Srpski keks jeftiniji u Bosni nego u Srbiji

U Srbiji potrošači daju jednu i po platu na prosečnu potrošačku korpu. Piju skuplje mleko, a jedu i skuplje meso od svojih suseda.

Čak i keks proizveden u Srbiji, u susednoj zemlji stoji znatno jeftinije, jer srpske marže iznose čak 23 odsto.

"Slovenci su priznali da su im marže na hranu visoke, u proseku 23 odsto. Uz podršku države, proizvođači, prerađivači i trgovci napravili su kodeks i dogovorili se da će više sarađivati kako bi marže bile konkurentnije", kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Papović navodi da su marže u Crnoj Gori od 20 do 30 odsto, a u Republici Srpskoj znatno niže - osam odsto.

Prema njegovim rečima, u situaciji kada kupovna moć pada, trgovci se obično odlučuju da snize cene, kako bi privukli što više mušterija i tako povećaju promet, ali, kako kaže, to nije slučaj i sa srpskim.

"Pritisak troškova kod trgovaca je veliki, a oni svoje poslovanje finansiraju pozajmljenim izvorima što ih tera da imaju tolike marže, a sa druge strane imate nedovoljnu konkurenciju, odnosno ograničenu konkurenciju koja bih ih naterala da se bolje ponašaju", ističe autor analize maloprodajnih marži u Srbiji Dragovan Milićević.

Primeri nekih od najvećih svetskih trgovinskih lanaca govore da se smanjivanje marže u vremenju krize isplati.

Karfur je francuski lanac koji posluje u 36 zemalja, ima godišnji obrt od 122 milijarde dolara, a marža im je samo 0,5 odsto.

Volmart je američka kompanija koja posluje u 16 zemalja. Ima godišnji obrt od čak 404 milijarde dolara, a trgovačka marža u 2009. godini iznosila je 3,6 odsto. Tesko je engleski trgovinski lanac posluje u 13 zemalja, ima 90,43 milijarde dolara obrta sa trgovačkom maržom od 4,1 odsto.

U prilog smanjivanja marže ide i primer Merkatora, kojem je prodaja porasla za 12,2 odsto. Iako su mehanizmi države u borbi protiv viskih marži mali, s obzirom na to da ih formira tržište, stručnjaci od vlasti ipak nešto očekuju.

Stručnjak za konkurenciju Dijana Marković-Bajalović očekuje da država bude malo aktivnija u stvaranju mogućnosti za dolazak nove konkurencije pre svega stranih trgovinskih lanaca.

"Za to je potrebno da se obezbede građevinske lokacija, svi papiri, neophodne dozvole. Evidentno je da strani lanci dolaze, međutim to ide vrlo sporo, nedovoljno da bi potrošači to mogli da osete kroz niže marže", kaže Dijana Marković-Bajalović.

Ako nema dovoljno konkurencije, ništa vas ne tera da smanjujete svoje troškove, složni su stručnjaci. (Economy.rs, 9. decembar 2011.)

http://www.economy.rs/vesti/18...iji-u-Bosni-nego-u-Srbiji.html

---

Ja znam bar 10 ljudi koji redovno s vremena na vreme idu u Madjarsku u soping. Ne znam kakvog je kvaliteta roba, ali jeftinija je nego ovde

---

Ja sam medju njima, neki put odem, mada sada cesce samo dam kintu domacoj ekipi koja ide kombijem. Roba je drasticno boljeg kvaliteta u velikom boju slucajeva i hrane i potrosne robe, sto je najtuznije cak i za stane brendove koji se prodaju ovde i tamo. Ako radis legit kao sto ja praktikujem (ne zelim uopste da se upustam u bootlegging kombinacije), onda sa carinom i putem i nije uopste usteda (jos kad uracunas put) ali jednostavno kvalitet presudjuje jer ga ovde skoro i nema. Dovoljno je samo da stavis domaci i madjarski karavan jedan pored drugog i da uocis razliku iz aviona. Ako se ide samo po jeftinu hranu (ima je) onda i nema neke velike razlike, krdza parizer i virsla ovde i tamo ja bar ne primecujem neku razliku.

