Citat:
Pa opet i pored tvog misljenja i nauka i tehnologija idu dalje i napreduju bez obzira na gramaticke i tipografske greske. bez obzira na to sto si "stickler for grammar" ti razumes tudje tekstove i drugi ih takodje razumeju, sto ispunjava njihovu osnovnu svrhu, sad sto ti ne mozes da ih zapamtis jer ne zadovoljavaju tvoju formu je mozda vise problem tvoje metodologije neprimerene 21 veku i multinacionalnim projektima. Sorry, ali tvrdnja da ce tehnicka specifikacija da izgubi na tehnickoj vrednosti zato sto na njoj pise Vladika Danilo umesto vladika Danilo jednostavno ne stoji, svi koji treba da razumeju bi razumeli i da je sve u ALLCAPS. N@s MoZ@K J3 7ak0 k0NcIPiran da r3cI F0Rmuli$3 iZ PrV0g I P05l3DnJ3G 5l0g@ i n@ osn0vu PriblIZN3 Gr@FIcke reprez3n7@ciJ3 $iM8oL@ t@k0 da $3 i 7esK3 7ip0gr@f$k3 Gr35k3 uz m@nj3 Ili Vise trUda k0mP3NzujU.
Uopste ne govorim o pravopisu i gramatici - te stvari uspesno koriguje obicni spell checker program, i to uopste
nije problem vec odavno.
Ono sto je problem je rasturen i razbacan tok misli koje ti dokumenti iznose, a iznose ga obicno zbrda-zdola, kao
neki smesni patchwork, komad ovde - komad onde. Ne zna se sta je uzrok, sta posledica. Sta je zadatost
(matematicka/fizicka...) a sta je design decision (ili odluka slobodne volje). Svi se trude da zamazu odgovor na prosto
pitanje 'zasto ?', a u sitna creva razlazu odgovore na 'kako ?'.
Tupe sa beskrajnim tabelama koje ni sami ne znaju sta su i cemu sluze, umesto da ih sroce u dva kraca pasusa
(sto ja na kraju uspem da sam uradim, i tako daleko lakse popamtim sta je sta i cemu zapravo sluzi, a naravno
mogu i da kao bolid/fah idiot sve to tabelarno drzim u glavi). Za objasnjenje znacenja polja u tabeli - po pravilu
odaberu tek priblizno tacnu (ili bolje reci: priblizno netacnu) rec, pa se pet strana dalje nadjes u cudu ('cekaj, bre,
kako sad 'ovo' kad malopre rekose 'ono' ?)
Okreni - obrni, masu puta se tehnicki dokument moze sazeti na znatno efikasniju formu, da nista ne izgubi na
svojoj striktnoj tehnickoj prirodi. Nekada (DVD spec je nevidjen primer, pisali ga Japanci ciji tok misli ne ide po
misaonim pattern-ima ostatka sveta) - uzima disproporcionalno mnogo vremena da se svari. Procitas svih N hiljada
strana, i shvatis da uopste nisu pomenuli najosnovnija use case scenarija (sta je feature presentation, sta je
ovo, sta je ono), a prica ti o ovome i onome, kao pile koje se otrgne mojoj babi iz ruku posto mu je na panju
vec odsekla glavu pa protrci jos par krugova po dvoristu po bezumnoj putanji.
Pomnozi to vreme sa brojem glava koje su se time bavili - dobijas ocit gubitak u vremenu/energiji/parama.
Tehnicki progres ide - ubedjen sam - znatno sporije i sa znatno vise lutanja nego sto bi moglo i trebalo upravo
iz tih razloga.
Koliko se puta samo na ES-u komplikovanije i zametno opisane stvari objasne prostim i jasnim jezikom + tacno.
itd.
Generacije od pre 50 godina su kao svakodnevni skolski dril imale recitovanje duzih knjizevnih dela (pesme, epovi)
kako domaci ("Gorski Vijenac", recimo), tako i stranih (Ilijada/Odiseja, Petrarkini soneti... naprimer). Sta se dobijalo time ?
- prvo, ako u glavi ne drzis sekvencu jasnih slika o toku glavne radnje (scena ova, scena ona), nema sanse da
spojis duze od minut recitovanja. Dakle - morao si prvo da razumes sta tu pise, da to dozivis na neki svoj nacin
(nama je danas lakse - odgledas film, recimo "Troju" i za par sati ti je sve jasno ko je bio ko), da sve to slozis
u tok slika.
- zatim ide faza govora. Dokazano je u psihologiji odavno da je govor i rec jedan od snaznih motora pokretaca
razvoja mentalnih sposobnosti u decijem uzrastu, a neka vrsta dobre gimnastike za kasnije uzraste (sredjivanje
beleski, recimo, iz haoticnih skrabanja napravljenih na predavanjima i njihovo pretakanje u kratka, jezgrovita
poglavlja grupisanjem cinjenica u kratke i jasne recenice proveren je nacin kvalitetnog ucenja - destilovanje i
sedimentacija)
- na kraju - ide vezbanje memorije. Sta god da kompleksno radis u zivotu, treba ti ono sto narod zove 'kapacitet',
a sto prakticno znaci - memorija + CPU. Kod silicijuma je to prosto - napravis chip, i to radi. Kod coveka, treba
vezba. Pokazalo se mnogo puta - ogranicenja su mnogo dalje nego sto se misli - sto se ranije pocne i sto ambicioznije
kasnije je daleko lakse.
Takav neko kad iskoraci u svoju struku - ume da misli, da kombinuje velike kolicine cinjenica, ume da se izrazava,
ume da prenosi misao i znanje. Kad pricas sa pripadnicima tih generacija, bez obzira na njihov strucni fokus, uvek
imas sta da cujes, pitas i dobijes zaokruzen i smislen odgovor.
Obrazovanje vec primetno dugo vremena ide u smeru da pravi a) gomilu nesposobnih b) sacicu fah-idiota.
I sve sto je nekad bila norma - sve je odjednom straaaasno tesko, i malo-malo cujes ono tipicno:
'dokle ce neko da maltretira sirotu decu glupostima ?'