Bez batina, moliću.
To kakav je ko roditelj, vidi se kada dete poraste i napuni bar 20 godina. Do tada, u većoj ili manjoj meri je pod vlašću jednog ili oba roditelja.
Šta mislite o slučajevima kada miran, poslušan, vredan, dobar mladić uzme pištolj i ubije i majku i oca? Uticaj droge i alkohola isključen, jer mu je sve to strano. Da li je poludeo? Ili je samo odjednom ustao protiv tiranina jer drugačije ga niko nije čuo?
Drugo, osnovni stav se stiče u kući i oko kuće (roditelji, babe i dede, rođaci, komšiluk sa kojima se ukućani druže, odnosi prema deci), znači ono što ne želiš da tvoje dete kad odraste radi sebi i drugima, nikako ne radi u njegovom prisustvu. Klinci su kao sunđeri, sve upijaju i ako im nije dozvoljeno da to izbace u ranim danima, kad omatore naprave rusvaj. Ne kaže se džabe da "iver ne pada daleko od klade". Radiće ono što im se kaže samo dok su pod strahom od autoriteta, a kada tog straha nestane radiće isto ono što su radili i rade njihovi autoriteti.
Treće, danas škola nema nikakav autoritet. Kako da dete poštuje svoje nastavnike, ako ih na prvom mestu ne poštuju detetovi ukućani, a na drugom mestu ako nastavnici ne poštuju sebe. Ne može nastavnica da dolazi i drži čas deci u mini suknjici sa majčicom na bratele a da pri tom majca ne pokriva pošteno ni struk,........ Ne mogu, ne smeju ni roditelji da dozvole i podržavaju decu u vređanju i ponižavanju nastavnika; ne smeju svoje devojčice da šalju u školu kao da su krenule na modnu reviju. Kada vidim kako sve dolaze obučene u školu, odmah sam za to da se uvedu uniforme (iako sam iste mrzela kada sam ja išla u školu).
Četvrto, loše odnose u kući, pozitivno društvo može da samo ublaži. Isto tako ako dete odrasta u harmoničnoj porodici, jako je mala verovatnoća da će se kasnije propiti, drogirati, da će pušiti, krasti,... pre će samo da se sklanja od lošeg društva.
Peto, dete jedino ima pravo da kaže da li su mu roditelji dobri a objektivno može da bude tek kada odraste. Znam puno roditelja koji za sebe tvrde da su bili ili da jesu dobri roditelji a to je daleko od istine.
Šesto, svako dete je zasebna ličnost i kao takvo drugačije se (de)stimuliše. Ne reagije svako isto na određenu situaciju. ta reagovanja se čak menjaju i u zavisnosti od starosti.
Sedmo, današnja deca su tek posebna priča, počev od malih beba: to se sada rađa sa položenim advokatskim ispitom i ne padaju na fore: To tako mora; Zato što ja tako kažem? ...
-----
Za kraj uvek se setim jednog (prepričanog) istinitog događaja: Došli gosti na večeru. Dete domaćina im je non-stop dosađivalo: skakalo, galamilo, provlačilo se,... Na kraju, pri odlasku jedan od gostiju je posavetovo domaćina: "Da je moje, ala bih ga ja olešio od batina, pa ne bi bilo ovako nevaljalo!" Domaćin je odgovorio: "Bio bih ga i ja, samo da nije moje".
Ima u tome debele istine.
ER
Re: "Roditelji neće smeti da kažnjavaju batinama"
Registrovani: 11 ( B3R1, bakara, ntesic, Nebojsa Milanovic, Majestic, dejca le, daca80, Ivan Dimkovic, Java Beograd, emiSAr, Stankovic Srdjan )
Re: "Roditelji neće smeti da kažnjavaju batinama"