---

Pa taj domaci karavan je samo plagijat tog madjarskog, inace tamo taj madjarski kosta oko 3.5€ po kilogramu a ovde je skoro tri puta vise.

Inace malo mi je smesno ovo da su trgovacke marze 0.5% i slicno, takve firme bi odavno propale.

---

Odavno bi propale?

Pa sto nisu, nego se jos uvek sire? Na nasu zalost, ne ka Srbiji.
Od skora posluju cak i u Albaniji. Ali ne i u Srbiji.

---

Znaci opet doslo vreme da se klopa kupuje u Madjarskoj...Strasno...

---

Mozes i Hrvatsku!


MONDO TV: Kako se ovih dana živi u Zagrebu

Hrvatska je u petak u Briselu potpisala ugovor o pristupanju EU. MONDO je posetio Zagreb i istražio kako se tamo živi, godinu dana pre punopravnog članstva.

"Suprug i ja smo lekari, mesečno zarađujemo zajedno oko 2.400 evra, imamo ćerku tinejdžerku i mogu da kažem da pristojno živimo", kaže za MONDO vlasnica stana u kojem smo prenoćili tokom boravka u Zagrebu, na dan parlamentarnih izbora 4. decembra.

Ona objašnjava da pod pristojnim životom podrazumeva da njena porodica može kvalitetno da se hrani, da u restoran odlaze nekoliko puta mesečno, u kafiće skoro svakog vikenda, kao i da ne preskaču zimovanje i letovanje bilo u Hrvatskoj, bilo u inostranstvu.

"Večera u restoranu za dve osobe, sa po jednom čašom vina srednjeg kvaliteta, košta najmanje 50 evra, ali može biti i jeftinije ako odete na picu, na primer. Računi za struju, gas, telefon, variraju u zavisnosti od toga koliko potrošite, ali sam čula da to plaćamo slično koliko i vi u Srbiji", kaže naša sagovornica.

Ona nam je objasnila da i u zdravstvu stvari slično funkcionišu. "Tokom radnog veka od plate odvajamo određeni procenat za zdravstveno osiguranje ali, ipak, oni koji to mogu da plate, idu kod privatnih lekara jer se tako lakše i brže obavljaju pojedini pregledi. Kod zubara, na primer, plombiranje zuba košta oko 15 evra, a ginekološki pregled sa ultrazvukom i svim testovima oko 60 evra."

Stan koji smo iznajmili plaća se 80 evra dnevno. Stan je nov, kompletno opremljen, ima oko 60 kvadrata i nalazi se u samom centru Zagreba, nekoliko minuta hoda od Trga bana Jelačića. Rentiranje takvog stana mesečno košta oko 350 evra.

Kada sam otišli u obližnji Konzum (lanac prehrambenih prodavnica poput našeg Maksija, na primer), za 50 evra smo baš napunili korpu: kilogram pomorandži je 69 dinara, svinjskog buta 413 dinara, pakovanje od šest litara mleka je 385 dinara, kilogram pšeničnog brašna staje 69 dinara, a domaće slanine 688 dinara.

Pečeno pile je 372 dinara, vekna belog hleba je 69 dinara, kilogram hrenovki 275 dinara, 100 grama čajne kobasice staje 110 dinara, "Milkina" čokolada od 250 grama je 275. "Frankov" zeleni čaj u kutiji sa 20 kesica je 165 dinara, a kafa u pakovanju od 250 grama je 275 dinara. Faks prašak za veš od 2 kilograma košta 550 dinara, a litar omekšivača je 193 dinara.

Proizvodi iz Srbije imaju sledeće cene: "Dijamant" majonez, 300 g – 138 dinara; "Takovo SL" eurokrem išleri 140 g – 83 dinara; mančmelou 105 g – 69 dinara; "Štarkov" smoki od 225 g je 110 dinara.

Inače, porez na dodatnu vrednost u Hrvatskoj je 23 odsto, da se ne iznenadite kada pogledate u fiskalni račun, a za 100 evra ćete dobiti 750 kuna.

Šoping u obližnjem tržnom centru, a u gradu ih ima sedam, kako su nam rekli, može da se isplati ukoliko se zadržite na brendovima kao što su H&M, "Lidl", "Bila", "Bipa", kojih nema u Srbiji, a koji prodaju garderobu, obuću, kozmetiku, šminku... po nešto povoljnijim cenama.

