Kopiranje knjige biće krivično delo

Globalna ekonomija nije zero sum game zbog stalne proizvodnje dobara, a ne zbog inflacije. Krediti su postojali i ranije u doba zlatnog standarda, tako da ta priča ne drži vodu.

Prevelika inflacija čini tržište nestabilnim, a umerena inflacija podstiče razvoj, ne zbog "proizvodnje para", nego zbog efekta Kir Janje. To je čovek koji čuva pare u slamarici i ne obrće ih. Pare koje se ne obrću kao da ne postoje. Pare treba da se obrću. Umerena inflacija topi pare iz slamarica i podstiče Kir Janju da radi nešto sa tim parama da se ne bi istopile. Tako se podstiču proizvodnja i razvoj.

Nema to veze sa kreditima. Kredit ti neko daje da bi mu ti vratio uvećano sa kamatom. Inflacija je tu samo kočnica (naročito za dugoročne kredite), ali ako je umerena i stabilna, nije veliki problem.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Postojali su i ranije, ali kolika je bila cena takvog kapitala, i koliko ga je bilo?

Odsustvo inflacije samo olakšava planiranje dugoročnih kredita. Inflacija unosi nestabilnost i poskupljuje ih. No, umerena inflacija postoji zbog suzbijanja efekta Kir Janje.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Hleb i mleko su početkom '90-tih bili izuzetno jefitni, maltene za džabe, samo što nisi mogao da ih kupiš jer ih nigde nije ni bilo..

Tako i sa tim kreditima... Super sve možeš da računaš, nema inflacije, ali zato ko će da ti da kredit na 30 godina... Neko mora da se odrekne svog novca da ga pozajmi tebi, da bi ga dobio tek nakon 30 godina, uz sav rizik koji ta investicija nosi...

Samo u sVrbiji. Sloba propisao cenu hleba i mleka (dakle, nije određena na tržištu) i naravno da hleba i mleka nema. Smešno je generalisati jedan propali komunistički sistem na ceo svet.



Na ovo sam već odgovorio u prethodnoj poruci. Rizik dugoročnog ulaganja je manji bez inflacije. Banka zna na čemu je. Sa inflacijom mora da se uračuna i rizik usled nestabilnosti inflacije. Počeo si da se služiš običnim konstatacijama bez obrazloženja.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Fora je u dostupnosti novca.

Sa zlatnim standardom je dostupnost bila mnogo manja zato sto centralne banke nisu mogle jednostavno da kreiraju nov novac, i to je bila ogromna kocnica rapidnom razvoju. Laka dostupnost novca je daleko bitnija od kontrolisane inflacije.

Kontrolisana inflacija je samo jedan od rizika koji se kompenzuje poznatim metodama.

A prica o topuzu je totalno neosnovana - u to ces se uveriti jako brzo kada USA bude prestala da bude #1 svetska sila - niko nece trcati da uvodi zlatni standard posle toga, bas zato sto upravo buduca #1 sila i moze da zahvali svoj rapidni razvoj ukidanju zlatnog standarda.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

U stvari, banke ni ne daju svoj novac vec takodje novac koji su one dobile u vidu dugorocnoh kredita centralne banke, normalno sa mnogo manjom kamatom.

Ivane, da li ti hoćeš da mi pozajmiš pare, a da ti ja vratim gomilu bezvrednih papira?

Ponavljam, nije suština u zlatnom standardu, već u monopolu jedne zemlje nad svetskom valutom. Sasvim bi druga stvar bila kada bi o emisiji svetske valute odlučivala svetska banka, a što se topuza tiče, biće u jednim rukama do sledećeg svetskog rata.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

U tom zecu leži grm!

U slučaju zlatnog standarda centralna banka ne može da daje povoljne kredite drugim bankama, jer ne može da kreira novac! Kreiranje novca je upravo osnovna funkcija centralne banke, i njegovo kreiranje i prosleđivanje kroz stistem u privredu upumpava veliku količinu jeftinog kapitala koji se upotrebljava kako bi pouspešio privrednu proizvodnju.

Isti đoka. Što misliš da bi bilo drugačije da umesto US dolara vlada SvetDolar, i da umesto FED-a (američka centralna banka) novac kreira neka druga organizacija.

Ako se kreirani novac upotrebi za podsticanje privrede on ne utiče negativno na inflaciju, naprotiv. Negativan uticaj na inflaciju ima isključivo kreirani novac koji se koristi za zadovoljenje javne potrošnje. Kao što sa autom se desi da neko nekoga ubije, to ne znači da treba zabraniti auta i da je to apropo loša stvar, tako je i sa centralnim bankama - to što nekada centralna banka upumpava novac u javnu potrošnju, ne znači da joj se treba zabraniti ta mogućnost uvođenjem zlatnog standarda, jer bi tada rast privrede stao, odnosno drastično usporio.

