Adaptacija tavanskog prostora

Intereseju je me postupak oblaganja greda gipskartonom u potkrovlju? Trebao bi mi odgovor sto pre!!!!

jesi mislio na drvene...??

---

Da, na drvene grede u potkrovlju!!!! Da li ici sa ili bez profila i distancera?

sArafis direktno na njih.I to po standardu 2 GKP.Koje su protivpozarne

---

Pozdrav svima,

Pazljivo sam procitao ovaj topic kao i desetine drugih po netu na ovu temu. Sto se gradjevine uopste tice totalni sam laik, pa mi je problem da svarim sve ovo za kratko vreme. Uspeo sam da pohvatam sustinske koncepte, ali ne mogu sam da dodjem do resenja problema te sam stoga resio da sto detaljnije iznesem stvar sa predlogom resenja, a vi samo da dopunite ili oduzmete.

Dakle, moj matori preuredjuje potkrovlje u stan u koji bih se ja sa porodicom uselio za par meseci. On se inace gradjevinom profesionalno bavi vec 15ak godina, ali nisam bas najsigurniji u njegovu ekspertizu pa se zato obracam svima vama. Uz to tesko prihvata savete, pogotovo od laika kao sto sam ja. Zanima me TERMOIZOLACIJA. Ja cu da iznesem njegovu ideju, a vi recite da li valja ili ne.

U pitanju je potkrovlje, ali se ne koristi kompletan prostor do vrha, pa ce se plafon uz kosi deo koji dolazi odmah ispod crepa (karakteristican za stanove u potkrovlju) sastojati i iz horizontalnog dela iznad kojeg ce ostati novoformirani tavanski prostor (kao kod normalnih stanova). Naravno, tu je i onaj zidic iza kojeg se krov spusta do same ploce. U bocnom preseku to je u stvari nsto kao pravougaoni trapez. Nacrtao sam ga u paintu, ali je pitanje da li cu umeti da uploadujem sliku.

Moj stari misli sledece:

HORIZONTALNI DEO PLAFONA (sloj po sloj u smeru na gore, tj. od poda ka vani)
- Knauf 9,5 cm
- PVC folija kao parna brana
- mineralna vuna 15cm (prvo je hteo 10 pa sam ga ja ubedio da je to malo)

Pitanja: da li je ovo ok i da li su dovoljne debljine knaufa i vune? Takodje da li i cime prekriti vunu zbog prasine i/ili ako pukne crep pa pocne da curi voda na vunu?

KOSI DEO PLAFONA (sloj po sloj u smeru na gore, tj. od poda ka vani)
- Knauf 9,5 cm
- PVC folija kao parna brana
- mineralna vuna 1o cm (debljina rogova je 12-13 cm pa zeli da ostavi prostor od 2-3 cm za strujanje vazduha)
- ploce od brodskog poda i topolovine 2cm
- paropropusna membrana (ona crna folija, ne znam kako se zove)
- kontraletve
- letve
- crep

Pitanja: da li je ovo ok i da li su dovoljne debljine knaufa i vune? Da li je potrebno dodavati stiropor i koje debljine? Vidim da da su tu misljenja podeljena.

ZIDIC je visine 120cm i uradjen je od falcovanog lepljenog Itong siporexa debljine 20cm. Tu je naveci problem sa mojim caletom. Naime, on uopste nije zamislio da stavlja ikakvu termoizolaciju iza njega, a ja ga ubedjujem da nesto mora tu da ide. Kad sam rekao da stavi vunu odgovorio je da je to suvise komplikovano jer onda mora da se uradi neka dodatna konstrukcija kako bi drzala vunu uspravno. Umesto toga ponudio je stiropor od 5 cm, ali ja mislim da je to premalo.

Pitanje: Kako da ga ubedim da stavi vunu i koliko treba vuna da bude debela?

KROV IZNAD NOVONASTALOG TAVANA - tu nije predvidjena nikakva izolacija.

