Da li smo ovako zamišljali Srbiju u 21. veku?

Interesantan je odnos policije prema demonstrantima i obrnuto:

- Obratite paznju na mestu 5:30 - pustaju oborenog policajca da se slobodno vrati nazad.
- Policija nigde nikog nije besomucno tukla kao sto to radi kod nas, pa cak ni one likove sa plinskom bocom.
- Kako bi nasa policija reagovala kada bi na njih neko krenuo sa "bacacem plamena" i sabljama/bajonetima?

Vrlo interesantan klip. Nisam siguran da bi ovako radikalan protest kod nas zavrsio dogovorom na licu mesta i bez zrtava. Pre bi izbio gradjanski rat. Postoji velika razlika u mentalitetu.

Pominjanje Arčibalda Rajsa i njegove poruke Srbima se u poslednje vreme može nazvati klišeom, ali da je čovek u pravu, jeste. Neverovatno: dovoljno izmeniti imena ministara i godinu koja se pominje i tekst se može objaviti kao poruka današnjoj generaciji.

Imajući u vidu kako su predratni bogataši nastajali, još mi je nekako i drago što je Tito nacionalizovao njihovu imovinu posle II svetskog rata.
Stičem utisak da bi nam dobro došao neki "rat" a potom i "nacionalizacija".

Potpis

--

Brojni su primeri primene ovoga u praksi, pocevsi od Rumunije '89, Cehoslovacke, Poljske, Srbije, Ukrajine ... pa sve do ovogodisnjih dogadjanja na severu Afrike i Bliskom istoku.

Pitanje je imamo li mi pravo da to radimo svakih 10-tak godina?

Da se ne lazemo, 2000. je bilo mnoooogo mnogo gore nego sada, ne samo u ekonomskom nego u svakom smislu. A ja se uglavnom nosim mislju da svi narodi zasluzuju vodjstvo kakvo imaju, tako da ne verujem da ce neka pobuna mnogo promeniti stvari, mislim jel vidis nekoga ko bi mogao da preuzme vlast umesto ovih sada? Trenutnu "vlast" cine komsije, rodbina, oni koji su usli u politicke stranke da izvuku neku korist, a takvih je veoma mnogo, ja bih rekao barem jedno milion u celoj zemlji. Nema sanse to da se skine...

Evo i ja cekam da mi neki bogati deda resi sve moje probleme kad dodjem kod njega u posetu.
Naravno da nisam ja kriv sto imam takva ocekivanja, nego on.

A sto se tice istog glomaznog aparata -

http://www.skockajtebudzet.rs/...ektoru-tri-puta-vise-nego-u-eu

Ali uvek ima neki tamo sto 'oce nama 'vama, a mi im kao ne damo.

Srpski nije manjinski jezik u Nemačkoj, ali zato možeš na sorpskom bez problema da se sudiš, ili da ideš u škole na sorpskom jeziku. Inače ne znam za Nemačku, ali mene su u Sloveniji pitali da li zelim tumača kad sam bio u jednom postupku za dobijanje vize...

Koreja nije nikako za poređenje, ni blizu. Južna Koreja je za nijansu veća od Srbije (nešto kao Srbija + Crna Gora), ali zato ima 50 miliona stanovnika, recimo za dve nijanse više nego mi Deca idu u školu od jutra do mraka (bukvalno), društvo je patrijarhajlno do koske itd.

Pa ajde onda da se ne lazemo, 2000 jeste bilo lose ali danas je ocaj. Veliki znak pitanja je da se nije dogodio 5. oktobar da li bi doslo do ovakvog raspickavanja drzave u ekonomskom, materijalnom i moralnom smislu, a i u mnogim drugim. 2000 je bila teska jer se Srbija oporavljala od bombi, sve sto se stvaralo odlazilo je na obnovu. Sreca sto je onaj ludi Mrka za tih godinu dana zavrsio veci deo mostova, da smo cekali ove sada jos bi skele radile. I to se sve desavalo pod sankcijama, ekonomskom blokadom i gradjanskom neposlusnoscu koju je vodila tadasnja opozicija a sadasnja vlast.
Posle 5. oktobra Srbiji su ukinute sankcije, krenule su strane donacije i krediti, sve je bilo idealno da zemlja krene u pravom smeru, imali smo podrsku (bar formalno) svih bitnih zemalja u svetu. I sta je uradjeno?
I ja bih se donekle slozio s tobom, ali zadnji izbri i aktuelna koalicija nemaju ama bas nikakve veze sa iskazanom narodnom voljom. To je bila cista trgovina, buvlja pijaca, sa ciljem da se dodje do vlasti po svaku cenu. Pogledaj samo taj "brak iz koristoljublja", "istorijsko" pomirenje ideoloskih neprijatelja, i silno ispiranje mozga ljudima o samopregornoj borbi vlasti za njihov boljitak. Ovoga puta narod jednostavno nije ni na koji nacin dao svoju saglasnost na ovo sto danas gledamo. Ova vlast ne sluzi interesima naroda vec samo svojim licnim.

