Gde ste bili 24. marta pre 16 godina ?

Secate li se gde ste bili i sta ste radili uvece 24.marta kada su se oglasile prve sirene za vazdusni napad ?


disclamer>Znate kada pitaju gde si bio kada su ubili Kenedija ili gde si bio kad je umro Tito, svi se odlicno secaju, obicno su ta secanja jako interesantna, znaci tema nije politicka, ima takva vec, nemojte politiku ovde.

Igrao sam Flight Simulator 98 i pokusavao da helikopterom proletim kroz hangar nosaca aviona.

Potpis

Sedam sutlijasa,
za sedam samuraja,
za sedam tramvaja.

Secam se gde sam bio kada je ubijen Djindjic.
Ne secam se gde sam bio kada su bile prve sirene za vazdusni napad. Najverovatnije kod kuce.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Kad je umro Tito, bio sam u školi (srednjoj).
Kad je počelo bombardovanje, bio sam kod kuće.
Kad su ubili Đinđića, bio sam na poslu.

Sećam se da sam bio 2. godina srednje škole, i da je taj dan trebala da me ispita profesorka iz Biologije i da mi zaključi valjda za neko tromesečje... Bilo mi je zagarantovan "kec" jer nisam učio...
Pa kad se najavljivalo bombardovanje, nadao sam se da će biti, samo da izbegnem biologiju...
Inače, u tom momentu smo sedeli u dnevnoj sobi sa majkom. Ćale je bio negde na terenu (vojno lice).

U principu nisam osetio nikakav strah, ali je osećaj bio kao da me fura neki adrenalin.
Strah nisam osetio jer sam mnogo gore preživeo prethodno u Hrvatskoj i Bosni gde je bio pravi rat, a ne tek poneka detonacija jednom u nedelju dana.
Često danas čujem od svih kako se niko nije plašio, a sećam se tog vremena i znam koliko su u početku svi bili uplašeni... kasnije i nisu


A kad je ubijen Đinđić, imao sam ispit iz Molekularne Fizike. Odnosno neki kolokvijum

^LOL, ja sam sutradan imao pismeni iz matematike i trenutak pre prve sirene razmišljao sam kako bi bilo zgodno da nas kao nadlete isprepadaju, ali da nas ne bombarduju, a ako moraju da spuste dva do tri tomahavka u neki napusteni objekat. Samo da dobijem 48h da naučim propušteno. Cenio sam da ce trajati dva dana max.

Kada su se oglasile sirene, nastala je panika u zgradi, a ja sam kao veliki avio entuzijasta već deklamovao tačne podatke o brzini i tipovima krstarećih raketa, srednjoj daljini Jadrana, vremenu do udara i poluprečniku greške pogotka. Samo 100m od zgrade je bio važan vojni objekat. Što je dovelo do još veće panike komšiluka.

Stigavši u sklonište videli smo da je tog jutra ispumpana voda iz istog, a voda je bila do plafona, unutra je bila vlaga i smrad. Ljudi su brzo pokazali najbolje i najgore osobine. Organizovali samo i monitrali neke krevete i stolice, sredili vodu i neku hranu, ocistili podove i zidove koliko je bilo moguće, popravili raspale elektro instalacije, dovukli akumulatore, improvizovali napajanje, sve to u neviđeno brzom roku, par sati od ulaska...Problem je bila ventilacija, to nismo mogli da sredimo.

Sećam se da su neka dvojica matorih komšija već sebi dali činove komadanta i zamenika komadanta skloništa, čisto ako dođe do opšte mobilizacije da oni ne mogu da idu u rat jer su već "raspoređeni". Kasnije iste veceri ta dvojica nisu dopustili nekoj ženi da uđe u sklonište jer joj adresa iz lične nije "odgovarala", stoka. Sledećih dana su smenjeni. Dve babe u skloništu to veče su bile opremljne full ABHO opremom, sa maskama na glavi, spremne za udar atomke ili hemijske bombe :). Secam se neke mlade majke kako je panično tražila masku za sebe od jedne ABHO babe, a baba nije dala ni za živu glavu.

Ja sam se iskrao napolje kroz rezervni izlaz iz skloništa i gledao u nebo kao ga para nasa cevna pvo, prizor je bio spektakularan i nisam mogao da verujem da su mi iznad glave bili svi oni avioni o kojima sam mastao i imao im postere na zidu sobe, makete na polici...

Sipao vodu u kante i pakovao rezerve koje sam kupovao zadnjih desetak
dana pred bombardovanje. Mislio sam da ćemo proći znatno gore.

