Citat:
Srbija razmatra “hamburger” porez
Izvor: Beta, Press
Beograd -- Ministar zdravlja Zoran Stanković razmišlja o prepisivanju mera iz Mađarske, koja će dodatno oporezivati proizvode sa visokom količinom šećera, soli i kofeina.
Dok će Mađarska po prekjučerašnjoj odluci tamošnjeg parlamenta od septembra dodatno oporezivati nezdravu hranu, a slične mere postoje i u mnogim drugim zemljama, u Srbiji takvi proizvodi još nisu ni obeleženi, niti je obavezno navođenje koliko masti sadrže.
Ipak, ministar zdravlja Zoran Stanković kaže da će ozbiljno razmisliti da Vladi predloži slične mere kao u Mađarskoj.
Štetnu hranu treba potpuno zabraniti
Nutricionista dr Ljubomir Pfaf smatra da bi štetnu hranu trebalo potpuno zabraniti, a ne puniti budžet porezima. "Pandemija gojaznosti u svetu postoji, a ljudi preslatkom i preslanom hranom i gaziranim pićima samo povećavaju težinu... Nešto mora da se uradi kako bi se potrošnja tih proizvoda regulisala", navodi Pfaf.
Stanković je kazao da je za oporezivanje nezdrave hrane potrebno pripremiti eventualne predloge u saradnji s nadležnim institucijama.
"Svesni smo činjenice da postoji veliki broj namirnica koje po svom sastavu i svim kalorijskim vrednostima štete zdravlju stanovništa, ali kad dobijemo mišljenje nadležnih institucija, onda ćemo preduzeti konkretne aktivnosti po tom pitanju", rekao je ministar zdravlja.
Mađarska je, kako bi odvratila građane od nezdrave hrane, odobrila uvođenje takozvanog hamburger poreza. Oporezivaće se sva pića i hrana sa visokom količinom šećera, soli i kofeina, sa pet do 20 odsto od vrednosti proizvoda. Taksa će biti pet forinti po litri za pića i 250 forinti po litri za energetske napitke, a između 100 i 200 forinti za biskvite i kolače (jedan evro je 270 forinti).
Zvaničnici ove zemlje navode da se u poređenju sa prosečnim zdravstvenim stanjem naroda u Evropi, Mađari nalaze na veoma lošoj poziciji. Ništa bolja situacija, prema zvaničnim podacima, nije ni u Srbiji.
Masna i slana hrana, slatkiši i gazirana pića podstiču gojaznost, koja je okidač za bolesti srca i krvnih sudova i razne vrste karcinoma od kojih građani Srbije najviše obolevaju. Mada se godinama priča o tome, kod nas ništa nije učinjeno da se hrana sa visokim procentom masti, šećera i soli makar označi kako bi bila prepoznatljiva.
Stručnjaci pozdravljaju „hamburger porez" i naglašavaju da bi tako nešto trebalo i Srbiji, a neki idu i korak dalje, preporučujući potpunu zabranu takve hrane.
Dr Jelena Gligorijević, načelnica Odeljenja za ishranu KC Srbije, gde je pokrenuta kampanja za obavezno obeležavanje proizvoda sa transmastima (štetnim mastima), podsetila je da su one jedan od glavnih krivaca za povećanje broja gojaznih i depresivnih.
"Transmasti povećavaju ukupan holesterol u krvi, odnosno povećavaju loš, a smanjuju dobar holesterol, što rezultira aterosklerozom i većim rizikom od oboljenja srca i krvnih sudova - angine pektoris, infarkta, moždanog udara", ukazuje ona.
Izvor: Beta, Press
Beograd -- Ministar zdravlja Zoran Stanković razmišlja o prepisivanju mera iz Mađarske, koja će dodatno oporezivati proizvode sa visokom količinom šećera, soli i kofeina.
Dok će Mađarska po prekjučerašnjoj odluci tamošnjeg parlamenta od septembra dodatno oporezivati nezdravu hranu, a slične mere postoje i u mnogim drugim zemljama, u Srbiji takvi proizvodi još nisu ni obeleženi, niti je obavezno navođenje koliko masti sadrže.
Ipak, ministar zdravlja Zoran Stanković kaže da će ozbiljno razmisliti da Vladi predloži slične mere kao u Mađarskoj.
Štetnu hranu treba potpuno zabraniti
Nutricionista dr Ljubomir Pfaf smatra da bi štetnu hranu trebalo potpuno zabraniti, a ne puniti budžet porezima. "Pandemija gojaznosti u svetu postoji, a ljudi preslatkom i preslanom hranom i gaziranim pićima samo povećavaju težinu... Nešto mora da se uradi kako bi se potrošnja tih proizvoda regulisala", navodi Pfaf.
Stanković je kazao da je za oporezivanje nezdrave hrane potrebno pripremiti eventualne predloge u saradnji s nadležnim institucijama.
"Svesni smo činjenice da postoji veliki broj namirnica koje po svom sastavu i svim kalorijskim vrednostima štete zdravlju stanovništa, ali kad dobijemo mišljenje nadležnih institucija, onda ćemo preduzeti konkretne aktivnosti po tom pitanju", rekao je ministar zdravlja.
Mađarska je, kako bi odvratila građane od nezdrave hrane, odobrila uvođenje takozvanog hamburger poreza. Oporezivaće se sva pića i hrana sa visokom količinom šećera, soli i kofeina, sa pet do 20 odsto od vrednosti proizvoda. Taksa će biti pet forinti po litri za pića i 250 forinti po litri za energetske napitke, a između 100 i 200 forinti za biskvite i kolače (jedan evro je 270 forinti).
Zvaničnici ove zemlje navode da se u poređenju sa prosečnim zdravstvenim stanjem naroda u Evropi, Mađari nalaze na veoma lošoj poziciji. Ništa bolja situacija, prema zvaničnim podacima, nije ni u Srbiji.
Masna i slana hrana, slatkiši i gazirana pića podstiču gojaznost, koja je okidač za bolesti srca i krvnih sudova i razne vrste karcinoma od kojih građani Srbije najviše obolevaju. Mada se godinama priča o tome, kod nas ništa nije učinjeno da se hrana sa visokim procentom masti, šećera i soli makar označi kako bi bila prepoznatljiva.
Stručnjaci pozdravljaju „hamburger porez" i naglašavaju da bi tako nešto trebalo i Srbiji, a neki idu i korak dalje, preporučujući potpunu zabranu takve hrane.
Dr Jelena Gligorijević, načelnica Odeljenja za ishranu KC Srbije, gde je pokrenuta kampanja za obavezno obeležavanje proizvoda sa transmastima (štetnim mastima), podsetila je da su one jedan od glavnih krivaca za povećanje broja gojaznih i depresivnih.
"Transmasti povećavaju ukupan holesterol u krvi, odnosno povećavaju loš, a smanjuju dobar holesterol, što rezultira aterosklerozom i većim rizikom od oboljenja srca i krvnih sudova - angine pektoris, infarkta, moždanog udara", ukazuje ona.
http://www.b92.net/biz/vesti/s...07&dd=13&nav_id=525035
