Nauka, misterija, dogma, ... i još po nešto...Iako je ovo UMZ i tu ima svakakvih tema, neki meni drage teme su se pretvorile u ratna poprišta gde je glavno oružje pisana reč.
Koliko mi je poznato, u nauci ne postoje dogme. Nauka je oblast bez granica. Ono što je danas nemoguće, sutra lako može biti moguće. Ono što je danas smešno, sutra može postati ozbiljno. Nema dogmi, nema čvrstih opipljivih granica.
Juče se smatralo da ništa ne može brže od svetlosti, danas je to shvatanje poljuljano. Ali, to ne znači da će se zbog toga čitav svet izvitoperiti, da će svinje početi da lete već da je otvorena jedna nova oblast - oblast neshvaćenih nadsvetlosnih brzina; To znači da smo na pragu warp pogona, možda. Tehnika i tehnologija se nisu menjali postepeno već su to bili skokovite promene: neko nešto otkrije vođen sopstvenom maštom ili slučajnošću i boom... odosmo napred.
Matematika, fizika, hemija, biologija, jezik ... sve su to oblasti - pojmovi koji nam omogućuju da bolje spoznamo svet oko sebe i da na razumljiv način komuniciramo - razmenjujemo informacije međusobno; da se razumemo.
Naše shvatanje, naše imenovanje stvari i pojava iz okruženja razlikuje se od shvatanja naših predaka.
Zemlja (mislim na planetu) je danas stabilno sigurno mesto za život ali nije uvek tako: u trenu je moguća nagla promena. To je nešto što ne zavisi od nas već od univerzuma tačnije od toga da li se (da se tako izrazim) neka zvezda (npr) umorila na svom puti i samo malčice, samo jedan jedini milimetar pomerila sa svoje putanje i tako pokrenula lančanu reakciju. Jer, ono što je u osnovi univerzuma jeste sila koja sve povezuje, koja čini da taj isti univerzum bude takav kakav je. A kako ćemo nazvati tu silu i kako ćemo izvesti proračune-jednačine to već je stvar ljudske percepcije: neko je nešto zamislio, preneo na papir, ostali prihvatili i "rodila" se nova naučna teorija... Tako to otprilike funkcioniše.
Ono što zasigurno znamo jeste jako malo u odnosu na ono u šta verujemo, a još manje u odnosu na ono što ne znamo, a još još manje u odnosu na ono što ni ne naslućujemo. Napredak je ostvaren zahvaljujući radoznalosti, mašti i ponekad lenjosti (iza koje stoji pitanje: Da li se ovo može uraditi lakše i brže?). Da nije toga još bi smo se tiskali u nekoj pećini da se zaklonimo od kiše, sušili se na Suncu, jeli živo meso oko koga bi smo se otimali sa vukovima.
A šta znamo "zasigurno? - Samo ono što je zapisano a to je jako kratak vremenski period, pa čak i kada se uzmu i prvi natpisi na davno izumrlim jezicima i nepoznatim pismima; a ni to nije baš zasigurno baš zbog različitog nivoa svesti pisca i čitalaca: Uvek ostaje pitanje: "Šta je pisac hteo da kaže?".
Sve misterije su zasnovane na nekakvih "činjenicama" i "verovanjima". Neko je negde nešto video, čuo i poverovao da je to to. Onda su se našli neki koji su mu poverovali i neki koji su izneli kontradokaze; a suština je u tome što niko od njih nema čvrste dokaze.
Pa, prema tome:
- Što ne bi postojalo čudovište iz Loh Nesa? Jel' utvrđeno da su veliki gmizavci zvani dinosaurusi postojali? - Jeste. Da li je moguće da i danas ima zaostalih primeraka? - Što da ne?! Mnogo toga je na Zemlji neistraženo. To što nešto ne postoji u centru Beograda, Londona, Sidneja, Pekinga, Los Anđelesa, ne znači da ne postoji na nekom zaboravljenom ostrvu usred Tihog okeana, negde u tajgama Sibira,...
- Što ne bi postojali vanzemaljci? - Ovde pod vanzemaljcima podrazumevam bilo koji napredan oblik života a da nije ljudski. Zemlja nedovoljno neistražena, univerzum gotovo ništa: koračalo se samo Mesecom (a i to neki stavljaju pod znakom pitanja), slate su sonde po Sunčevom sistemu pri čemu su sletele samo na Mars i Veneru. Koja je verovatnoća da prilikom nasumičnog retkog posećivanja neke slabo naseljene oblasti da robotizovano vozilo naleti baš na život? A možda se traži pogrešno? O udaljenim planetama i zvezdama zna se samo na osnovu zasigurnih podataka iz neposredne okoline. I, baš će tamo neki NLO u svemiru da pozira Hablu ili nekom drugom teleskopu. Da neće možda da pije kafu sa telekomunikacionim satelitom?