P.S. Neka admin obrise ono sto smatra da nije u skladu sa pravilima foruma.

To bi bilo ok da nije 30% zaposlenih Srbalja zaposleno u administraciji i to uglavnom preko politicke podobnosti.

Pa kad na to dodamo njihove familije i firme koje preko svojih ortaka u bilo kojem nivou vlasti (MZ, Opstina, Pokrajina, Republika) steluju posao sa prepumpanim cenama i slicno - dodjemo do toga da jedan veci deo populacije, a ne samo high level politicara zivi na grbaci manjine (ove sto sami sebi otimaju od budzeta ne racunam).

Ne bih da lupam kontru, nego cisto da ne bude opet i na sledecim i na sledecim i na sledecim izborima ista prica.

Dobro ja ne živim već par godina u Srbiji a ipak poznajem dovoljno velik broj ljudi koji su ušli u neku stranku samo da bi dobili neke pare, posao, poziciju. Jesu oni isto tako političari? Ili običan narod koji se ugrađuje u sistem? Ne možeš reći da su političari krivi za sve kad polovina stanovništva živi na grbači druge polovine.

@DrFill2Good: S obzirom da si rođen 1942. kako piše u tvom profilu, pretpostaviću da si zbog starosti već zaboravio na redove za hleb, mleko, šećer, brašno, cigare, benzin, haranje mafijaša po ulicama, prebijanje studenata i profesora, policijske provere po izlasku iz gradova, plaćanje izlaska iz zemlje, restrikcija struje 12 sati dnevno, nepostojanje grejanja tokom zime, i prosečnu platu od 70 maraka (35 evra). Jeste danas je baš teško u poređenju sa 2000...

Istina. Evo supruga i sa zavrsenim fakultetom ne moze da nadje nikakav posao. Zadnjih godinu dana preko poznanstava dobila je dve ponude. U jednoj prodavnici carapa da bude prodavacica za 12000 din, pa je mozda kasnije i prijave. A druga ponuda je bila da u jednoj manjoj fabrici pakuje ratluk i zele bombone. Tu nije imala fiksnu platu, nego po ucinku. Oni koji vec rade godinama pa su vesti, uspevaju sa prekovremenim i bez dana odmora da izadju na 20000 din...

I kao resenje, sa milion strana joj stizu saveti da se prikljuci nekoj partiji. Kazu G17+ "drzi" biro za zaposljavanje pa ne bi bilo lose tu. Drugi kazu da je ipak bolje u Verkovoj stranci (zaboravio sam joj ime) posto je on gradonacelnik, i tako...
Sto je najgore, moju suprugu i mene uopste ne interesuje politika, na kraju cemo morati da se priklonimo nekom, da idemo da lepimo plakate po gradu da bi dobili posao

Nisam govorio o obicnom narodu koji se dovija na ovaj ili onaj nacin kako bi preziveo. Govorio sam o politicarima koji su ove prve naterali na takvo ponasanje iako nisu za aktuelnu politiku.


Sta ces, senilnost je privilegija starih. :)

Nisam '42 nego '65 a to je upisano po nekom difoltu u moj profil. Uostalom ne vidim zasto su godine bitne. Vazno da sam punoletan.

Redova ima i danas, to je najzalosnije. Da vidis samo kako izgleda supermarket kada objavi akciju snizenja od 10%. Ne da su redovi nego rovovi, mini gradjanski rat.

Haranje mafijaša po ulicama, prebijanje studenata i profesora, policijske provere po izlasku iz gradova ... pratis li ti uopste vesti, odakle ti ideja da nema toga i danas?

Nema vise placanja izlaska iz zemlje, to je tacno. Kako se stvari odvijaju, sada cemo biti placeni da odemo iz zemlje.

Restrikcija struje 12 sati dnevno, nepostojanje grejanja tokom zime ... pa srecom popravili su strujnu mrezu jer su dobili donacije i kredite, to je tacno. Za grejanje je i dalje veliki znak ? . To varira od sezone do sezone, i uglavnom je problem ostao na slicnom nivou. Tada je problem bila ekonomska blokada i sankcije za uvoz derivata, danas je problem kasnjenje sa placanjem jer narod nema para i neblagovremena nabavka rezervi gasa i mazuta. Cene struje i grejanja tada i sada - neuporedivo. Razliciti razlozi ali efekat skoro isti, samo visestruko skuplji.

Za prosečnu platu od 100-150 maraka (tolika je tada bila prosecna plata, evro tada nije postojao) cetvoroclana porodica mogla je da prezivi mesec sa zadovoljenjem normalnih potreba. Djindjic je obecavao da ce dolaskom na vlast obezbediti da minimalna plata bude 250 maraka (oni stariji a manje senilni se secaju te fore). Istina, on je to obecanje ispunio ali pre toga su tadasnje cene prvi put krenule sa uskladjivanjem (citaj dizanjem) pa je na kraju to "poboljsanje" bilo isto ili cak za nijansu losije nego Slobinih 100 marona.
Istina, u jednom momentu (a to je bilo posle njegovog ubistva 2003) dok je Kostunica bio premijer, plate su malo krenule da se poboljsavaju. Ves sa sledecim (prevremenim) izborima vracen je sadasnji pravac razvoja sa tendencijom daljeg opadanja kupovne moci.

