Kako se može sprečiti/smanjiti piraterija knjiga?

USPS Priority Mail International (ne brkati sa UPSom), mada ti je bolja/jeftinija opcija da narucis iz UK (amazon.co.uk) i da ti posalju sa Royal Air Mail, iste su knjige i isto na engleskom samo se salju sa manje udaljenosti i jeftinija postarina.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Situacija sa zastitom intelektualne svojine je dosla do vrlo tuzne tacke, gde je postalo iluzorno
ostvariti makar 10-15 posto od objektivne vrednosti literarnog dela (pod cime podrazumevam
cenu hardcopy primerka kad bi se prodavao kao pre 25 godina, u vreme bez interneta).

U poslednje vreme, preko 95% naslova se u svako doba moze naci na webu u ovoj ili onoj besplatnoj
formi, za preview gotovo 100%. Sto se tehnickih naslova tice, sve veci i veci broj izdavaca valja
besplatne naslove za neke fundamentalnije teme (tipa Linux, Android) koje ce potencijalno privuci
korisnike za naredne, uze specijalizovane naslove.

Sto se citanja sa ekrana tice, primetio sam da mi je daleko veci problem sedenje za kompjuterom
nego gledanje u monitor. Citanje sa ekrana tablet-a u izvaljenom lezecem polozaju mi perfektno radi
posao, pogotovo sto je na istom uredjaju potencijalno i kompletna kolekcija muzickih naslova.

Milanche, jesi probao nesto sa e-ink ekranom? Meni je Kindle fenomenalan.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Veliko je pitanje kome je stvarno u interesu da zaustavi pirateriju - autorima ili izdavacima?
Da li je izdavanje knjiga u biblioteci neka vrsta piraterije?

Kada se radi o strucnoj literaturi tesko da autor (cast izuzecima) i sam nije u manjoj ili vecoj meri koristio piratske metode pri pisanju knjige. Obimna literatura stoji mu na raspolaganju putem raznih akademskih mreza, biblioteka, internih dokumenata i slicno. Na kraju, sve to "prezvakano" bude objavljeno pod novim naslovom i ponesto izmenjenoj formi od originalnih izvora pod imenom (novog) autora koji sada zeli da zastiti svoja autorska prava. Tipican primer su fakultetski udzbenici (profesor objavio knjigu, ispit moze da se polozi ako se on potpisao na primerku knjige, knjiga plagijat nekoliko drugih knjiga i tekstova), ali i mnogo slicnih "strucnih" knjiga moze da se podvede pod isto.

Sa umetnickom literaturim stvari su drugacije. Autor je apsolutni izvor svega napisanog i to stvarno treba zastititi od piraterije. Medjutim, obicno neki izdavac otkupi autorska prava za odredjenu konacnu cifru, knjiga se dobro izreklamira, postane bestseler, i tada se izdavac bori protiv piraterije (cist komercijalni interes).

Mogu da navedem jedan svez primer, iz uske oblasti hobija kojim se bavim (nije bitno o cemu se radi vec sam princip funkcionisanja zakona o zastiti autorskih prava). Postojao je sajt jednog hobiste koji se i profesionalno bavio nekom strucnom oblasti. Svoje znanje i visedecenijska iskustva objavljivao je na sajtu, besplatno. Mnogo ucesnika u diskusijama dalo je svoj doprinos pojedinim temama, takodje na volonterskoj osnovi, u cilju opsteg dobra.
Sajt je bio sponzorisan od strane provajdera tako sto je ugovorom predvidjeno da sav sadrzaj sajta ostaje provajderu na koriscenje. Nakon smrti autora sajta, provajder je sav sadrzaj sajta pretocio u CD izdanje, a postojecu stranicu iskoristio za reklamiranje CD izdanja. Po zakonu on je legalni vlasnik i polaze autorska prava. Ostali ucesnici nemaju nikakva prava na svoje objavljene tekstove, iako se radi o originalnim iskustvima i veoma vrednim inovacijama i idejama. Ko je ovde stvarno pirat?

Autorstvo ne može da se ukrade, autori tih tekstova ostaju autori a ukoliko neko prisvoji njihove tekstove povredio je njihova autorska prava. Nije bitno kakav dil neki tamo izdavač ima sa jednim čovekom na čijem sajtu oni objavljuju svoje tekstove - ti tekstovi su pravno gledano i dalje njihovi autorski tekstovi. Stvar je nešto drugačija ukoliko su sastavili ugovor o korišćenju tih tekstova, pravu objavljivanja i samim tim o ostvarenju finansijske koristi, onda je to već druga stvar ALI i u tom slučaju bi morali da budu navedeni autori iako novac ne ide njima.

Mislim da bi ti autori tekstova mogli da tuže tog izdavača i da naplate odštetu.

Potpis

Slobodan i otvoren internet = elementarno ljudsko pravo

Covek je umro, ugovor o sajtu je izvrsen. Izdavac je u USA, sajt je bio internacionalnog tipa sa ucesnicima iz velikog broja zemalja, detalji ugovora nisu poznati osim navoda novog vlasnika sajta da po ugovoru njemu ostaje u vlasnistvo sav sadrzaj na sajtu. Ko tu sad koga i gde da tuzi?

Pogledao sam ga gomilu puta, i u cisto tehnickom pogledu je besprekoran, citljivost je odlicna,
nezavisna od tipa osvetljenja itd.

