elitemadzone.org - Crash testovi, veliki vs. mali i ostalo zanimljivo na temu. :)

goat
srbija

Član broj: 189682
Poruke: 969
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+54 Profil

Re: Crash testovi, veliki vs. mali i ostalo zanimljivo na temu. :)

^{19.05.2011. u 11:13 - pre 169 meseci}

Citat:

zarsilic: O

http://www.google.com/url?sa=t...mp;sig2=ItNbPK--Z2IYIeb-oLmKiw

nauka je svoje rekla i sve to stoji kako je napisano... međutim ovde se pominje uticaj mase na udarnu silu... rečeno je da se sa povećanjem mase tela povećava udarna sila ... tu ne mogu ništa da sporim ...

a1 i a2 su uistinu iste za dati primer sudara dva tela različite mase u nepokretni zid.. zar račun i zakon održanja energije nije tako pokazao!?...

....ali... taj rezultat je daleko od realnog (blago rečeno potpuno je netačan) što znači da nije greška nastala u računanju nego je greška nastala zbog preteranih aproksimacija-uprošćenja - idealizovanja fišičkih procesa... jednostavno rečeno dati model nije adekvatan za opisivanje sudara dva tela različite mase o nepokretnu prepreku...

... moram priznati da sam sada u jednoj nedoumici.... imam dva stonoteniska reketa.... jedan je dvostruko teži od drugog (jedan sam pravio a jedan kupio).... kada sa oba udaram istom silinom, ovim težim ne uspevam da "hitnem" lopticu dvostruko brže (dalje), a nešto nisam ni primetio da sam težim više loptica polomio.... sada mi to nije jasno?.... dva reketa različite mase, brzine udara približno iste, udarna sila težeg je dvostruko veća, a loptica niti se lomi pred težim reketom niti pre stiže na drugu stranu stola...

ps. još čekam na odgovore u vezi definicija mase i težine

poz
nepoznavalac fizike

Odgovor na temu

Zarko Silic
A V I S opti-tuning two generations,
[email protected]
Temerin, Čenej,VOJVODINA

Član broj: 73724
Poruke: 10383
*.adsl.eunet.rs.

+1269 Profil

Re: Crash testovi, veliki vs. mali i ostalo zanimljivo na temu. :)

^{19.05.2011. u 14:28 - pre 169 meseci}

Ne posmatras dobro situaciju sa pingpong lopticom.

Niko nije rekao da ce pingpong loptice vise odskociti. Ovde je bilo reci "da ce na tezi reket uticaj pingpong loptice biti manji", a to je nesto sasvim drugo.

Osim toga ko moze garantovati da ti sa oba reketa jednako brzo zamahujes i lupas po loptici

.

a1 i a2 nisu ista prilikom sudara 2 automobila: lakseg i tezeg, bez obzira na aproksimacije. Objasnio sam to u prethodnom postu.

Citat:

a1 nikako ne moze biti jednak sa a2 u direktnom sudaru 2 vozila razlicite mase iz prostog razloga sto V1 nikada nije nula za razliku od lakseg vozila koje za isto vreme postigne krajnju brzinu V2=0, odnosno, zaustavi se u potpunosti.

(Aproksimacije se prvenstveno odnose na oblast elasticnih, odnosno plasticnih deformacija)

Trivijalno pitanje vezano za masu i tezinu, nadam se da nije meni postavljeno

P.S. Primer sa pingpong lopticom nisi dovoljno studiozno razmotrio, jer da jesi, dosao bi do pravilnog zakljucka. Zakljucka koji je vezan bas za poreklo sile udara koju sam spomenuo u jednom od prethodnih postova.

Medjutim, ovaj primer sa pingpong lopticom je odlican za spoznaju ubrzanja (deakceleracije) a1 i a2, te njihovog odnosa. Zamisli samo na sta bi licio stonitenis mec kada bi se reket odbijao od loptice kao sto se loptica odbija od reketa

_{[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 19.05.2011. u 21:52 GMT+1]}

Odgovor na temu

goat
srbija

Član broj: 189682
Poruke: 969
*.dynamic.isp.telekom.rs.

+54 Profil

Re: Crash testovi, veliki vs. mali i ostalo zanimljivo na temu. :)

^{19.05.2011. u 20:08 - pre 169 meseci}

primer sa pingpong lopticom nije adekvatan... loptica ima suviše malu masu u odnosu na veličinu, što znači da otpor vazduha "mrsi račun", tako da i ovaj model pada u vodu (otpor vazduha u pojavi sudara je zanemariv)... a ja inače nemam vid g-dina Klarka tako da ne mogu odrediti brzinu loptice u trenutku odvajanja od reketa

zamahivao sam dobro

... možda je bilo najviše 2% ostupanja u intezitetu, a to s epaše sa onih dozvoljenih 5% inženjerskih uprošćenja...