Pitanje: da li je i to neophodno izolovati, ako ne termicki a ono bar hidro u slucaju da pukne crep da curi voda na vunu iznad plafona?

POD - predvidjen je laminat ispod kojeg bi stavio stiropor od 1 cm na betonsku plocu. Bojim se da je ovo premalo pogotovo sto imam dvogodisnje dete koje najveci deo vremena provodi na patosu.

Pitanje: Kako je najbolje termoizolovati laminatni pod?

Nadam se da sam jasno izneo problem i izvinjavam se ako sam promasio neke termine.

Hvala unapred!

Pre svega, objasni ćaletu da je potkrovlje izuzetno, izuzetno loše za stanovanje. Zimi ekstra 'ladno, leti ekstra vruće. Zato, svaki cm izolacije, svaki dinar uložen u izolaciju vratiće se desetostruko, kako kroz novac za grejanje/hlađenje tako i kroz udobnost življenja. Dakle, što više to bolje.

Ajde, 'vako redom:


1. "HORIZONTALNI DEO PLAFONA" Ja sam stavljao upravo 15 cm, a onda sam uvideo da je trebalo i moglo više, pa sam na pojedinim mestima, teškom mukom (otkrivanje krova odozgo) ubacivao još jedan sloj od 5 cm. Iskreno preporučujem 20 cm. Sve ostalo je OK.

2. "KOSI DEO PLAFONA" Za ovo se koristi tvrdo presovana mineralna vuna, dakle ne ona u balama. Predloženih 10 cm je ekstra malo - takoreći zanemarljivo. Nikako ispod 15 cm. Na rogove se može dodati pocinkovani profil, neophodan za šrafljenje GKP. Ne vidim gde bi ovde i kako dodavao stiporor ? Što se tiče krova: daščanje, paropropusna folija, kontraletve, letve, crep - to je to. Ništa manje, ništa više. sve je OK. Eventualno, mogu OSB ploče, njima se brže, efikasnije i preciznije radi, nema sušenja i uvijanja dasaka. Stvar je izbora.

Nije mi jasno da li ovako isto planiraš i za ono šta si nazvao "KROV IZNAD NOVONASTALOG TAVANA". Po tvojim rečima, ispada da ćeš na tom delu krova da samo poređaš crep na letve ? Ako si tako zamislio - to je stvarno bezveze, jedino logično je uraditi celu kosinu krova na isti način. Ako ceo krov uradiš sa podaščavanjem, onda je odgovor na tvoje pitanje "... da li i cime prekriti vunu zbog prasine i/ili ako pukne crep pa pocne da curi voda na vunu?" sledeći: ničim, tj. nema potrebe ičim štititi mineralnu vunu. Od vode je zaštićena (kvalitetnim krovom), a prašina joj ne smeta.

3. ZIDIĆ Itong je OK i kažu da je sasvim dovoljan kao termo izolacija. Lično nemam iskustva. Ali, pravljenje "dodatne konstrukcije" nije ništa posebno. Ti ćeš ionako morati da nabaviš gomilu konstrukcije kad budeš radio plafon od GKP. Ovo je isto to, samo poređano uspravno na zid. Ima mnogo toga na netu, kako se to radi. Proguglaj "Knauf", "Rigips", potraži i na Youtube. Lično, u duhu prve rečenice ovog odgovora preporučujem da i ovde staviš izolaciju sa parnom branom. Kako da ubediš oca, to ne znam, ali 5 cm vune u bali je sasvim ok.

