Novi zakon: Deca ne moraju u školu

Po mom mišljenju, to baš i nije dobra stvar. Ubacivanje nekoga u klupu srednje škole je nešto što ne treba raditi ako učenik zaista ne želi da uči niti da sarađuje. Ja imam npr. diplomu elektrotehničara računara, ali imaju je i neki moji vršnjaci koji ne znaju omov zakon, možda znaju da uključe Winamp, a završili su školu tako što su naučili napamet program za sabiranje 2 broja u C-u i napisali ga iz glave pred profesorom. Vredi li moj "papir" išta? Ovaj potez će sigurno podići veštački nivo obrazovanja u Srbiji, ali problemi u obrazovanju neće biti rešeni. U klupe će se trpati sirovine, mamini sinovi i buduće sponzoruše kojima je mesto van takvih ustanova dok ne srede svoje ponašanje. Na kraju će svi iz tih klupa srednjih škola da lete u Megatrende da postanu menadžeri, sa čime u suštini nemam ništa protiv jer to već sami finansiraju.

Potpis

A man is smart. People are stupid.

to je vec pitanje kvaliteta te nastave, ne i same "neophodnosti"
problem je od ucenika preko roditelja do profana
prvo ucenike boli k za skolu, roditelje za decu (ne retko su ti koji vec imaju sredjen posao, a ovo im dodje onako, cisto da izguraju do punoletstva) i kao slag na tortu profani koji ne zele i ne znaju da prenesu znanje

Veruj mi da NIKO nece ici u skolu.

Kući ne možeš da bežiš sa časova, ni da vaćariš devojčice u wc-u...

Potpis

When i get sad, i just stop being sad, and be awesome instead. True story.

Puno puta sam učestvovao u diskusijama o školi, školstvu, i rezultatima godina provedenih u sedećem položaju,
i generalni zaključak bi uvek bio:

Kada bih nekom magijom bio vraćen u to vreme - ne bih išao u školu.



Nije mi trebalo mnogo godina da prođe od izlaska iz školskog sistema, pa da dođem do zaključka da bih mnogo bolje
prošao da sam te godine proveo nekako drugačije, kako po pitanju konkretnih znanja i veština, tako i po pitanju socijalnih veština
i definitivno psihofizičkog razvoja.

Idealna zamisao opšteg/osnovnog obrazovanja je da širokoj narodnoj masi (u dečjem dobu) ponudi široku lepezu tema, i šansu da se svako
pronađe u nečemu, da se u svakom otkrije ili pokrene neki talenat ili sklonost.

Ali praktični rezultati se svode na izreku: Od svega po malo, pa ništa. Ili: Mnogo hteo - mnogo započeo.



Ne mislim da će od ovog zakona biti nešto, bilo da se po njemu nešto radi ili da ostane samo slovo na papiru,
ali sam siguran da neće ni napraviti neku značajnu štetu, jer je postojeći sistem to već napravio - štetu.