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje

Bio u Podgorici.
Jave mi da je počelo bombardovanje, a na tv Podgorica ide prilog o predviđanjima za narednu turističku sezonu (vrlo optimistička).
Pogledam kroz prozor i vidim plamen iz motora krstarećih raketa, a na tv muzički prilog.
Onda prebacim na CNN, pa gledam direktan prenos bombardovanja.

Negde oko 11, jave i na tv Podgorica da je počelo bombardovanje (3 sata ranije).

Prethodnog dana pozvao ćaleta (vojno lice) da ga pitam šta da radim, da li da uzimam avionsku kartu za povratak, a on kaže nemoj avionom.
Sledećeg dana sam se vratio taksijem u BG (500 DM) zato što više nije išao ni jedan autobus ili voz...

Imao probu sa jednim bendom i taman izasli na pauzu i ono ima sta da `vidis` - katastrofa:(

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd

Ja sam bio u dvoristu i kontao koliko ce da me kosta popravke staze oko kuce koja se po negde odvojila... nikada to nisam sanirao, u medjuvremenu sam presao u stan i resio se svih problema kuce kao pojma, i staze i krova i svega ostalog.

Kad je ubijen Djindjic bio sam u Studiju na Padini. Javili nam telefonom da je frka u gradu i krenemo svi kuci. Mene su od Padine do Kraljice Katarine tri puta zaustavili, pretresli i mene i automobil detaljno, da detaljnije nije moglo. Svako zaustavljanje je trajalo najmanje dvadeset minuta a na cosku moje ulice (znaci 100 metara od kuce, trece zaustavljanje) 45 (cetrdeset pet) minuta. Nista nije vredelo sto se vidi iz dokumenata da tu stanujem i da su me vec pregledali i to pre neki minut, komsije prolaze i javljaju se, pozdravljaju, ja kazem "da odem peske do kuce pa da donesem kafu za sve?" jedan pandur kaze "ne moze, na zadatku smo". I tako...


Pozdrav!

Potpis

"Grand Magus and Supreme Wizard of professional
audio applications in the known universe and beyond"
E-Mail: [email protected]
Home Page: http://www.linkedin.com/in/sceka

:) "Nije ti palo na pamet da nekom inteligentnijem postu daš lajk?" (By Nebojsa)

Pravi biser: „Sada sumnjam da bih ucestvovao u poboljsavanju Nebojsinog foruma.”

Ja sam pomagao susedu oko instalacije njegove radio antene, bio je radio amater, taman je pred rat kupio novu i odlucio da premesti antenu (koja nam je svima smetala).
On me je nabedjivao da je napad samo sto nije, da su radio amateri slusali nato i nasu vojnu komunikaciju. Da jurim do prodavnice i kupim zalihe, samo sam odmahnuo rukom.

Otisao sam do C Marketa da kupim par sitnica, prodavnica je bila opustosena, prazne police, ljudi su pokupovali svu hranu i konzerve. Tu me je docekala i sirena za uzbunu.

Moj rodjendan je 23-ceg, ali te godine iz nekog (ne secam se vise kojeg) razloga je pice sa drustvom bilo dan kasnije. Secam se da me je zvala keva na mobilni u panici - sto nije prekinulo turu, posle smo svi otisli qci i gledali uzivo na TV-u. Koliko se secam u centru Beograda te prve veceri nije bilo eksplozija.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ja sam bio na Kopaoniku na ekskurziji, i mislim da je jedna od prvih meta bila upravo radarska baza na Pančićevom Vrhu i hotel Bačište :)

Normalno smo se šetali tu noć, ali je interesantno da na Kopaoniku nije bilo apsolutno žive duše, a sve je bilo otvoreno i popaljena svetla. Narednog popodneva su roditelji došli po nas sa 5-6 kola, popakovali nas sve nekako kao sardine i nazad kući...

na autoputu, negde kod Jagodine... cale dosao sa prijateljem u BG, pokupio mene, sestru i njenu cimerku, i sta je jos stalo od stvari u Lajku... na Bubanj potoku je riknulo nesto na Lajki, zbog cega smo morali tih 150km da stajemo svakih desetak km i manje da dolivamo vodu, ili pak da je punimo u flase... ne secam se koliko puta smo stali, ali znam da nismo zaobisli ni jednu pumpu, motel, cesmu itd, koju smo videli usput... putovali smo oko sest i po sati, umesto standardnih sat i po koliko treba do PN-a...

kad je umro Tito, igrao sam se ispred zgrade, kad je ubijen Djindjic bio sam u vojsci...

Za bombardovanje u busu 15-ica.. Zelenjak-Zemun..
Kad je ubijen Đinđić bio u vojsci. U tom trenutku sam bio u vozu. Prekomanda..