Šališ se valjda? Sa 100-150 maraka četvoročlana porodica je bila teška beda, kakve normalne potrebe. 100-130 maraka se plaćalo iznajmljivanje sobe u Beogradu 1997-98 godine.

Naravno da se ne salim. Znam da iz danasnje perspektive to zvuci nenormalno ali upravo je to i poenta - sta je danas normalno?

Inace, verujem ti da je cena nekih soba bila mozda i preko 200 maraka u to vreme, ali bilo je i soba za 50 maraka. Moja sestra je studirala u Beogradu i znam koliko je placala sobu, visespratnica kod tasmajdanskog parka, period 2000-2003. Tokom '90-tih bilo je i manje.
Danas najjeftinija studentska soba u Novom Sadu ne moze da se nadje za manje od 80 evra (cca 160 maraka), opet ti govorim iz licnog iskustva. U Beogradu verujem da je jos skuplje.
2000 -2001 godine moja plata bila je oko 150 maraka i moja cetvoroclana porodica (zena nije radila) sasvim normalno je mogla da izadje na kraj. Inace, pred bombardovanje, period 1995-1998 plata mi je u pojedinim periodima bila i do 500 maraka.
Danas je situacija obrnuta (zena radi, ja ne) i ima platu oko 400 evra. Da nemam ustedjevine ne bi uspeli da podmirimo najosnovnije potrebe (hrana, komunalije) a o ostalom da i ne govorim (dva studenta, garderoba, benzin, itd).

I ja sam studirao u Beogradu i znam jako dobro koliko je šta koštalo. Nismo svi zaboravili devdesete, pa da sad neko može da priča kako je to bilo zlatno vreme i šta ti ja znam. Evo ti cene iz januara '98, pa vidi koliko bi se najeo za 100 maraka (1 DEM oko 3 din)

http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jan98/0501/0501_30.HTM

@DrFill2Good

Nije da branim ove sada, ali ti mora da si prespavao 90-te ili si bio uključen u šverc naftnih derivata/cigareta/bukovine.

Bilo je divno. Nisu mogle da se kupe knjige za školu pa smo se snalazili sa polovnim ili kopirali. Restrikcije struje, nestašica ulja i šećera, u putničkim vozovima ljudi se stiskali ko sardine, vozovi počeli da kasne/izostaju, beogradski gsp pretrpan i retko išli autobusi, soba u Beogradu 100 DM, patike najjeftinije (a da traju 2 godine, a ne da se raspadnu posle 10 dana) 120 DM, većina je kupovala kopiju starki od 10 DM, većina nije imala čizme za zimu ni poštene zimske jakne. Mnogi su sve što im treba od odeće kupovali na pijaci. 10% dobrostojećih je išlo u CG na more autobusom po kurobrdinama a oni manje dobrostojeći se gužvali u vozu do Sutomora. Sećam se da su ljudi ulazili/izlazili iz voza kroz prozor i tuda bacali kofere. Na putevima skoro da nije bilo kola, gorivo se prodavalo u onim plastičnim flašama koje su dileri prvo prokuvali da bi smanjili zapreminu. Ni to im nije bilo dosta nego su dodavali vodu pa si morao da teraš kola na generalnu i pored toga što ih skoro nisi ni vozio. U dizel nisu dodavali vodu nego blato, pa si morao i da čistiš rezervoar s vremena na vreme. Putevi su bili svi prepuni rupa. Ljudi su bukvalno bili gladni, željni svega, mesa, šećera, masti, paštete, salame podriguše. U bolnicama bukvalno nije bilo gaze, igala, špriceva. Ko je hteo na operaciju morao je to sve da donese. Ljudi su kupovali i pili najeftiniju brlju koja se pravila od industrijskog alkohola i aroma. Mnogi su umrli od metanolke zozovače u to vreme. Sećam se da i na svadbama niko nije imao koka kolu ili neki kršten sok već neke domaće sokove koje je neka lokalna manufaktura pravila u kadama i dodavala razne štetne aditive.

Ajde realno, šta bi nateralo onoliku masu ljudi da glasa za promene i ode u Beograd da izvrši revoluciju (iako ni pre ni posle toga nisu podržavali političku opciju koju su tada doveli na vlast) ako su stvarno dobro živeli kako ti kažeš?

Potpis

Romanes Eunt Domus

Ma gluposti, kilogram svinjskog od buta se večito kretao oko 9-10 DEM, što znači da si za 150 maraka mogao da kupiš 15 kila mesa i da ti ne ostane ni dinara. 15 kila mesa mesečno može da pojede jedna osoba, a ne četvročlana porodica, kojoj to dođe nekih 100g po glavi. To jedino ako se neko rodio tamo negde oko 2000. ili kasnije, pa će da poveruje u bajke