4. POD Na pod se ne stavlja stiropor. Stavlja se stirodur, ali obavezno se iznad stirodura radi betonska košuljica od min 2 cm. Dakle, (odozdo na gore) betonska ploča, hidroizolacija (ako je potrebna), stirodur, najlonska folija, armatrurna mreža, ravnajući sloj tj. betonska košuljica. A onda, preko svega podna obloga: parket, laminat, pločice, itison - šta ti je volja, potreba i koliko imaš para.
Ipak, ovo je pod iznad prostorija u kojima se živi, i koje su tople, pa samim tim termoizolacija nije potrebna. (Bila bi druga priča da je pod na prizemlju). Dakle, laminat sa standardnom folijom ispod je sasvim OK. U dečijoj sobi možeš još i tepih da postaviš i to je to. Zabluda je da životni prostor treba ektra specijalno grejati zbog male dece. Deca su stalno u pokretu, i često se zbog preterane temperature u prostorijama preznojavaju.

Još jednom: ne zaboravi da je potkrovlje ekstra loše za stanovanje. Koliko god da staviš izolacije, za godinu dve ćeš reći - trebalo je da se stavi još malo. Ali, ako staviš premalo, u potkrovlju nećeš ni moći da živiš. Internet je ćale. Google je keva. Svega ima: slika, dokumenata, video klipova, proračuna, reklama. Traži, čitaj, obrazuj se, pre nego kreneš da radiš. Videćeš kakve se table ugrađuju između rogova u kosim krovovima.

---

U pravu si da je predloženih 10 cm termoizolacije u kosom delu plafona "extra malo - takoreći zanemarljivo. Nikako ispod 15 cm....".

Mišljenja sam da čak ni sa većom debljinom termoizolacije od 15 cm nije dovoljna za ugodno življenje leti u poitkrovlju čak i sa gorepomenuitim dobro izvedenim krovom.

Prenosim citat iz tuđeg iskustva:

Moja firma radi na zapadu,gde je po propisu,..mada svaki put arh. u planu postave minimum 22cm.Ako moze vise zbog kosine i gubitka prostora preporuceno 25cm.Tamo se na izolaciji ne stedi to je pravilo br 1.

---

K'o što rekoh, internet je ćale, a google je keva. Youtube mu dođe kao tetka ili strina.

http://www.youtube.com/results..._query=roof+ceiling+insulation
http://www.google.com/search?q=roof+ceiling+insulation
http://www.google.com/images?q=roof+ceiling+insulation

http://www.google.com/search?q=izolacija+potkrovlja
http://www.google.com/images?q=izolacija+potkrovlja

---

Najpre da se zahvalim na brzim i iscrpnim odgovorima.

@Java Beograd,

sto se tice "KROVA IZNAD NOVONASTALOG TAVANA", tu sam pogresio - cale planira podascavanje upravo onako kako si ti predlozio, mada me plasi iskustvo iz eloizinog citata gde ni to + termoizolacija nije pomoglo.

sto se tice PODA, tu sam izostavio da je betonska kosuljica vec uradjena i to bez stirodura. Stari je najpre hteo da opali laminat direktno na ovu kosuljicu, ali je na moje insistiranje pristao da na kosuljicu najpre stavi stiropor od 1cm.

moje PITANJE je: da li je ovaj njegov predlog ok i koje su alternative u protivnom?



@eloiza,

procitao sam svom ocu ovaj citat i on je na to odgovorio da je sigurno taj vazdusni prostor zatvoren, tj. da vazduh ne cirkulise. Molim te jos samo da mi kazes, ako uopste mozes da dodjes do te informacije, sta je u pitanju - prostor SA ILI BEZ CIRKULACIJE.



@deki77,

aj samo molim te reci mi koja je praksa na zapadu - da li se stavlja termoizolacija i ispod samog krova, ili je dovoljno samo ono sto se uradi na HORIZONTALNOM DELU PLAFONA + podascavanje krova?


Jos jednom se zahvaljujem, puno ce mi znaciti vasi saveti u ubedjivanju sa matorim.

Kao što rekoh: ne nikako !

