Citat:
Da li SAD i Nemačka „tiho“ Srbiji otimaju EPS? .
četvrtak, 16 februar 2012 09:55 Ivan Ninić/ Fond Strateške Kulture
.
.
Da američka administracija u Beogradu pomno prati šta se dešava u srpskom sektoru energetike i ko za čije interese po tom pitanju lobira, pokazuje depeša Ambasade SAD-a, od 2. februara 2009. godine, koju je objavio „Vikiliks“. Nije ni malo slučajno to što je ova depeša nastala 12 dana nakon što je režim najavio međunarodni javni poziv za potencijalne investitor, koji su zainteresovani za strateško ulaganje u postrojenja termoelektrana „Kolubara B“ i „Nikola Tesla B“, vrednosti oko 2,7 milijarde dolara.
U depeši koju je potpisao tadašnji ambasador SAD-a Kameron Manter navodi se da je Aleksandar Ćirilović, predsednik Resornog odbora za energetiku Demokratske stranke (DS), rekao kako DS „nema jasnu strategiju“ po pitanju tendera u sektoru energetike. „Ministar Škundrić iz SPS gura ove tendere, inače on je počasni profesor na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Njegovog zamenika Dušana Mrakića podržavaju čelnici EPS, kao i Dragan Tomić, zamenik direktora EPS, a svi oni podržavaju partnerstvo s ruskom firmom za trgovinu strujom ‘Inter RAO’“, navodi Ćirilović u razgovoru s Manterom.
Vlahović i Dinkić lobiraju za Nemce
Manter kaže da je prema koalicionom sporazumu mesto generalnog direktora Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (skraćeno: EPS), pripalo DS-u, ali da sedam meseci od formiranja vlade unutar te stranke nije postojala saglasnost oko kandidata. On prenosi reči Ćirilovića koji mu je rekao da je u okviru DS-a već počeo proces lobiranja potencijalnih partnera za EPS, ali da veruje da će konačna odluku o tenderima na kraju biti doneta „uz odobrenje predsednika Tadića“. „Ministar ekonomije Mlađan Dinkić i zvaničnik DS-a i bivši ministar za privatizacijuAleksandar Vlahovićpodržaće nemačku kompaniju RWE. Češka firma ČEZnada se podršci gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, dok lokalni tajkun Vuk Hamović traži strateškog partnera za svoj EFT.Konzorcijum EFTmože da bude vrlo konkurentan, a lično ću lobirati za nemačku firmu EnBW, koja planira da na tenderu nastupi sa investicionim fondom Washington Capital Group“, rekao je Ćirilović ambasadoru SAD.
Inače, teza da je režim Borisa Tadića spreman da EPS, u određenoj formi „strateškog“ partnerstva, prepusti Nemcima nije iznenađujuća. Neimenovani izvori pojedinih srpskih medija, uoči posete nemačke kancelarke Angele Merkel, u javnost su iznosili informacije da je jedna od tema razgovora Merkelove i Tadića, upravo prodaja EPS-a Nemcima. Navodno time bi se Nemačka bolje pozicionirala i stavila „šapu“ na celokupan energetski sektor Srbije, a za uzvrat bi našoj zemlji omogućila „brži“ prijem u članstvo u EU.
Namera je sprečiti da Rusi uđu u EPS
U Manterovoj depeši konstatuje se da je u aprili 2008. godine, u jeku izborne kampanje, potpisan protokol o saradnji i razvoju u oblasti energetike između EPS-a i ruske kompanije „Inter RAO“. Sporazum podrazumeva razmenu informacija o tekućim i budućim projektima i zajedničkim aktivnostima na tržištima trećih zemalja, ističe 1. jula 2009. godine i prema Manterovim rečima „nije obavezujući“. Interesantno je Manter u depeši prenosi određena saznanja koja je dobio od tzv. stručnjaka za energetiku Zorane Mihajlović Milanović, kako navodi, savetnika za energetiku predsednika vlade Republike Srpske Milorada Dodika.
Ova gospođa (nekada kadar G17 plus, a danas funkcioner SNS-a), prenela je Manteru da su radne grupe prema potpisanom protokolu pripremile opcije prema kojima bi se EPS uključio u buduću, zajedničku srpsko-rusku kompaniju. „Zorana očekuje da će kao i u slučaju naftne kompanije NIS ne bilo tendera i da će „Inter RAO“ stupiti u direktne pregovore sa EPS-om“, kaže ambasador Manter. Funkcioner DS-a Aleksandar Ćirilović potvrdio je Manteru da je na bazi protokola postojala radna grupa, ali je negirao da će „Inter RAO“ biti pozvan da sa EPS-om pregovara van tendera. Đirolov je rekao, a Manter prenosi, da će biti raspisan tender, ali da će se samo jaki i ugledni igrači uzeti u obzir.