...

a1 i a2 za realne modele nisu ista, za modele koji uzimaju u obzir da pri sudaru postoje plastične i elastične deformacije tela (vozila u ovom slučaju)... smart ima mali "nosić" tako da tu malo energije "ostane", ostatak se prenese na kavez putničkog prostora koji leti kao gumenče (od milošta zvana gumena lopta)

u " nedozvoljen brak" dva vozila različite mase se unese određena energija... ta energija ne može biti veća od energije koju donese manje vozilo.. iz tog razloga teže vozilo će od početne brzine V1 doći na brzinu V1' (a možda će stati.... što mu je veća inertnost šanse za stajanje su mu manje).... lakše vozilo će od neke svoje brzine V2 usporiti na V2' a onda "ustuknuti od većeg" brzinom V2''.... promena brzine u vremenu definiše ubrzanje ... a1=(V1-V1')/t1 i a2=(V2+V2'')/t2.. to su obrasci koji baratju sa srednjim vrednostima i koji opet padaju u vodu jer su daleko od realnosti i zavis eod slučaja do slučaja....

.. evidentno je da će manji automobil da trpi veće promene brzine ali je pitanje vreme promene te brzine?... hoće li oba automobila u istom vremenu da pretrpe računske promene brzine?... ili će se smart uvek malo duže "teturati" posle "kobnog zagrljaja"?

... ko se malo razume u diferencijalni račun zna šta znači a=dV/dt, i ko zna da napiše funkciju f(v,t, m, dv, dt...)=0 - funkcija koja prati promenu brzine određene tačke vozila ili lutke koja simulira čoveka .... i ko ume da reši diferencijalu jednačinu ubrzanja...

... skidam mu "kapu".....
tim (tom) se expertima duboko klanjam.... ja nisam od tih

..ja sam ipak ograničenog znanja i zato moram verovati senzorima ispitne lutke na crash testovima.... i ako tamo kažu ima 5 zvezdica ja ću se lagodnije osećati u takvoj limenoj kanti i ako na mene naleti "ambulantni blindirani kombi sa doktorom" ili tenkista "sa perom u ruci"

...

... priča dotičnog gospodina (u očaju) sa video klipa da su manja kola manje sigurna, verovatno je inicirana sveobuhvatnijim saznanjem među ljudima-kupcima da duplo veća veličina ne podrazumeva duplo veću udobnost, a odnos visina cene obično nije srazmerna odnosu uloženo dobijeno...

Citat:

zarsilic:

Trivijalno pitanje vezano za masu i tezinu, nadam se da nije meni postavljeno

naravno da nije tebi postavljeno.... jedino ako sebe smatraš astrologom i time se baviš !? ... ništa mi do sada nije ukazivalo na to... nemoj sada da me razočaraš!

poz
od astronoma
koji još čeka odgovor od astrologa na krucijalna pitanja univerzuma

Odgovor na temu

triac

Član broj: 280995
Poruke: 155
*.dynamic.sbb.rs.

+29 Profil

Re: Crash testovi, veliki vs. mali i ostalo zanimljivo na temu. :)

^{25.05.2011. u 11:55 - pre 169 meseci}

Interesantno....

Medjutim crash testovi su samo najbolja aproksimacija realnog stanja, i najpribliznija kontura neceg u stvarnosti.
Na osnovu tih merenja formirati neke priblizne konstante koje bi trebale da supstituisu varijable iz realnih situacija je blago govoreci neozbiljno...
Kineticka energija se ne moze nikako smanjiti kod vozila konstante mase ali se vrlo vestim projektovanjem u nekoj meri moze "potrositi" sila udara, i razbiti joj fokus van kabinskog prostora.

Los primer projektovanja...

Apsolutno amaterski primer kako ne treba raditi, gde je sva sila udara gotovo linearno projektovana u kabinski prostor

Jedan vrhunski primer projektovanja kontrolisanog deformabilnog guzvanja sa ciljem usmerenja i razvodjenja frontalne sile udara van kabinskog prostora...

Dati proracuni kod primera dva su toliko komplikovani da se ni nemogu skoro rucno raditi zbog enormnog broja staticko-dinamickih varijabli pri sudaru i u toku sudara tako da se jedino mogu izvesti apsolutnim poznavanjem materijala sa kojima se radi i detaljnim simulacijam koje zahtevaju mnogo vece znanje i matematicko fizicki aparat u odnosu na onaj koji je Bogicevic istakao.

Primer koji je zadao je na nivou osnovne skole...

p.s

Nemamo mi o cemu pricati kada je on vezu brzine i deformacije predstavio linearno...kada pricamo o realnom fizickom modelu koji se pri sudaru menja sa takodje drugim fizickim modelom koji se takodje pri sudaru menja....

Interakcija dva deformabilna tela razlicitih masa i brzina koji udaraju jedno u drugo pod razlicitim pravcima sa razlicitom strukturom (rasporedom unutrasnjih masa pojedinih elementata i njihovim razicitim konstrukciono fizickim osobinama) je nemoguce predstaviti precizno sa par koeficijenata...

_{[Ovu poruku je menjao triac dana 25.05.2011. u 16:05 GMT+1]}

Odgovor na temu