- Što ne bi postojala ljudska skrivena tehnika? - Pa, ovde na Zemlji stalno je ratno stanje i kada je relativno mirno uvek ima bar dve velike sile koje se "krišom" gledaju kroz nišane. S obzirom da smo odavno prerasli busanje u grudi i rvanje kao načine određivanja pobednika i da smo generalno prokleta vrsta u smislu da smo stalno gladni nečega, a pri tom grupisani u plemena: bitne stvari, bitni pronalasci koji mogu obezbediti prevlast jedne grupe nad drugom se ne odaju tek tako. Pođite od vas samih: sigurno većina vas ima neki kec u rukavu koji ljubomorno čuva kao adut za pobedu?! - Na globalnom nivou ti aduti su mnogo veći i kreativniji.
- Što ne bi postojala fascinantna arheološka otkrića? Koliko znamo o prošlosti od samo par hiljada godina? Samo na osnovu onoga što je otkriveno a to je zanemarljiv deo. To je isto kao kada bi ste danas samo na osnovu jedne mrvice hleba pokušali da rekonstruište njegovu veličinu, težinu, sastav, oblik, starost. A šta ako je u tu mrvicu hleba zalutala samo jedna semenka susama? - Da li je to hleb sa susamom? A šta ako je ta mrvica hleba bez semenke susama? - Da li je to hleb bez susama? Uz sve to kada se uzmu veliki događaji koji su prethodili istrebljenju gotovo celog života, "igra" postaje zanimljivija i nema garancije da tamo nekada davno pre par miliona godina nije postojala napredna civilizacija koju je nekakva kamenčina, supervulkan ili nešto treće desetkovalo i vratilo gotovo na nivo obične životinje. Ako ja ili bilo ko drugi nešto nauči pa posle zaboravi, malo podsećanja i znanje je to. Ali ako je neki moj predak nekada nešto bitno znao ali to nije preneo svojim naslednicima, to ja ne mogu nikako ni da naslutim a kamoli da znam. I, eto izgubljenog znanja.
Shvatam, ni to nije tako prosto. Ljudski um je pravo čudo. Mašta i život mogu da učine svašta pa čak i to da dovedu da pojedinci žive u izmišljenim svetovima i da ih smatraju stvarnima.
Ali, ali... apsolutna većina onoga što znamo zasniva se na nekom obliku verovanja: neko veruje u neprikosnovenu moć boga, neko veruje u nauku, neko veruje u veštice i vile, neko veruje u vanzemaljce....
U šta ja verujemo? - Da su američki indijanci bilu u pravu! - Jesu imali svoje bogove, jeste bilo i prinošenja žrtvi ali u osnovi svega je priroda - univerzum i jedinstvo živog i neživog sveta. Možda su bili glupi u današnjem smislu, ali su osećali povezanost, nevidljivu silu koja povezuje i drži na okupu ceo univerzum. Danas bi se ta sila mogla nazvati gravitacijom: gravitacijom je Sunce vezano za Mlečni put, Mesec je gravitacijom vezan za Zemlju, Zemlja je gravitacijom vezana za Sunce, a mi smo gravitacijom vezani za Zemlju.
Da s obzirom na mnoštvo zvezda i planeta je nemoguće da u čitavom univerzumu baš samo ovde u ovom zabitom kutku svemira postoji život.
Da su i pre nas ovom planetom hodali "veliki ljudi" od kojih je samo ostao trag u kamenu. Možda su pobegli pred nadolazeću katastrofu? Možda nisu bili dovoljno jaki da tehnološki prežive katastrofu pa je sve krenulo ispočetka: majmun-čovek-majmun-čovek,... i tako ko zna koliko puta.
Da je sve nekako povezano.
A u šta ne verujem? - Ne verujem u boga kakav nam se servira (gledano globalno i u odnosu na bilo koju religiju). Ne verujem, tj čini mi se nemogućim da unutar Zemlje postoji napredna civilizacija u smislu da su tamo kao na nekoj drugoj planeti: more, kopno, vazduh, sunce, zvezde a mi iznad njih, iza njihovog sunca i njihovih zvezda.
ER
).