U samom centru grada nismo primetili prodavnice sa kineskom robom, barem ne onom lošeg kvaliteta.

Inače trgovine nude nešto drugačiji asortiman od onog na koji smo navikli u Beogradu i Srbiji. Osim uobičajenih robnih marki, koje su zahvaljujući globalizaciji prisutne u većem delu sveta, u Zagrebu je odlična ponuda sitnica koje život čine lepšim - razni čajevi, čokolade i slatkiši, prodaju se u brojnim radnjama u kojima se osećate kao da ste u Parizu ili Beču, na primer.

Mi smo se ipak najduže zadržali u "Krašu" - bajadere, griote, ledene kocke... Cene tih slatkiša su u Zagrebu neznatno povoljnije nego u Srbiji, ali nije to razlog našeg šopinga - u Zagrebu postoje pakovanja kojih kod nas nema, kao i bombonjere koje sadrže od svega po malo.

Detalji za kuću poput porculanskih servisa, šolja za kafu, čajnika... mame iz izloga prodavnica koje podsećaju na slične u Londonu, ili nekom drugom delu razvijenog sveta gde ljudi imaju novac, ali i naviku da uživaju u takvim stvarima.

Međutim, da li Zagrepčani to stvarno sebi mogu opušteno da priušte?

Ako je suditi po sceni koju smo zatekli u petak popodne, mogu. Nakon završenog radnog dana, ali još rano za noćne izlaske, kafići i restorani u centru grada su puni sredovečnih ljudi.

Isto smo primetili i u subotu ujutru. Dok je živa na gradskom termometru pokazivala neverovatnih 18 stepeni Celzijusovih, a na snazi bila predizborna "šutnja", u baštama kafea sedeli su roditelji sa decom, ali i bake i deke. Tinejdžera, studenata, mladih, gotovo i da nije bilo.

Znači da čak i penzioneri u Hrvatskoj imaju novac za takav "lifestyle"?

"Nije baš da nam kipi iz džepova, ali možemo sebi da priuštimo da barem jednom sedmično popijemo kaficu van kuće", kaže jedna baka koju smo prekinuli u ispijanju kapućina u društvu prijateljice, na Cvetnom trgu.

"Prosečna penzija u Hrvatskoj je oko 300 evra, a plata oko 700 evra. Manje imaju oni koji žive na selu“, dodala je gospođa.

Kakav je standard mladih Hrvata?

"Isto nam je kao i vama", kaže jedna "študentica" ekonomije koju smo upoznali u velikom montažnom restoranu koji je na Trgu bana Jelačića privremeno postavljen, a u kojem se jedu kobasice i pije pivo.

Dakle, razgovor sa mladom Zagrepčankom vodili smo u atmosferi nalik onoj na minhenskom Oktoberfestu.

"U Zagrebu je glavna fora da se namontiraš i kuliraš u nekom kafiću na špici, kako zovemo deo grada gde najčešće izlazimo. Znate, to je kao u vašoj 'Silikonskoj dolini', na primer. Takođe, dosta nas vikendom dolazi u Beograd jer je kod vas mnogo bolji provod. Pa vi imate milion kafića!", kaže devojka i dodaje da noćni život u Beogradu i u Zagrebu, košta skoro isto.

"Auto-put je fantastičan i od jednog do drugog grada se stiže za oko pet sati, a kada nas nekoliko podeli lovu za gorivo (oko138 dinara je litar euro dizela i dizela ) i putarinu (oko 1.430 dinara u jednom pravcu), nije nam tako skupo da skoknemo do Beograda i zezamo se dva dana. Znate kako se kaže - susedova trava je uvek zelenija."

Ne znamo za travu jer smo Zagreb posetili početkom decembra kada zelenila gotovo i da nema, ali smo primetili da nema ni pasa lutalica, ni uličnih prosjaka.

Ima gužve na ulicama, ali ne tokom celog dana već samo u periodu kada se većina vraća s posla. I tada je isto kao u Beogradu. Ljudi stoje i čekaju tramvaje - lepe, nove, plave i čiste, ili se kući voze automobilima koji su sličnog izgleda i godišta poput onih koji se kreću srpskom prestonicom.