Pa, evo, Srbija upravo to radi - naštampa para kad treba, plate ostanu u dinarima iste ili malo veće, a kupovna moć... ali nam zato privreda cveta, krediti su najpovoljniji u svemiru ird.

Centralna banka ne može da poseje i požanje njivu, da proizvede automobili ili bilo šta drugo. Može da izvrši emisiju novčanica, ali to neće promeniti činjenicu da je ukupna vrednost novca u svetu jednaka ukupnoj vrednosti dobara u svetu.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Pa da, ali kada se za taj odštampani novac kreiraju dobra, onda to ne utiče na inflaciju... A dobra ostaju.

Pa, tačno. Danas su kuće kvalitetnije nego pre 100 godina, a postoje i materijalna dobra koja onda nisu postojala, kao ovi naši kompovi, ali to je zbog proizvodnje materijalnih dobara. U tome je suština.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

A taj rapidni razvoj možemo zahvaliti izmeđuostalog jeftinim i dostupnim kreditima, koji su pak zasluga kreiranja novaca od strane centralnih banaka, jer bez njih bi sada otprilike živeli na tehnološkom nivou 50'tih godina...

OK, možeš li ti meni da objasniš kako to inflacija, koja je po definiciji nestabilna, pojeftinjuje kredite? Šta, ti meni danas daš 1000 evra, a ja ti vratim vreću bezvrednog papira i ti budeš zadovoljan?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Otkud to? Pa upravo je problem u svetskoj ekonomiji što se novac štampa bez obzira na sve drugi i da ga ima toliko naštampano da se nekoliko puta može kupiti sve na zemljinoj kugli.

SAD su ekonomska sila upravo zato sto stampaju dolare koliko im zatreba.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Cela stvar je u tome šta ćeš ti uraditi sa tim novcem. Ako ti sa tim novcem kreiraš neka dobra, inflacije nema. Ako ih potrošiš na gluposti, pojavljuje se inflacija.

Da se vratim na plemenski primer. Jedno pleme ima 1000 novčanih jedinica u opticaju i 10 krzna od lava kao nešto najvrednije i najpoželjnije u sistemu. Jedno krzno od lava vredi 100 novčanih jedinica. Centralna banka tog plemena kreira 500 novčanih jedinica i podeli ih firmama koje se bave lovom (kreiranju dobara), tako da je sada u opticaju 1500 novčanih jedinica. Te firme plate lovce, hranu, i na kraju ulove još 5 lavova. Bilans stanja je da sada postoji 1500 novčanih jedinica u opticaju, ali i 15 lavljih krzana, tako da je i dalje jedno krzno košta 100 jedinica.

Situacija broj dva, sve isto, centralna banka kreira 500 novčanih jedinica, oni što su uzeli pozajmicu prođerdaju to na bahanalije i prostitutke, uglavnom ne kreiraju nikakva dobra... Sada u plemenu postoji 1500 novčanih jedinica, ali je i dalje tu samo 10 krzana, tako da posto sada svi imaju više novca u džepu svi nude više za krzna, i njihova cena sada dostiže 150 jedinica, i to se zove inflacija.

@Predrag Supurović

Što više novca štampaš bez pokrića, to jedna novčana jedinica manje vredi, tako da sav novac vredi koliko i sva materijalna dobra. Novac je ništa drugo do univerzalno merilo materijalnih vrednosti - koliko krušaka treba za koliko paradajza. Dakle, on opisuje odnos vrednosti materijalnih dobara, a mateijalnih dobara ima koliko ima, novca ima koliko ima i otuda svaki artikal dobija apsolutnu vrednost u novcu.

Što se plačke drugih putem štampanja para tiče, to je kao da sav novac na svetu imamo ti i ja po pola, ali štampariju novca imam samo ja, pa kad naštampam sebi još onoliko novca koliko smo imali ti i ja, onda jedna jedinica vredi duplo manje, ali sada ja imam tri puta više nego ti, tako da je efekat isti kao da si mi ti poklonio polovinu svojih para.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ventura, jasno je meni da se štampanjem novca u cilju proizvodnje materijalnih dobara ne dobija inflacija jer se uporedo sa povećanjem novčane mase povećava i količina ili ukupna vrednost materijalnih dobara. No, nisi objasnio kako to krediti pojeftinjuju sa inflacijom.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Krediti ne pojeftinjuju inflacijom već činjenicom da centralna banka može da kreira i emituje novac. Dakle ako tebi treba 1000 nečega da bi započeo posao, ti ne moraš da čekaš da neko dođe u banku i položi taj novac kako bi ti mogao da raspolažeš sa njime, već centralna banka kreira 1000 jedinica, prosledi ih banci koja ih tebi stavi na raspolaganje po mnogo povoljnijim uslovima nego što bi to uradio neko ko fizički treba da ti da taj novac, iz prostog razloga što je banka kreirala taj novac niizčega, i što statistički gledano očekuju da taj novac vratiš i kreiraš neku vrednost sa njim.