S obzirom da je Ministarstvo energetike najavilo tendere za streteške partnere EPS-a, Kameron Manter zaključuje da aktuelni problemi sa ruskim gasom možda konačno utiču na to da se na tržištu objave tenderi. On konstatuje da su srpski mediji fokusirani na gasnu krizu u Ukrajni, ali da je „reputacija Rusije značajan hit u javnosti“ i da će Rusija svoje interese da zaštiti na svim frontovima. „Međutim, političke podele u Vladi i javna sumnja o pouzdanosti Rusije kao energetskog partnera mogu da ometaju ruske napore“, piše Manter i dodaje: „Ovi tenderi će biti pokazatelj posvećenosti Srbije da slobodno i transparentno prihvata ponude za velkike projekte“. Na kraju Manter zaključuje da ukoliko se tenderima dobro upravlja, Srbija neće imati samo sigurno snabdevanje električnom energijom, koja joj je „očajnički potrebna“, već će takođe „unaprediti svoj kredibilitet“ u saradi sa Evropom.
Gigant „Kolubara“ u fokusu pažnje
Američku administraciju posebno interesuje Rudarski basen „Kolubara“ iz Opštine Lazarevac, koji posluje u sastavu EPS-a i to se vidi iz depeše, od 6. januara 2010. godine, koju je otpravnica poslova Ambasade SAD-a Dženifer Braš poslala svojim šefovima u Vašington. Braš u Vašington šalje detaljnu generalije o porvršinskom kopu „Kolubara“, pa tako piše da se on nalazi „40 milja jugozapadno od Beograda u Opštini Lazarevac“, da je „najveći proizvođač uglja“ i da proizvodi „70 odsto lignita u Srbiji“. Ona kaže da „Kolubara“ proizvede 30 miliona tona godišnje i da ima 2,2 milijarde tona rezervi i to poredi sa rudnikom Kosovo Polje koji proizvodi 7,1 miliona tona godišnje i ima 12 milijardi tona rezervi. Dalje dodaje da je „Kolubara“ u vlasništvu države Srbije, odnosno u vlasništvu EPS-a, da se skoro 90 odsto uglja „Kolubare“ koristi za proizvodnju električne energije u četiri termoelektrane EPS-a, a da se ostatak ide domaćinstvima i za izvoz, pre svega u Rumuniju.
Brašova u depeši iznosi podatke o doprinosu „Kolubare“ 5. oktobra 2000. godine, broju zaposlenih radnika, ali i o tome da u „Kolubari“ ima korupcije i da rudnik služi za finansiranje pojedinih političkih stranaka. „DSS je izgubio kontrlu i nad EPS-om i nad Kolubarom kada su DS Borisa Tadića i SPS formirali nacionalnu Vladu u julu 2008. godine. Vlada je, u julu 2009. godine, imenovala Nebojšu Ćerana, poslanika DS-a, za direktora Kolubare koji je zamenio Dragana Tomića (DSS)“, precizno se navodi u depeši. U depeši se konstatuje da su neke Kolubarine ćerke firme trenutno pod kontrolom SPS-a, jer rokalnu vlast u Lazarevcu čine DSS-NS-Srpska radikalna stranka i SPS“.
Nemačka okupacija kroz „meke“ kredite
Iz navoda depeše vidi se da predstavnici Ambasade SAD-a u Beogradu bili u poseti rudniku „Kolubara“ 21. decembra 2009. godine. O funkcionisanju rudarskog basena, predstojećim planovima i zalihama lignita, Brašova u depeši piše da ih je informisao Vladan Radovanović, inače zamenik direktora RB „Kolubra“. Radovanović je Amerikancima preneo da pored četiri polja eksploatacije „Kolubara“ namerava da otvori još dva koja će zadovoljiti potrebe Srbije za ugljom do 2060. godine. „Radovanović je rekao da je, od oktobra 2000. godine, nemačka Vlada pokazala veliko interesovanje za pružanje donacija i pogodnih kredita za Kolubaru“, konstatuje Dženifer Braš. Dakle, pogodnosti koje Nemačka Vlada pruža u „mekom“ kreditiranju „Kolubare“, uklapaju se u priču da režima Borisa Tadića radi na tome da EPS proda Nemcima. Zato ove dve depeše „Vikiliksa“ nagovaeštava da će se u godinama koje dolaze o sudbini „Kolubare“ i celokupnog EPS-a odlučivati u Berlinu i Vašingtonu.
Vikiliks potvrđuje da Ambasada SAD-a u Beogradu održava kontakte, pomno prati i beleži „hroniku“ iz energetskog sektora Srbije. Zašto? Zato što su potencijalni investitori iz Ruske Federacije „trnu u oku“ i pretnja interesima Nemaca i Amerikanaca. Razočarani što nisu uspeli da osujete prodaju NIS-a ruskom „Gaspromu“, strani i domaći lobisti i agenti SAD-a i Nemačke učiniće sve da po svaku cenu okupiraju EPS. Posle „naučene lekcije“ Nemačka je pojačala svoje geo-strateške aktivnosti pa je tako, preko firme RWE, sa EPS-om ugovorila zajedničku gradnju pet hidrocentrala u Srbiji.Režim Borisa Tadića je tiho odškrinuo vrata Nemcima, a vrlo je moguće će EPS biti još jedna obavezna „karta“ na putu Srbije za članstvo u EU.
Da li SAD i Nemačka „tiho“ Srbiji otimaju EPS?
