|
milance_kg
Član broj: 59131
Poruke: 185
*.dynamic.isp.telekom.rs.
|
Izvinjavam se svima unapred na dosadnoj prici koju cu ispricati...
Kao sto rekoh pre par dana, dok se malo ne odmorim i slegnu mi utisci pa da napravim neku reportazu puta do CG vidjenu mojim
ocima, jednog pocetnika koji se usudio 'preci' toliku kilometrazu u jednom dahu.
Kao svaki pametan roditelj resio sam da iskoristim rano jutro za put, tako mene moja zena koja samo za te
prilike ne spava, dize ujutro u 2:30, i ako joj je obican termin 8:00, ipak hvala na trudu...
Malo mrzovoljan, ali oran i spreman na put, ali ovaj put bez psovki na njen racun, sto ne koristi taj elan na ostale dane, resim
da sednem i za volan Floride-e '91, koju sam naravno vozio na vanredni tehnicki neki dan ranije, i gde majstor
tvrdi da sam obican paranoik i da mu vise ne dosadjuem, resim da verujem svojoj masini, a mozda i ona meni uzvrati ljubav...
Put do Kraljeva je relativno lako prosao, jer samo sam izbrojao 3 ili 4 auta uz put, medjutim ima skretnica za Kraljevo i Krusevac,
tu mi je bio prvi kiks, malo u rikverc, dalje..., eto nas u centru tog grada, tj. raskrsnice, dalje prema Raski...
negde nas na tom putu pocelo da hvata jutro... ali ne lezi vraze... poce da radi stomak od lake garderobe...
ne samo meni nego svim prisutnim putnicima, tj. zeni i deci, a dao Bog sveze jutro... i tako kao svaka zivotinjka
koja voli da obelezi put, mi smo to uspeli do N. Pazara jedno 3-4 puta, i tu se dokaza kvalitet jednog putnika
koji je poneo toalet papir.. neprocenjivo...
Polako je poceo da se nazire N. Pazar, ali nista ne radi, tako da smo preskocili cuvene cevape ( o tom potom u povratku), nastavismo dalje,
kad do Ribarica neki uporni Yugo 45 kojeg sam pretekao pokusavao je povratiti primat na putu, hehe, malo zeza.. on 45 ja 70, ali ok
pustio sam ga... neke ljude sitne radosti cine sretnim, neka ga u sreci.
Polako stigosmo do granice (sad znam gde je)... neki beli Bravo ispred mene odlazi sa 'stajanke' i razgovora sa sluzbenim licem, ja u neverici
da li sam na pravom mestu gledam kroz staklo od vrata sluzbeno lice i resim da stanem i da pitam da li je to to sto mislim da je.
"Izvinite jel' ovo granica?", kad ovaj umalo ne pade na ledja od smeha, pa odgovori... "Gospodine, da li Vi vidite sluzbeno lice, zastavu....",
ja ono : "Jao molim Vas, prvi put vozim duze od Vrnjacke Banje".., sluzbeno lice posto je samo uzelo moju licnu kartu oslovi me po imenu i prezimenu,
pa onda se obrati putnicima iza mene ozbiljnim tonom : "Da li da vam kaznim tatu ili da vam kupi sladoled", na sta prisutni su sa
odusljevljenjem prihvatili drugu soluciju.
....
Umoran sam od posla... ako bude zainteresovanih za dalju pricu, pisacu... pozz
|
Re: Put za CG preko N. Pazara
