Citat:
Za krađe do 15.000 dinara bez krivične prijave
Zakon štiti sitne lopove
Aleksandra Ž. Adžić | 12. 09. 2010. - 00:02h | Foto: M. Perić | Komentara: 100
Beograd – Mušterija je zaustavila „mercedes“ na benzinskoj pumpi i rekla mi da mu napunim rezervoar. Nije ni izlazio iz automobila. Kada se brojčanik zaustavio na 6.000 dinara, samo se osmehnuo i rekao: „Neću da platim. Ti upiši moj broj registracije, pa me tuži.“ Dao je gas i odvezao se – priča za „Blic“ Beograđanin Žika B., radnik pumpe u Zemunu.
Kaže da je zapisao broj registracije, ali kada je pozvao policiju i čuo da se po službenoj dužnosti ne podnosi prijava za krađu ili prevaru manju od 15.000 dinara, doživeo je šok. Štetu je vlasniku pumpe morao da nadoknadi iz svog džepa.
– U policiji su mi rekli da se za manje sume oštećeni upućuje da privatno tuži prevaranta ili lopova, što je strašno za nas obične građane jer bi angažovanje advokata i izlazak na ročišta koštao više od štete. Bila bi skuplja dara nego mera – konstatuje Žika B.
Prema Krivičnom zakonu Srbije, za krivično delo sitne krađe, utaje ili prevare, u stavu tri predviđa se da će ovo delo biti gonjeno po privatnoj tužbi građana, ukoliko je vrednost oduzetih stvari ispod 15.000 dinara. Građanima tako ostaje da u ovakvim slučajevima sami traže pravdu na sudu i nadaju se da će onaj koji ih je oštetio biti kažnjen novčano ili zatvorom do šest meseci. Ukoliko se odluče da krenu u parnicu, moraće da se naoružaju strpljenjem zbog dužine sudskog postupka, ali i da u ceo proces krenu punih džepova zbog honorara advokata i sudskih troškova.
U policiji kažu da ova odredba zakona važi od 1. januara 2006. godine, i da je raniji limit za gonjenje po službenoj dužnosti bio 8.000 dinara.
– Policija je u obavezi da građaninu koji je pokraden ili prevaren za manje od 15.000 dinara obezbedi lične podatke osumnjičenog. Na građaninu je da odluči da li će tu osobu da tuži – kažu u policiji. Prema njihovim podacima, najviše sitnih krađa koje ne podležu zakonu dešavaju se u prodavnicama i pumpama..
– U prodavnicama kradu svi. Mlađi, stariji, žene, muškarci. I kradu sve, čokolade, higijenske proizvode, piće. Dešava se da čovek ukrade nekoliko čokolada i stavi ih u jaknu. Prodavac ili radnik obezbeđenja primeti krađu, zaustavi lopova i pozove policiju. Patrola izađe na mesto krađe, pretrese čoveka i nađe čokolade. Privede ga u stanicu, identifikuje, ali mora da ga pusti jer je ukrao robu vrednu manje od 15.000 dinara. U svakom slučaju vlasniku prodavnice policajci daju podatke lopova, pa je na njima da ga tuže ukoliko hoće – objašnjavaju u policiji, i dodaju da se, prema njihovim saznanjima, retko koji pokradeni odlučuje za tužbu.
– Imali smo prijavu da je čovek ušao u prodavnicu obuće, izuo stare patike, obuo nove i mirno izašao. U ovakvim slučajevima, nastaje problem kada radnicima objasnite Zakon, jer štetu gazdi najčešće nadoknađuju od svojih plata. Dve, tri takve krađe mesečno, i nekima ode i cela plata – kažu u policiji. Česti su i slučajevi prevara za iznos manji od 15.000 dinara, a na meti prevaranata su uglavnom starije osobe koje žive same.
– Prevaranti im zvone na vrata, i kreću u priču. To su razne smišljene prevare, često se lažno predstavljaju kao radnici javnih preduzeća, poštari, bankari, humanitarni radnici. Traže novac za pakete koji su navodno na ime žrtava upravo stigli iz inostranstva na Carinu, za otvaranje računa, za pomoć izbeglicama, čak i za lažne nagradne igre... Bilo je i pojedinih agencija koje su imale samo broj telefona, i lažnu adresu za klijente kojima su nudili posao u inostranstvu uz simbolične nadoknade manje od 15.000 dinara. U ovakvim slučajevima, policija može da reaguje ali samo kada ima više oštećenih, pa se šteta svih sabere.
– Možemo da reagujemo i kada jednu istu osobu uhvatimo u više krađa, a ukupna vrednost ukradene robe je veća od sume predviđene zakonom. Najčešće se to dešava u prodavnicama, od kojih većina ima video-nadzor koji na sudu služi kao dokaz. U ovim slučajevima podnosimo krivičnu prijavu po službenoj dužnosti – kažu u policiji.
Građani da se udruže
U policiji savetuju građane da se udruže ukoliko se više njih nađe na meti istog lopova ili prevaranta, pa je zajednička šteta veća od 15.000 dinara.
– Uvek građanima ukazujemo da se udruže s ostalim prevarenim ili pokradenim osobama i zajedno podnesu prijavu – navode u policiji.