- Stiropor se nikako ne stavlja na pod zato što je njegova otpornost ka sabijanju mala tj. nikakva. Ako nedajbože staviš stiropor ispod laminata, on će za mesec dana da ulegne na mestima gde se najviše gazi pa će zbog toga da se laminat rastavi i razdvoji pa ćeš imati papazjaniju na podovima. Stiropor se ne stavlja na pod ni ispod betonske košuljice. Stiropor zaboravi, definitno.

- Stirodur je već druga priča zato što je znatno otporiniji na sabijanje. Ipak, teški stalni tereti (orman, trosed, sto, stolice) će definitino u roku od godinu dana da sabiju i stirodur pa ćeš opet imati talasast pod u kući koji će da dovede do rastavljanja laminata. Takođe, na mestima gde se stalno gazi, posle nekog, ne tako dugogo vremena, i stirodur će da ulegne. Stirodur može, ali jedino ispod armiranobetonske košuljice koja efikasno raspoređuje pritisak na celu površinu sobe.

Ponoviću i ovo: pod na spratu nije "hladan pod" zato što je ispod grejana prostorija, i takav pod ne traži posebnu toplotnu izolaciju. Naprotiv, on traži zvučnu izolaciju, da se na donjem spratu ne čuju koraci odozgo. Za ovu namenu, sasvim su dovoljni standardni tanki izolacioni materijali (ima ih nekoliko vrsta) koji se mogu naći u svim bolje snabdevenim prodavnicama koje prodaju i laminat

---

Prenosim tuđi citat:

Danas sam doveo caleta, seo ga pred komp i pokazao mu sve sto ste napisali. NIje mu dugo trebalo da poslusa vase savete. Cak se i odusevio nivoom vaseg poznavanja materije i spremnoscu da pomognete. Na kraju smo se dogovorili da postavimo minimum 20 cm vune, a jos sam uspeo da iskukam i ventilacioni crep (valjda se tako zove). Na krilima toga sam provukao i neke druge stvari nevezane za ovo (podzidana tus kabina umesto kadice, dodatni utikaci za struju iza knaufa koji ce da postavi na onaj mali zidic u sklopu dodatne termoizolacije...) Sve ovo nebi bilo moguce bez vase pomoci. Zato jos jednom veliko HVALA!

u trenucima dokolice i licnom nedostatku viska sredstava za resavanje sopstvenog potkrovlja, a imajuci vremena da bar citam po internetu, a napolju ladno i sneg...
pronadjoh ovo:

Zaštita od vrućine u potkrovljima

Danas većina kuća ima stambeno potkrovlje u kojem je, zbog nepravilne i nedostatne izolacije, stambena ugodnost ljeti neprimjerena. Rješenje je u poznavanju karakteristika izolacijskih i drugih materijala pri novogradnjama ili sanacijama potkrovlja.

Toplinska izolacija ljeti

Ljetna toplinska zaštita podrazumijeva zahvate kojima se sprječava prodor toplinske energije (sunčevo zračenje, visoke temperature vanjskoga zraka) u unutrašnjost građevine. Uobičajena toplinska izolacija koja odlično sprječava prodor hladnoga vanjskoga zraka zimi nije dovoljna zaštita od ljetnih vrućina. Naime, toplinska provodljivost izolacijskoga materijala (W/mK) odlična je za zimski mraz. Provođenje topline kroz obodne konstrukcije ljeti je nestacionarno. Raspodjela temperatura u konstrukciji mijenja se zbog periodičkih promjena na vanjskoj površini. Pritom je važan tzv. temperaturni broj koji mora biti što manji. Za različite se materijale temperaturni broj izračunava vrlo jednostavno. Potrebno je poznavati provodljivost materijala, gustoću i specifičnu toplinu. Temperaturnim brojem (temperaturnom provodljivosti) opisuje se brzina širenja temperaturne promjene po materijalu u konstrukciji.



U tablici 1. prikazani su usporedni parametri nekih materijala koji se u današnjem graditeljstvu uobičajeno rabe kao izolacijski materijali te drva, opeke i betona.

