diVi ovo, rulja rastrgla...

Binary Mind: Pih! Za Pakistance je to k'o dobar dan. :) Ziveo sam tamo (u Islamabadu) skoro pet godina pa mislim da sam kompetentan za ovakav kratak kometar. :)

vladd: mozda postoje "legitimne rulje" ili visokopozicionirane, za razliku od ovih "obicnih"..

Kobasa: Ne znam, ja nekako... Nikako ne mogu da se slozim da neka rulja (bila ona visokopozicionirana ili ne) moze imati pravo da radi takve stvari.

ventura: U civilizovanom svetu da. Rulja nema pravo da radi takve stvari.

Međutim vi zaboravljate da su takve države daleko od civilizovanog sveta.

“Beogradska čaršija znala je u prošlosti za jedan nepisan zakon. Ugled se sticao trgovinom, liferacijama i raznim špekulacijama. U tim poslovima, recimo u liferacijama, moglo je i da se podvali, da se podmiti i, u krajnjoj liniji, nečasno zarade grdni milioni. To, po shvatanju beogradske čaršije, po njenom nepisanom ali strogom zakonu čak je i dozvoljeno. Čak se «ako prođe voz» takav akter i uvažavao. Ali, ako je nekom trgovcu ili industrijalcu kojim slučajem zalupao doboš i bankrotirao — taj je do kraja života ostao «mrtvac na odsustvu», On je bio prezren, bez kredita i odbačen ne zato što je bio neumešan u trgovinu i špekulacije nego što je i druge uvalio u svoju nesreću. Taj šeprtljanko i bankrot je bio bojkotovan i izlučen iz čaršije, pa čak i porodica ga je prezrela. On je bio njena sramota. Bankrot je mogao da ide i na krja sveta, ali za njim se vukao rep onoga zašto mu je «mečka zaigrala pred kućom». Čaršija nije znala za milostr kad su njeni interesi bili okrnjeni. Takvi su bili neobični zakoni te ozlogašene beogradske čaršije između dva svetska rata i mnogo ranije. Uostalom, sledeći slučaj će to najbolje ilustrovati:

–Uoči prvog svetskog rata jedna grupa beogradskih trgovaca i industrijalaca na čelu sa Vladom Ilićem izliferovala je vojsci 220.810 neupotrebljivih opanaka. Ovi opanci bili su od presovane hartije, rđave i trule kože. Država je bila oštećena za grdne milione.

U tim opancima srpska vojska je izvojevala prve pobede savezničkog oružja u prvom svetskom ratu. Cerska i Kolubarska bitka veličana je kod saveznika kao veliki trijumf Srbije! Bili su to herojski ali teški dani za Srbiju. Srpski vojnici, ovenčani oreolom slave, a njihovi komadanti postali legendarni heroji.

Već 02.12.1914. godine izašao je zvanični kominike Vrhovne komande u kome je saopšteno da «na teritoriji Kraljevine Srbije nema više ni jednog neprijateljskog vojnika».

Kolubarska bitka odjeknula je širomsveta, a srpskom vojniku su odali priznanje i njegovi neprijatelji!?

Austrougarski general Alfred Kraus, jedan od komadanata austrijske vojske u kolubarskoj bici, docnije je napisao u svojoj knjizi «Uzroci našeg poraza» (uspomene i rasuđivanje iz svetskog rata) sledeće redove: “Ovom prilikom treba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni s malim, dovitljivi, lukavi i pokretljivi, bogato snabdeveni municijom, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, za borbu mržnjom i oduševljenjem zagrejani, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća nego Rusi, Rumuni i Italijani…»

Ali, dok su srpski vojnici gonili carske divizije austrijske monarhije, ti isti heroji morali su da vode borbu —bosi! Opanci što ih je liferovao Vlada Ilić sa svojim ortacima trajali su mahom dva tri dana, a na prvoj kiši bi se raspali. Opančarska afera možda ne bi bila ni otkrivena da nisu “Radničke novine“ 1915. godine u Nišu digle uzbunu i ukazale na ogromnu i prljavu malverzaciju Vlade Ilića i njegovih saučesnika. Tadašnji poslanik socijal-demokratske partije Triša Keclerović zapisao je sledeće redove o ovoj aferi:»Bila je to jedn aod najodvratnijih, najprljavijih i najizdajničkijih afera u Srbiji, a pogotovo zbog toga što se dogodila za vreme prvog svetskog rata. Postojale su ogromne zloupotrebe u liferovanju opanka za srpsku vojsku koja je tada ratovala. Iako su za zloupotrebe liferanata opanaka znali i vlada i ministar vojni i mnogi buržoaski poslanici, svi su oni ćutali, ali nismo ćutali mi – socijalistički poslanici. Javno smo otkrili sve zloupotrebe interpelacijom koju smo 05.11. 1914. godine podneli Narodnoj skupštini. Sada se više nije imalo kud, fakta su bila poražavajuća, a u pitanju su stotine hiljada vojnika i njihovo zdravlje, i milioni državnog novca…»

Završio se Prvi svetski rat. Umukle su pobedničke fanfare. Ko je preživeo—vratio se na svoje ognjište. Milion i 300 hiljada Srba našlo je smrt u ratnom vihoru. I liferanti opanka Vlada Ilić i njegovi saučesnici takođe su se vratili svom redovnom poslu. Svi pokušaji da se ponovo pokrene postupak protivu aferaša – završio se bez uspeha. Čaršija je preko svojih veza našla način da zataška ovu aferu. Kako je vreme odmicalo—tako se patina zaborava hvatala na događajima. Vlado Ilić je i dalje nastavio sa radom. Imao je svoj koncern tekstilnih fabrika. Vremenom je postao vrlo bogat. Imao je i svoju čuvenu štalu trkačkih konja. «Dobre veze» je uspostavio i sa Dvorom, naročito sa knezom Pavlom Karađorđevićem… Najzad je došao dan kad ga je beogradska čaršija izgurala kao svoga prvog kandidata za predsednika opštine. Vlada Ilić je to i postao uoči drugog svetskog rata. Čaršija je «slučajno» zaboravila grehe Vlade Ilića. «Voz je prošao» i tu sad nema šta da se čeprka po prašnjavim arhivama. Najveći aferaš beogradske čaršije postaje prvi građanin, predsednik beogradske opštine!? I opet su se javila poneka zlopamtila. Ali staro pravilo» Pojeo vuk magarca» — i ovog puta je imalo svoju reprizu. Čaršija i Vlada Ilić znali su da zataškaju sve glasove. Ilić je dugo bio predsednik beogradske opštine, kao živi dokumenat jednog naopakog sahvatanja morala, koga je beogradska čaršija negovala gotovo čitav vek. Njemu je čaršija “oprostila“ aferu jer nije nikoga iz čaršije oštetio. Što u opančarskoj aferi nije «prošao voz» — to je bila stvar «malera», a ne morala. Tako je mislila, tajno i javno radila beogradska čaršija koja je u isto vreme dala i divne ljude i takve izrode kojih se stidela cela nacija.»

Nedeljko: U civilizovanom svetu rulja je na vlasti.