Kada smo na tramvajskoj stanici na Trgu bana Jelačića pokušali da od prolaznika saznamo kako da stignemo do Velesajma, uspeli smo tek u trećem pokušaju. Da li nas prvo dvoje nisu čuli, ili nisu želeli da nam odgovore, ne znamo, ali treća osoba je bila toliko ljubazna da nam je sa vlastitog mobitela (kako u Hrvatskoj kažu za mobilni telefon) pozvala taksi i čak nam rekla koliko ta relacija treba da košta (oko 680 dinara za 15 minuta vožnje).

Kako smo se proveli na Velesajmu gde je od 2. do 4. decembra održan Sajam erotike Eros U4, pročitajte OVDE.

Dakle, razlika između života u Zagrebu - prestonici Hrvatske koja će za godinu dana postati punopravni član EU, i Beograda - glavnog grada Srbije čiji je put u Evropu i dalje neizvestan, je neznatna.

I nama i njima se čini da je, kako reče ona devojka dok smo jeli kobasice, "susedova trava uvek zelenija".

(MONDO - Dragana Todorović)

http://www.mondo.rs/s226930/Li..._ovih_dana_zivi_u_Zagrebu.html

---

ma med i mleko...

bez ironije meni ovo najvise smeta "u Zagrebu postoje pakovanja kojih kod nas nema"

Ne znam koliko je ovo tacno. Pre pola godine je pisano u medijima kako gradjani Hrvatske koji zive u pogranicnom podrucju masovno prelaze u Srbiju da bi kupovali hranu jer je tamo mnogo skuplja. Znam sigurno da zubar u Bogojevu ima mnogo hrvatskih musterija jer je usluga mnogo jeftinija.

---

Čuj opet Hrana iz Mađarske je aktuelna zadnjih 20-ak godina, možda i duže, nije nikad ni prestajala da bude. Da ne pominjem da su ljudi išli u šoping u Italiju, Bugarsku, Tursku, Austriju još 70-tih godina, oduvek je u inostranstvu sve bilo jeftinije nego ovde

Nisu propale zato sto im marze nisu 0.5% dovoljno logicno?
Cak ni rabati nisu toliko niski, novinari se nalupaju toliko gluposti da je to smesno.

---

Hm, koliko znam sada je Miskoviceve trgovine uzeo Delez, zasto ne smanje marzu, pa jednostavno, kada se udruze u kartel trgovaca, sa Ideom, marza im donosi veliki profit, a dok ima ovca za sisanje oni ce da sisaju. Nema konkurencije, sve se dogovore u okviru kartela i cepaju a ti nemas gde jeftinije da kupis vec samo kod njih!!!!!

---

Da budem iskren proteklih godina nisam cuo da neko pali za Madarsku da kupi kobasice. Tek u poslednjih par meseci cujem da ljudi idu tamo i donose hranu, prvo uzivo, a evo sad i ovde na forumu.

---

Sigurno da je bilo nešto manje odlazaka kad nam je Mađarska uvela vize, ali išli su ljudi i dalje svejedno

Matematika kaze sledece: 80 evra x 30 dana = 2400 evra. Ostaje im 0 evra za sve ostalo navedeno.

Na kraju istog pasusa kaze se da rentiranje takvog stana kosta 350 evra mesecno, pa mi nije jasno zasto ga oni placaju 80 evra dnevno.

Toliko o novinarstvu i izvorima koji se citiraju.

Verovatno se misli na iznajmljivanje stana u vidu jebarnika - tada je 80e po danu.

---

Aha ... a, pa jel tako oni nacifraju 2400 evra? Dobra fora, iznajmis za 350 mesecno a izdajes dnevno po 80 :D

pa sad...ko sta i kako radi ne znam...ali i u bg imas stanove koji se takododje iznajmljuju za par desetina evra po noci....mislim danu....

---

Matematika je u stvari prosta, jer su oni u tom stanu ostali najvise 2 dana, znaci dali su 180€ umesto 350€

---

2*80=...
Nedeljkooooo...

---