Kako se vidi iz tablice, opeka i celuloza imaju gotovo istovjetne vrijednosti temperaturnoga broja (podatak u zadnjoj koloni). To drugim riječima znači da je njihov doprinos izolaciji za ljetne vrućine sličan. Naravno, zimi je bitna razlika jer celuloza djeluje kao odličan izolator, a opeka treba dodatnu izolaciju. Pogledaju li se dobro podaci u tablici (zimi je bolja što manja vrijednost u prvoj koloni, ljeti što manja vrijednost u zadnjoj koloni) vidi se da izolacija od drvenih vlakana i celuloze najučinkovitije jamče dobru izoliranost u oba slučaja, a ostali su materijali dobri ili ljeti ili zimi. Izolacijski je materijal od celuloze i prirodnih drvenih vlakana napravljen od recikliranoga materijala, od ponovno upotrijebljenoga novinskog papira i drvene građe. Takav se materijal zračnim mlazom upuhuje u određeni dio prostora pripremljenog za toplinsku izolaciju. Izolacija je idealna za difuzijski otvorene konstrukcije što pridonosi ugodnijoj klimi. Rabiti se može u novogradnjama ili pri adaptacijama, u drvenim okvirnim zidovima, zidovima od balvana, masivnim zidovima ili stropovima.

Ljeti se ispod pokrova (što je tamniji to je i topliji) zrak zagrije više od 60 °C ili čak do 80 °C. Toplinska energija kao posljedica sunčeva zračenja prodire u unutrašnjost. Odlučujuća je pritom akumulativnost materijala, mogućnost materijala da primi toplinu, pospremi je i preda kad padne temperatura u okolini. Temperatura vanjskoga zraka i vanjskih površina konstrukcije mijenja se u razdoblju od 24 sata. Amplituda temperaturnoga vala prodire kroz konstrukciju (zid) i pritom se smanjuje – guši. Karakteristična je vrijednost kojom se opisuje stabilnost konstrukcije gušenje temperature. Vrijeme koje protekne između pojave najviše temperature na unutarnjoj površini konstrukcije zove se fazni pomak. U tablici 2. prikazana su dva različito izvedena izolacijska presjeka na krovu.



Iz proračuna se vidi:

1. Zimi su konstrukcije 1. i 2. jednako dobro izolirane. Vrijednost U faktora gotovo je jednaka.

2. Ljeti je celulozna izolacija bolja. Ako bi se ljeti željela postići jednaka toplinska zaštita obiju konstrukcija (temperaturno gušenje n = 6,7 i fazni pomak 10 msati), morali bismo u prvoj konstrukciji gdje je ugrađena izolacija od staklene ili kamene vune povećati debljinu s 20 na 36 cm. Potrebnu debljinu izolacije za različite materijale može se pogledati na slici 1. koja pokazuje ovisnost faznoga pomaka o debljini izolacije za različite materijale.

Još nekoliko riječi o obodnim konstrukcijama. I one su izložene sunčevu zračenju, pa se njihova vanjska površina zagrije na višu temperaturu od temperature vanjskoga zraka.


Na temperaturu konstrukcije najviše utječe boja površine jer tamnije boje intenzivnije upijaju sunčevu svjetlost i zračenje. Iz slike 2. vidi se da se tamnije površine zagriju i više od 60 °C, stoga su za boje pročelja primjerenije svjetlije boje.

T. Vrančić

IZVOR: www.energetika.net
copi paste:http://www.gradimo.hr/Zastita-...potkrovljima-/hr-HR/21498.aspx

---

Veliki pozdrav za sve sa foruma.Posto sam nov imao bih par pitanja za sve vas.Trenutno sam u razmisljanju sredjivana potkrovlja koje nema nikakvu izolaciju.Znaci crep i letve.Posto je kosi krov negde oko 140 m2 rasmisljao sam o kvalitetnoj izolaciji.Sad sam u zabludi dali da podascam OSB tablama ili samo sa kvalitetnom PP folijom(naravno letva, kon.letva) da uradim izolaciju iznutra.Znam da ce mnogi da kazu da je OSB ok ali za za tu lovu mogu da stavim duplo deblju izolaciju.Svi pricaju i pisu da izolacije nikad dosta pa vas zato molim za odgovor.I naravno vase misljenje o kvalitetnoj paroprousnoj foliji.Unapred hvala.

