Korporacijski principi i procedure

Primer koji si dao nema veze sa korporaciskim principima.

O ovome sto si kasnije dodao potrazi malo na internetu na temu code of business conduct, ako ti nije jasno pitaj da ti pojasnim.

Taj profesor koji je uradio 300 zadataka je nekorektan prema svojim kolegama, on je svojim cinom, svoje kolege lisio zarade, znaci naneo im stetu. Krajnje nemoralno. On je deo profesorskog esnafa i trebalo bi da stiti kolege profesore.
Kad bi neki ucenik uradio tih trista zadataka i objavio ih na internetu, on bi bio korektan prema svojim kolegama, jer je on svojim trudom pomogao svoje koege i nije im naneo stetu.

Zbog toga kompanije ili korporacije, donesu lepo pravila ponasanja, da im se ne desi da neko tumaci da li je nesto dobro ili lose. Iz nuzde su donesena sva ta pravila i ona se svakodnevno menjaju i nadopunjuju.

Tacno tako, ljudi koji razvijaju besplatan softver su nekorektni prema svojim kolegama, medjutim moramo ovde uzeti u obzir koji su motivi onih sto razvijaju besplatan softver. Ako je cilj reklama u nekom pocetnom periodu i to kasnije prestane i predje se na naplacivanje, a to je opsto prihvacena praksa u tom esnafu, onda je to razumljivo, legitimno i od strne kolega prihvatljivo.
Medjutim ovde imamo gest jednog covek koji nije uradio to sto je uradio da bi izreklamirao neke svoje radove ili neko svoje znanje (njegovo znanje je verifikovano i nesporno), vec je to uradio iz ciste pakosti da svoje kolege lisi zarade.

Takodje ne mogu da razumem ni pravljenje besplatnog softvera iz ciste pakosti, cisto da bi se nekome ko ostvaruje zaradu nanela steta.



Pa ne bih se slozio bas, tacno da je mnogo toga naruseno, ali to nije dobro. Unistenje esnafa prije ili kasnije dovodi do samounistenja. Moraju postojati odredjena "pravila igre" medju kolegama.
Zamolio bih te da mi kazes sta je to free market. Meni ta terminologija nije bas jasna.

@mmix

promasio si malo, nije sve to bas tako u praksi. Ne znam da li si clan nekog udruzenja, saveza ili oraganizacije (ne mislim na politicke), medjutim kod svih udruzenja, na svakom drugom sastanku diskutuje se o minimalnoj ceni rada (usluge), o nelojalnoj konkurenciji i uslovima za uclanjenje novih clanova. U vecini drzava udruzenja izdaju licencu za rad, tako da kao clan tog udruzenja imas odredjene obaveze, medjudrugim i postovanje minimalne cene rada. To je slicno kao sindikat, clan sindikata ne moze pristati da radi ispod minimalno dogovorene cene.
Advokati imaju Advokatski tarifnik, tamo su minimalne cene usluga. Doktori nemaju tarifnik, ali imaju dogovor na nivou udruzenja kolika ce biti najniza cena neke usluge. Ja sam pre deset dana bio gost na jedno okupljanju clanova Nacionalnog Udruzenja Elektro i TV servisera Bugarske, najveca diskusija se vodila oko minimalne cene usluge i prijem novih clanova.

Ti ili nemas pojma kako to funcionise ili pises zainat ovo sto pises.
Svuda u normalnom svetu postoje udruzenja (kao esnaf), da bi se bavio nekim (zanatskim ili odredjenim specificnim poslovima ) u skoro svim normalnim drzavama moras da budes clan odredjenog udruzenja, u vecini drzava licencu za rad izdaju upraovo ta udruzenja, u jednom broju drzava broj ljudi koji moze obavljati odredjen posao, na odredjenoj teritoriji je striktno opredeljen i nemozes slobodno uci u tu vrstu posla na toj teritoriji. To je nesto standardno za vecinu drzava. Ja sam se suocio sa tim problemom u Americi, takva je praksa u Engleskoj (moram sad da idem da izvadim novu licencu za rad), pa tacno znam o cemu pricam. Ne mozes u Americi, Engleskoj, Nemackoj i jos mnogo drzava da radis primera radi kao elektricar ili gradjevinska kompanija ili kao frizer ili kao taksista, ako nisi clan tog udruzenja. Za mnogo zanimanja broj ljudi koji obavljaju posao je zakonom limitiran, pa moras da cekas da neko izadje iz posla ili da se povecaju potrebe za angazovanjem novih ljudi.
Prednosti udruzenja su jos veca od gore napisanog i mogu o tome pisati jer sam dugo godina u tom poslu samo to nije sad bitno. Skoro svuda, kod svih udruzenja postoji pravilnik o minimalnoj ceni rada. Taj pravilnik je plod izbora samih clanova, znaci njina dobra volja je koja ce biti njihova minimalna cena rada, najveca cena se nikad ne precizira. Niko nece nikoga tuci ili ga prisiljavati protivzakonitim merama, ali se mora postovati pravilnik o radu udruzenja i odluke udruzenja, medju tim odlukama je i kodeks o fer-plej poslovanju, a to je nista drugo nego utvrdjivanje najnize cene rada. Na tom principu posluju i sindikati, pa niko ko je clan sindikata ne moze raditi za satnicu koja je niza od utvrdjene od strane sindikata. Ne znam sta vam nije jasno i sto se pravite da ne razumete o cemu pricam. Niko nikoga nece tuci, ali ce se nekim drugim metodama otazati poslovanje ljudi koji nisu u udruzenju (tamo gde to nije zakonom obavezno). Da bi mogli bolje da razumete dacu vam nekoliko primera.
Osigaravajuce drustvo nece prihvatit i isplatiti nikavu premiju ako je servis obavio nelicencirana osoba, osoba nece dobiti licencu za rad ako nije clan odredjenog udruzenja.
Ne mozes postati notar, advokat, lekar (privatna praksa) ako nisi clan tog udruzenja. Da ne ponavljam ima milion nacina da se neko natera u udruzenje i ima milion razloga zasto je dobro biti u udruzenju.
Ovde je pomenuto da ne mozemo ja i Pera, da zabranimo Miki da se bavi poslom. To apsolutno nije tacno. Pomenucu Ameriku i Englesku, Australiju, Nemacku i jos neke Evropske drzave sa cijimp redstavnicima sam kontaktirao (bio sam ja dugo godina u raznim udruzenjima), tamo je itekako limitiran broj ljudi koji mogu raditi jedan posao na jednom podrucju (govorim za zanatske poslove i za odredjene poslove u gradjevini), tako je bilo do sad u Grckoj , pa sad drzava ukida te odredbe i zato je protest taksista.
Monopolski polozaj na trzistu je nesto sasvim drugo, nije monopolski polozaj ako se ja, pera i mika dogovorimo da cena radnog sata nece biti ispod neke cene. Neka se sakupi dovoljan broj onih koji bi da rade za drugu cenu i neka naprave svoje udruzenje ili neka ubede drzavu da im omoguci da rade mimo udruzenja. Nemojte da mesate industriju i male biznise, servise ili male industriske pogone ili SZR.