Zakon štiti sitne lopove
Aleksandra Ž. Adžić | 12. 09. 2010. - 00:02h | Foto: M. Perić | Komentara: 100
Beograd – Mušterija je zaustavila „mercedes“ na benzinskoj pumpi i rekla mi da mu napunim rezervoar. Nije ni izlazio iz automobila. Kada se brojčanik zaustavio na 6.000 dinara, samo se osmehnuo i rekao: „Neću da platim. Ti upiši moj broj registracije, pa me tuži.“ Dao je gas i odvezao se – priča za „Blic“ Beograđanin Žika B., radnik pumpe u Zemunu.
Kaže da je zapisao broj registracije, ali kada je pozvao policiju i čuo da se po službenoj dužnosti ne podnosi prijava za krađu ili prevaru manju od 15.000 dinara, doživeo je šok. Štetu je vlasniku pumpe morao da nadoknadi iz svog džepa.
– U policiji su mi rekli da se za manje sume oštećeni upućuje da privatno tuži prevaranta ili lopova, što je strašno za nas obične građane jer bi angažovanje advokata i izlazak na ročišta koštao više od štete. Bila bi skuplja dara nego mera – konstatuje Žika B.
Prema Krivičnom zakonu Srbije, za krivično delo sitne krađe, utaje ili prevare, u stavu tri predviđa se da će ovo delo biti gonjeno po privatnoj tužbi građana, ukoliko je vrednost oduzetih stvari ispod 15.000 dinara. Građanima tako ostaje da u ovakvim slučajevima sami traže pravdu na sudu i nadaju se da će onaj koji ih je oštetio biti kažnjen novčano ili zatvorom do šest meseci. Ukoliko se odluče da krenu u parnicu, moraće da se naoružaju strpljenjem zbog dužine sudskog postupka, ali i da u ceo proces krenu punih džepova zbog honorara advokata i sudskih troškova.
U policiji kažu da ova odredba zakona važi od 1. januara 2006. godine, i da je raniji limit za gonjenje po službenoj dužnosti bio 8.000 dinara.
– Policija je u obavezi da građaninu koji je pokraden ili prevaren za manje od 15.000 dinara obezbedi lične podatke osumnjičenog. Na građaninu je da odluči da li će tu osobu da tuži – kažu u policiji. Prema njihovim podacima, najviše sitnih krađa koje ne podležu zakonu dešavaju se u prodavnicama i pumpama..
– U prodavnicama kradu svi. Mlađi, stariji, žene, muškarci. I kradu sve, čokolade, higijenske proizvode, piće. Dešava se da čovek ukrade nekoliko čokolada i stavi ih u jaknu. Prodavac ili radnik obezbeđenja primeti krađu, zaustavi lopova i pozove policiju. Patrola izađe na mesto krađe, pretrese čoveka i nađe čokolade. Privede ga u stanicu, identifikuje, ali mora da ga pusti jer je ukrao robu vrednu manje od 15.000 dinara. U svakom slučaju vlasniku prodavnice policajci daju podatke lopova, pa je na njima da ga tuže ukoliko hoće – objašnjavaju u policiji, i dodaju da se, prema njihovim saznanjima, retko koji pokradeni odlučuje za tužbu.
– Imali smo prijavu da je čovek ušao u prodavnicu obuće, izuo stare patike, obuo nove i mirno izašao. U ovakvim slučajevima, nastaje problem kada radnicima objasnite Zakon, jer štetu gazdi najčešće nadoknađuju od svojih plata. Dve, tri takve krađe mesečno, i nekima ode i cela plata – kažu u policiji. Česti su i slučajevi prevara za iznos manji od 15.000 dinara, a na meti prevaranata su uglavnom starije osobe koje žive same.
– Prevaranti im zvone na vrata, i kreću u priču. To su razne smišljene prevare, često se lažno predstavljaju kao radnici javnih preduzeća, poštari, bankari, humanitarni radnici. Traže novac za pakete koji su navodno na ime žrtava upravo stigli iz inostranstva na Carinu, za otvaranje računa, za pomoć izbeglicama, čak i za lažne nagradne igre... Bilo je i pojedinih agencija koje su imale samo broj telefona, i lažnu adresu za klijente kojima su nudili posao u inostranstvu uz simbolične nadoknade manje od 15.000 dinara. U ovakvim slučajevima, policija može da reaguje ali samo kada ima više oštećenih, pa se šteta svih sabere.
– Možemo da reagujemo i kada jednu istu osobu uhvatimo u više krađa, a ukupna vrednost ukradene robe je veća od sume predviđene zakonom. Najčešće se to dešava u prodavnicama, od kojih većina ima video-nadzor koji na sudu služi kao dokaz. U ovim slučajevima podnosimo krivičnu prijavu po službenoj dužnosti – kažu u policiji.
Građani da se udruže
U policiji savetuju građane da se udruže ukoliko se više njih nađe na meti istog lopova ili prevaranta, pa je zajednička šteta veća od 15.000 dinara.
– Uvek građanima ukazujemo da se udruže s ostalim prevarenim ili pokradenim osobama i zajedno podnesu prijavu – navode u policiji.
Potpis
Use Your Mind. Or someone else will.
Termin je bio: "izneti" (iz fabričkog kruga). Na primer: "... u utorak ću da iznesem cevi fi-12 a ti me sačekaj kolima ..."