Medjutim, sa neke cisto prakticne, korisnicke strane, za poziciju jos jednog gadget-a kojeg
vucaram sa sobom ipak je trebalo imati bar jos nesto vise od usko specijalizovane citacke
funkcionalnosti. U tom pogledu je tablet ipak uspeo da se izbori za spravu #N (sprava #1 je
naravno mobilni telefon). Zanemarljivo zaostaje u pogledu citljivosti, u svakom drugom pogledu
je vrlo, vrlo pristojna zamena za laksi enterntainment laptop (... + mogu da ga koristim za
Android testiranje)

Ja sam kupio jedan (Kindle) burazeru i ekran je stvarno odlican, ali je zbog velicine uglavnom podesan iskljucivo za tekstualnu literaturu.
Meni - kao konzumentu uglavnom tehnicke literature - je u tu svrhu skoro potpuno beskoristan.
Neki A4 format bi bio idealan, ali nazalost, dok doceraju taj format na prihvatljivu cijenu, proci ce jos neko vreme...
Ja mastam o dvostranom A4 e-booku - sa dva ekrana koja "otvoris" kao sto se knjiga otvara :)

Pa bice, valjda, jednom http://www.elitemadzone.org/t371548-0#2381763
Nisam gledao sad duze vreme ni jedan eReader, sve je to do sad bilo tanko za tu lovu.

@Milanche
Upravo mu je to najveca prednosta sto i jeste iskljucivo za citanje. Ne zelim da se konektujem na internet, gledam filmove ili igram igrice. Pobegnes u sumu i vozdra :)

@Isak, Odin
Ne vidim ni jednu prednost dvostranog ebook readera, ako treba A4 jos i nekako da razumem ali ako hocete osecaj prave knjige onda knjige citacte u papiru :D

^^
Iskreno, ni ja.
Mislim da bi bilo prilicno nezgodno drzati dva slepljena tableta duze vreme :))
Kako izgleda citati sa nekog iPad-a?

Izgleda odlicno. Imas i Kindle for iPad aplikaciju, gde mozes da kupujes Kindle knjige sa Amazona i citas ih na iPadu. Takodje mozes pomocu programa Calibre da konvertujes PDF-ove u neki ebook format (npr mobi) i posle to prebacis na iPad i citas iz Kindle readera.

Mislim zasto da imas samo e-book reader (Kindle), kad mozes i komp i ebook reader i sve ostalo (iPad) :)

Zbog razlike u vrsti ekrana, trajanju baterije i ceni.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Ja sam procitao tusta i tma knjiga sa Compaq iPaq H3900 u html ili lit formatu. Nekada sam morao da konvertujem nesto u nesto, ali bio sam zadovoljan 100%. Sada sam se modernizovao sa jednom od ovih zabranjenih sprava u Evropi i citanje je mnogo udobnije (ono sto citam nema mnogo ilustracija, a i to sto ima, moze da prodje).

Potpis

Sedam sutlijasa,
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.

Prednost je kad citas strucno stivo da na jednoj strani imas ono sta citas, a na drugoj ono na sta se tekst poziva (drugi tekst, formule, ilustracije, tabele, grafikoni, crtezi, seme....).
Kad to radis sa stampanim materijalom, turis prst 50 strana ispred onoga sto trenutno citas i bacis pogled na sliku, a da premotavas 50 strana napred nazad poslije svake procitane recenice da bi pogledao na sta se ista odnosi na slici... pa, meni ne zvuci bas narocito zabavno, pogotovo sa brzinom "premotavanja" kod trenutnih e-book readera.

Meni takvo nesto kuci ne treba, jer kuci imam papirne verzije, veliki sto i lampu.
Jedina prednost e-book readera nad papirom bi za mene bila portabilnost: imam nekih 20-tak knjiga velikog formata i tezine koje cesto upotrebljavam, i bilo bi dobro kad bi ih mogao "spakovati" u nesto sto je tesko 500 grama, i citati to negdje "usput"...

Kindle ima bolji ekran od iPada?

Kindle ima drugaciji ekran od iPad-a :)
Slika na kindle-u je kao da je odstampana na papiru. Hajd', da ne preterujem bas pa da kazem kao na papiru knjige, ipak je malo sjajniji, ali manje sjajan od papira u casopisima. Tesko je predociti bez da se vidi uzivo :) Uopste ne izgleda kao ekran. U pocetku je neobicno sto uopste slika moze da se promeni.
Takodje, taj ekran trosi bateriju samo kada menja sliku tako da uopste ne moras iskljucivati uredjaj a baterija traje mesec dana. Inace, sam ode u sleep mode posle 10min tako da ako zaspis citajuci ili u nekoj slicnoj situaciji neces ispritiskati dugmice.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Nazalost, eInku se dogodilo da se tabletu dogodio narod tako da je hrpa para koja je mogla biti iskoriscena za razvoj ove platforme zavrsila u tabletima sto je znacajno usporilo razvoj novih eInk prozvoda u zadnjih par godina. U principu Kindle 3 i Kindle 1 skoro pa da koriste identicne ekrane/povrsine.

Ono sto ja cekam je da se spoje iInk-ov Triton (4k boja) i Epsonov HD Ink (2400x1650, 300dpi, 10") i onda ce to biti proizvod vredan kupovine i onda cu da spustim papirnu knjigu i da predjem na "elektriku".

Triton:


Epson HDInk:
Epson and E Ink developing 2400 x 1650 pixel e-reader display

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Sve knjige treba da su potpuno dzabe .Knjiga je izvor znanja i nema cenu i nesme da je ima .Drzava bi trebalo da finansira sve od pisca,stamparija do izdanja

Zato zivela slobodna knjiga !!!

.. i e-book readera!