje para nekima moze da uradi to sto ti predlazes (i zasto radi amerima i drugim jacim ekonomijama) moras prvo da razumes koncept koji se zove
Quantitative Easing. Ne znam ekvivalentan prevod na srpski, sorry.
Mi nemamo uslova za QE jer nemamo ekonomiju koja bi novac iskoristila za rast, niti nam je t-bill rate blizu 0% tako da bi morali da stampamo vise para za efektivan plasman nekog iznosa (ako je rate 9% moras da odstampas 1090 din da bi kupio 1000 din short term bond od banke). Jedini outlet koji mi efektivno imamo za stampani novac je potrosnja, tj ono sto ti predlazes, namirivanje javnih dugova. Ta para onda direktno ulazi u trziste robe i usluga sa potrosacke strane i kao takva podize potraznju, sto bez povecane proizvodnje izaziva manjak robe i usluga i dize njihove cene, samim tim generisuci inflaciju i pritisak na kurs (jer uvozna roba ne menja svoju XE cenu), pare koje industrija onda dobije nece biti dovoljne da povecaju proizvodnju jer ce i njima upgrade biti skuplji. Dakle, stampanje novca samo po sebi ne generise inflaciju ali ako i samo ako udje u industriju i napravi ekvivlentan rast GDPa da zadrzi status quo ili rast standarda. Odstampati 80% GDPa u kesu i pustiti sasvim sigurno nece moci da za 80% poveca GDP => (hiper)inflacija.
Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić
Inflacija i stampanje para