Kod vas se oglasile sirene???
Ja sam u stanu, dosao komsija da preko satelita gledamo Dnevnik Crne Gore Kod njih u pola 8 udarna vest "NATO avioni poleteli iz Avijana prema ciljevima u Srbiji". Oko 15 do 8 su za 0,5 sekunde pale tri tomahavke na vojnom poligonu ispod kojeg je bilo skroviste za glavonje. 11 ljudi je poginulo. Tek 5 minuta posle udara oglaile su se sirene.
Komsija iz stana je izleteo kao iz topa, puna casica rakije mu ostala. Secam se reci caleta koji je tesio 9-godisnju sestru... "nemoj da se plasis, nije to nista, samo dok se naviknes"

Te veceri bili smo u stanu i naredna 2 puta kada je puklo (do pola 11 navece), a posle smo izasli ispred zgrade, ali posle tokom noci nije bilo nicega.

Potpis

qq meni, ja da sam normalan pored vas bih poludeo!
Tek sad znam koliko ne znam...

Tek sad vidim ovu temu. Bio sam klinac, to vece sam bio kod kuce. Imali smo satelitsku, pa smo znali da ce to vece da nas bombarduju, komsije nisu verovale caletu, sve dok nisu pale prve bombe, posle su dolazili kod nas da gledaju :) Koliko se secam, na RTS-u je sibala neka muzika, a onda su iskljucili struju, i cini mi se da struje nije bilo do jutra. Posto smo ziveli na selu, relativno daleko od vojnih ciljeva, tih dana je defilovala bliza i dalja rodbina kroz nasu kucu.

Mene je bilo bas briga, nisam se uopste plasio, mi klinci smo igrali fudbal po ceo dan, nema skole :) Neke komsije su spremale zalihe i naoruzanje po svojim vikendicama na brdu, u sumi, za slucaj kopnenog rata, da ratuju kao sto su ratovali partizani :)

Par puta su avioni probijali zvucni zid, i dva ili tri puta smo osetili detonacije, prvi put kad je bombardovana kasarna u Cupriji, mada je Cuprija bila na nekih 15-20km vazdusnom linijom, a drugi put kad je avion u susednom selu ispustio bombu koja mu je bila visak, koja nije eksplodirala, ali je pala u njivu, blizu kuce nekog coveka, koga je crep zviznuo u glavu. Za treci put nisam siguran da se nesto osetilo, tj. ne secam se, bombardovan je prazan vojni objekat u jednom selu blizu Jagodine. Inace, vojska godinama nije mogla da izvadi/detonira tu bombu, pa je taj lik sam otkopao i traktorom izvukao, a onda pozvao vojsku da dodje da je pokupi.

Ja sam bio u Zemunu, a živeo sam sa druge strane. Mislio sam da će to biti tepih sistem, a trebalo je preći most. Jedan od dana/sati koje ću uvek pamtiti, kao i lica ljudi u i van prevoza.

Kad je umro Tito bio sam u kući, tačno znam gde i gledao sam kroz prozor blokiranu/zaustavljenu raskrnicu i slušao sirenu, koja povezuje ova dva događaja.

Ubistvo ZĐ, školica...ali se ne sećam tačno kako i gde. Samo znam da me je drugarica pitala da li sam čuo šta se dogodilo. Ona je znatno mlađa od mene i nije se već u toj meri (kao npr. moja generacija) licem u lice susretala sa konkretnim događajima. Sećam se i legitimisanja na povratku kući, mada stvarno problematično izgledam...odmah se vidi da sam sa druge strane zakona. Više mi ni proveru BusPlus kartice ne traže.

Kao proba i bombardovanje kod člana gilopile (samo ne tako direktno) taj dan je meni i obeležen muzikom.

Kinezi bi rekli Bizarno, ali zvuk/zvuk/zvuk. Musique Non Stop, kao i devetog marta i petog oktobra.

p.s.
Možda smo se mimoišli na mostu :)

Potpis

_._/._./_ _ _/_.

Jesu, tiho, ali su zavijale. Kod nas su prve bombe pale nakon sirena. Ja sam bio komotan sa tim desavanjem, posto sam prosao gradjanski rat, cak ni prve bombe me nisu dirnule. Cinilo mi se da je par godina mira bio samo kratki tajmaut.
Danas mi je ocigledno da je nenormalna komotnost odbranbeni mehanizam.

A onaj sused radioamater je taman montirao novu antenu jer je sledecih dva i pol meseca bio u etru dan i noc, a preko njega smo imali informacije iz prve ruke pre televizije i radija.