Kopiranje knjige biće krivično delo

i tako znaci... bice krivicno delo...

ventura,

Napravi primer poređenja dve situacije: nema inflacije i ima inflacije, a u obe varijante dižem kredit.

Dakle, ne trebaju nekome vreće bezvrednih novčanica koje ću ja da vratim. Ako ja treba na podignutih 1000 evra da vratim 2000 evra, a dotle vrednost evra padne 10 puta, poverilac je prso.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ne razumem uopšte šta si toliko zapeo za inflaciju. Ako centralna banka radi svoj posao kako treba, tada inflacije nema/zanemariva je.

Pre nego što je ukinut zlatni standard, jeftin novac nije postojao. Posledica nepostojanja jeftinog novca je kreiranje ogromnih monopolskih konglomerata tipa Rokfeler, Carnegi i sl. koji su zahvaljujući tome što su našli zlatnu žicu u određenom biznisu jedini imali odgomne količine keša na raspolaganju kako bi se razvijali i kupovali druge manje biznise... U to vreme ako ti je za biznis bio potreban novac, kamatna stopa nije predstavljala jedini problem (a bile su drastično veće nego u moderna vremena), već je trebao postojati neko ko je imao dovoljno novca da ti pozajmi, i na period koji tebi treba.
Zamisli da danas praviš fabriku automobila i treba ti 1.5 milijarda evra na zajam... Teško da neka banka drži toliki novac tek tako čekajući da neko dođe... Nego banka tada kontaktira centralnu banku, centralna banka se dogovori da će kreirati taj novaci uz određenu kamatu proslediti ga komercijalnoj banci, komercijalna banka stavi neki svoj procenat povrh toga i da na zajam firmi koja je odlučila da napravi fabriku automobila tj. stvori vrednost. Ne razumem šta je tu toliko komplikovano za ukapirati. Ništa od ovoga ne bi moglo da postoji da države imaju zlatni standard, tj. da ne mogu da izdaju više novca od onoga za šta postoji pokriće u zlatu.

Ranije si imao primer sa krznima i emisijom novc u plemenu, koji je sasvim jasan, jer iza njega stoji računica, mada mi taj primer nije bio potreban, jer mi je povećanje novčane mase uporedo sa povećanjem ukupne vrednosti materijalnih dobara bilo jasno i ranije. E, kad bi sada mogao isto tako da napraviš neku računicu, bilo bi super.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Pravo pitanje je na osnovu cega ce centralna banka da "kreira" novac? Naravno, iz cene tvog zaduzivanja. Centralna banka izdaje nalog komercijalnoj banci da se na tvoj racun uknjizi 1M5 evra koje ces ti uz kamatu morati da vracas. Znaci, u stvarnosti TI kreiras tih 1M5 + kamatu, a banka ce doci do tog novca za odredjeni vremenski period. Ili, ako ne vratis novac uzece ti fabriku. U svakom slucaju, banka nikako ne moze da izgubi jer od nicega je napravila nesto. To je poenta. I naravno da, ako bi se trazilo pokrice u zlatu za tih 1M5 evra, banka bi prvo morala da stvori od nekuda tu vrednost, a to je mnooogo manje isplativo. Zato se odustalo od zlatnog standarda.

I šta bi sa objašnjenjem sa računicom ventura?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Računicom za šta?

Za jeftinije kredite.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Pa nema tu nikakve specijalne računice, tu samo treba da proguglaš istorijske podatke koliko su koštali krediti u 17, 18, 19 veku kada je vladao zlatni standard, odnosno kada si mogao da pozajmiš samo od onoga ko fizički ima novac.

Ne verujem da je preterano teško zaključiti da je kredit koji uzmeš od nekoga ko je fizički zaradio taj novac, neko ko ako da taj kredit tebi treba da čeka 5-6 godina da dobije novac nazad, i pri tome nosi sav rizik da mu ti ne vratiš taj teško stečeni novac, da će takva kamata biti mnogo veća od kredita koji ti da banka koja je od centralne banke dobila novac koji je kreiran niizčega sa smešnom kamatom, i kada i komercijalna banka na to nadoda još i svoju marginu, opet je taj kredit daleko jeftiniji od onog iz prvog primera..

Ono što mi pada na pamet kao sličnost su krediti i kamate koje danas daju zelenaši (koji rade sa svojim novcem), i poređenje sa kamatama kod banaka koje rade sa novcem od centralne banke.