Citat:
branko tod:
Boem živi u duši a ne u kafani. ...
...
Sceka, piši ti štogod o bohemima, da me setiš na mlade dane! Valjda se ti držiš još malo.
U dusi ali je kafana karakteristika koja se vezuje uz pojam. Ali kafana a ne muzika u kafani jer je osnova boemskog zivota ziva rec i misao koja je nesputana pravilima i okolnostima trenutka i sam nacin zivota koji to sledi. Nekada je bilo dovoljno sedeti jedno vece sa Momom Kaporom u drustvu i dobiti inspiraciju za novo vidjenje zivota i sveta oko sebe, menjao se nacin zivota i pamtilo to vece bar do kraja zivota. Ko je imao srece da bude makar za susednim stolom od Duska Radovica nije ostajao ravnodusan i prepricavao je svoje ushicenje sa kolena na koleno. Sedenje u basti Moskve je garantovalo nove i potpuno drugacije, neuobicajene poglede na stav o uobicajenim pitanjima svakodnevice carsije ... a nocu uz zvuke "cetvoroclanog ansambla sa ukupno hiljadu godina zivota" uz poštovanje prema njima, njihovim godinama i entuzijastvu sumraka zivota bezglasno pijuckalo nesto hladno i lutalo u mislima svako za sebe pa onda sa osmehom na usnama i naklonom orkestru odlazilo dalje u noc.
Tesko je sada, danas opisati te stvari, ta desavanja, ta razmisljanja, ta dogadjanja... taj zivot. Docarati nepisana, neizgovorena, nenametana... pravila zivota kojih su se svi drzali danas je nemoguce razumeti. Zivelo se sveukupno, grupno, globalno u tom nekom mikrosvetu velegrada poštujuci coveka kao takvog i velicajuci zivot kao takav bez obzira na sve i uprkos svemu. I bilo je dobro, svima. Svi su bivali prihvatani bezrezervno i svima je davano sve, otvoreno i nesebicno i bez uslova... samo je trebalo biti covek. Nista vise.
Danas, udjes u restoran bilo koje vrste i namene lepo raspolozen i natrimovan na neke trenutke opustanja... a prvo sto te iznervira je pomalo namrgodjeni konobar sa sve tabletom u ruci koji se "niizcega" stvori, uplasi te, secne te, sa "izvolite" i ceka da porucis a jos nisi ni seo niti skinuo jaknu... pa stojis i bledo ga gledas par trenutaka a on tebe isto tako bledo gleda nakon "dobar dan, mogu li da sednem, makar, ili moram da porucim ovog momenta, popijem to sto sam porucio i istog trena da izadjem jer tako mi deluje tvoj nastup i ophodjenje (iako mi nije obicaj ali osecaj me natera da mu se obracam na ti)" i onda ni pet ni sest nego "pa sedi" i tada ti zgadi sve, i mesto i raspolozenje i nameru... onda porucis nesto a u toj porudzbini se nadje i "hladan Nes, nemucen, sa ledom unutra, cetiri kocke i bez pribora" a donese ti klasicno mucen (nekom elektricnom napravom) topao Nes, pola pena a pola nesto, bez leda i sa slamkama i kasicicom koje vire iz case koja je "orosena" nekom cokoladom istisnutom iz plasticne tube pa onako "isarana da izgleda"?!
Nekada, kada se taj manir konobara pojavio, sam vracao to sto nisam porucio, pokusavao da naucim konobara i sankera sta je "ajs kafa" i kako se pravi, objasnjavao da nije sve jedno u kakvoj se casi sluzi odredjeno piće, raspravljao sa osobljem koje mi bez reci uzima sa stola nepopijenu kafu o tome da mora da me pita bar sa "jel' slobodno"... a sada se ili predajem i narucim opet, svesno placajuci i doneseno nenaruceno i nepipnuto... ili se na "pa sedi" samo okrenem i izadjem napolje, kao pre neki dan u Knezu...
Nekada se znalo sta je "GOST" i kako se tretira, podrazumevalo se ophodjenje i stav prema gostu. I imalo je smisla otici u kafanu. Sada se izgubio i sam pojam i desavanja. I ljudi ne mogu da...
Mislim, treba li reci bilo sta?
Pozdrav!
"Grand Magus and Supreme Wizard of professional
audio applications in the known universe and beyond"
E-Mail:
[email protected]
Home Page:
http://www.linkedin.com/in/sceka
:) "Nije ti palo na pamet da nekom inteligentnijem postu daš lajk?" (By Nebojsa)
Pravi biser: „Sada sumnjam da bih ucestvovao u poboljsavanju Nebojsinog foruma.”
Re: Boemi i kafana a ne pijandure
.
