Koliko članova ES-a sluša METAL muziku II???

Nije bas metal, ali u poslednje vreme slusam bas dosta buckethead-a...I ono sto vise slusam kapiram da je lik bolji i od hendriksa, pejdza, slesa, satrijanija.

Podsetila me ova tema, kad ste je vec digli iz mrtvih, na nesto sto sam skoro pricao sa dragom... Secate se tamo pocetka devedesetih kad smo slusali Iron Maiden, Slayer, Panteru... ? E, secate se kako smo tada pricali da je npr. Skid Row "sweet metal" i da je to "za devojcice"?

Slusam ovih dana ponovo Skid Row, upale mi neke ploce ultra-jevtino, pa pricamo.. i sve se mislim kako je to ultra-true-heavy u odnosu na neke od stvari koje se danas vode kao "metal" i "punk". Imam cudan osecaj da znam sta bi bilo kad bi ovi danasnji "pankeri" dosli pred npr. The Clash u fazonu "mi sviramo punk", tj. imam osecaj da bi dobili po pi*ci. Isto vazi i za neki od ovih danasnjih nu-tehno-elektronskih "mi drndamo preko loop-ova, pa se sredi u produkciji" tzv. "metal" bendova.

Eto, imao sam potrebu da to kazem. Ipak je ovo MadZone. :). Jos da ovi danasnji klinci nauce da sviraju, pa da ja prestanem da se osecam kao Eddie Riggs.

Potpis

Please do not feed the Trolls!

Blasphemy? How can I blaspheme? I'm a god!'

Hvala za ovo citiranje, ukapirao sam napokon :)

Sto se tice ovog ispod mogu samo da kazem da gresis. Sad mozemo da kazemo da su ukusi razliciti, ali ono, odmah mogu da napisem ono sto je Mustejn rekao, da je BH bolji duplo od njega i slesa zajedno. I Sles se sa tim slozio.

A kad poslusas malo vise stvari od BH-a shvatices da je bolji i od svih gore navedenih. Mislim sad, ne bih da ulazim u kilometarske rasprave (svako ima svoj ukus) ali glavna greska koju ljudi prave je da poslusaju par stvari i pomisle da sve sto lik moze je brzo da sreduje. Covek ima preko 40 izdatih albuma i svaki je potpuno drugaciji, ubacuje elemente tehna i hip hopa sa gitarom i dobija zvuk kakav jos nisam cuo.

PS. A da ne govorim sta covek radi sa basom:

ili nuncakama :))

Preporuka: Victor Wooten, Marcus Miller ;)

Potpis

oligofrenolog

U vreme vladanja "hair metal" grupa, Skid Row nisam nikad dozivljavao kao takav bend iako su sve ribe padale na Sebastiana. Covek je imao kvalitete, a sama grupa je dosta evoluirala izmedju 1. i 2. albuma Skid row>Slave to the grind. Na zalost pojava grunge-a je pokosila vecinu ovakvih bendova.
Fenomen zvani Bon Jovi se moze razumeti da je covek ozenio svoju high school sweetheart pre nego sto je postao popularan i zbog toga nije "previse" divljao van braka, sto se odrazilo i na njegovu/njihovu dugovecnost kao grupu.

Inace, izuzetno cenim bendove koji dugi niz godina nisu menjali svoj sastav, a Bon Jovi je jedan od njih.

Metalcore bend iz Springfield-a :D
Vokal je malo clean, malo "vice", dobro sviraju, pa u kombinaciji to zvuci super.
A i djevojka fino svira bas gitaru. ;)
Inace mi se dopadaju bendovi poput Killswitch Engage, Darkest Hour, Protest The Hero, Rise Against, Sybreed...

Potpis

^{And following our will and wind we may just go where no one's been.
We'll ride the spiral to the end and may just go where no one's been.}

Ovo se pretvara u FB. :D OMG, imamo i Like! :)

na svu sreću nema ih više.. ... na slikama su opako izgledali (uslovno.. jer sa onim natapitranim rasčupanim frizuricama su izgledali kao devojčive)... zvučali su užasno (za moj ukus) opet kao devojčice...

e a devojčice mogu mnogo bolje od njih

ovi su čvrsti ...



mada su



prava stvar

i naravno



..................................

neprevaziđen(e)

a oni natapirani mogu samo decu da uspavljuju i devojčice rasplakuju..

Vec je receno hiljadu puta da je tesko povuci granicu izmedju heavy metala i hard rocka. U vreme kada se Bon Jovi pojavio ja sam imao 9 godina i tek sam krenuo da slusam metal. Nigde nije mogao da se cuje metal pa je izgledao kao osmo svetsko cudo. Hvala Bogu postojali su dvokasetasi pa smo do iznemoglosti presnimavali kasete jedni od drugih. Polovinom 80-ih bilo je tesko slusati HM. Tek krajem 80-ih se pojavila emisija na radiju Studio B Metal mania koja nam je bila reper dogadjanja u HM svetu i voditeljka Jadranka Jankovic. Jos uvek nije bilo satelitskih kanala, i dalje su postojali samo RTB 1 i 2. Pojavom Treceg kanala krenuli su preuzimanja MTV, Super i drugih muzickih satelitskih kanala pa smo po prvi put i videli neke svoje izvodjace. Da se vratim na Bon Jovi-a, oni su imali srece da budu objavljeni od strane PGP RTB-a pa smo mogli da kupimo original kasete i ploce. Ja sam makar upijao sve sto je moglo da se nabavi kod nas, pa i Bon Jovi-a. Glavno mesto nabavka legalne muzike je bila Beogradjanka, drugi sprat, muzicko odeljenje, knjizara Bigz u Srpskih vladara u podrumu i sama prodavnica PGP-a u Makedonskoj. Posle se pojavljuju pocetkom devedesetih uvozna izdanja, jedna od boljih prodavnica je bila ispod Tasa, diskovi su bili od 20-30 DEM originali. Prvi strani original koji sam kupio je bila Metallica Black album, 20 DEM, nemacka licenca, i to samo nedelju dana posle objavljivanja u svetu. Onda je krenuo SKC nedeljom, pa su poceli da se otvaraju CD klubovi. Najjaci CD klub u gradu je bio CD Atrijum u Siminoj 10, sigurno sam stotine albuma odatle iznajmio. Pa je bio jedan iza Postanske stedionice u Knez Danilovoj koji je bio 90 % HM CD klub. Pa su polovinom 90-ih krenula Bugarska izdanja pa 1997. krenuli rezani diskovi. Eto koliko je trebalo ljubavi (i para) tada da se slusa omiljena muzika.

A danas? Klik na google i izadje ti 1000 piratskih sajtova da skines najnoviji album po zelji. Ppff...

Metalmania... Fiju kakav fleshback :))

Al, Jadranka...

Potpis

Sedam sutlijasa,
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.