---

Dejane, negde sam pročitao da sada postoje folije koje ne zahtevaju prethodno daščanje krova. Mislim da im je naziv geotekstil ili sl. a da je jedan od trgovačkih naziva delta folija. U vezi toga zvao sam i jednu renomiranu firmu koja se bavi krovnim pokrivačima (da je ne pominjem sada da ne bi ispalo kao reklama) i inžinjer koji se javio mi je kazao da tako nešto postoji i da nije nešto naročito skupo jer cela rolna od 50 kvm košta oko 70 eur.
Na netu i kod inžinjera sam čuo da je ta folija toliko jaka da omogućava hodanje po njoj kada se razapne preko rogova iako nema dasaka ispod nje ili bilo čega drugog.
Eh sad, majstori iz mog kraja kada sam ih pitao za tako nešto i za njihova iskustva oko te folije su me gledali kao da sam nenormalan kada im to pričam i kada u to verujem. To je da poludiš. Sada svako ko ima prljavo odelo sebe tretira majstorom, a takvih je čitava armija...
Pozz

KBDNK.Hvala na brzom odgovoru.I ja sam nesto gledao na netu pojavljuje se TYVEK folija za nepodascane krovove koja je izuzetno pohvalna prema njenim karakteristikama.Mada reklama je jedno a praksa drugo.Najveci je problem sto nigde na netu ne mogu da nadjem kontakt distributera te folije u Srbiji.O Dakar folijama (upravo sad citam) nisam znao.Mnogo bi pomoglo kad bi to uradio bez OSB jer bi me one kostale oko 57000 din za 140m2 a knauf insulation mineralna vuna debljine 10cm negde oko 26000 din tako da bi umesto 10cm komotno mogo da stavim 20cm izolacije i da mi ostane love za tu foliju.Kragujevac kao Kragujevac udjes na jedno stvariste materjala i nemoras dalje da trazis jer sva ponuda ista i u ostalih 10.Zato bih molio sve koji su to radili ili misle da rade da mi pomognu u odluci.I jos jedno pitanje oko krovnih prozora.Velux su papreno skupi dali ima neka firma koja ih proizvodi kvalitetno a da je jeftinija.Poozzzzz

---

Za stiropor ispod losuljice gresis,kao i vecina , jer mislis da je on "mekan" ....svima je prva asocijacija stirodur.
Postoje stiropori protiv udarne buke koji trpe i do 1000 Kg po kvm. a ujedno i vrse ulogu termo izolacije. Ja sam ugradio T650 koji trpi 650 Kg po kvm , T1000 je za industrijska postrojenja.
http://www.austrotherm.rs/front_content.php?idcatart=1670

http://www.austrotherm.rs/front_content.php?idcatart=2391

---

Za Dejana KG.Obavezno OSB pa ostala izolacija,sve sastave OSB silikoniraj,tako da nema nigde vazduh da struji,mineralnu vunu ili neku drugu izolaciju koju postavljas obavezno popuni max.da nigde izmedju rogova nema slobodnog prostora.Gips karton obavezno 12.5 mm.Pozz!

Za Dejana KG.Obavezno OSB pa ostala izolacija,sve sastave OSB silikoniraj,tako da nema nigde vazduh da struji,mineralnu vunu ili neku drugu izolaciju koju postavljas obavezno popuni max.da nigde izmedju rogova nema slobodnog prostora.Gips karton obavezno 12.5 mm.Pozz!