Ukidanje carine na uvoz automobila iz inostranstva

Beograd -- Ove godine se očekuje uvoz oko 100.000 polovnih vozila u Srbiju, a država će od toga naplatiti dobar iznos za budžet.



Naime, iako će broj uvezenih polovnjaka biti manji za dvadesetakak hiljada nego u 2013. država će inkasirati neuporedivo više novca zahvaljujući merama koje je preduzela u regulisanju ove oblasti.

Računica je jasna: Ako je prosečna cena uvezenih vozila 3.000 evra, u budžet Srbije će se samo na osnovu PDV (carina na polovna vozila iz EU je ukinuta) sliti 60 miliona evra.

Jasno je da su nove mere države uticale na poskupljenje polovnih vozila u proseku za 300 do 500 evra. Izdaci za Agenciju za bezbednost saobraćaja (3.280 din plus takse), ustanovama za kontrolu (5.900 plus PDV), ležarina na carini, šlepovanje sa carine na kontrolu i nazad, na kraju, zna se, plaća kupac. Najviše su pogođeni oni koji kupuju najjeftinija vozila. I tu bi država morala da nađe neku meru da ne bude isto opterećen onaj ko je kupio vozilo od dve-tri hiljade evra i onaj ko pazari polovnjaka od 50 hiljada evra, kaže Radić.




"Srbija je od početka godine uvela niz mera u nastojanju da uredi tržište polovnih vozila i to je veoma dobro", kaže za Novosti Jovan Radić, generalni direktor kompanije "V8", koja se dugi niz godina bavi uvozom vozila.

Od 1. januara se vrednost vozila koje se uvozi procenjuje na osnovu kataloga AMSS na svim carinarnicama čime su izbegnute brojne manipulacije, tvrdi Radić.

Ranije su, recimo, mnogi "papirološki" uvozili vozila iz Nemačke preko Italije, pa se onda primenjivao italijanski katalog za procenu koji je dosta povoljniji od nemačkog. Sada toga više nema.

Druga mera je izazvala dosta nezadovoljstva, a stupila je na snagu 19. aprila ove godine. Prvih dana je uvoz skoro potpuno stao, da bi se, ipak uskoro vratio " u normalu".

"Država je propisala da prvo dovezete automobil u carinsko skladište. Zatim da na osnovu potvrde koju uzmete od Agencije za bezbednost saobraćaja dobijete pravo da izuzmete vozilo sa carine i da ga odvezete do jedne od šest ovlašćenih institucija koje će obaviti kontrolu. Tek kada dobijete sve potvrde da je automobil regularan i saobrazan papirima, pristupate carinjenju", kaže Radić.

Međutim ta uredba, koja je i dalje na snazi, počela je da se sprovodi nešto drugačije.

"Sada je omogućeno da odmah platite carinu pa da posle obavljate pregled. To je znatno ubrzalo ceo proces, smanjilo gužve na carinskim skladištima, ali je donelo i određene rizike".

Radić kaže da je do sada u praksi zabeleženo dosta slučajeva da ocarinjeno vozilo ne može da prođe kontrolu ni ovlašćenih ustanova, ni Agencije za bezbednost saobraćaja, jer ne ispunjava određene kriterijume.

To je rizik sa kojim svi koji se odluče da izmene "red poteza" moraju da računaju. Zato je preporuka kupcima da kupuju vozila koja su prošla kompletnu proceduru.

Država je odlučila da započne naplatu ekološke takse iako za sada ne postoji (u praksi) primenjiv plan za zbrinjavanje starih automobila, akumulatora, motornog ulja, pneumatika...



Nedavno su auto placevima počela da stižu obaveštenja da moraju da plate ekološku taksu na sva vozila uvezena tokom 2013. godine. Mnogi su bili šokirani kada su saznali da moraju da plate taksu na automobile koje su prodali pre više od godinu dana, a taj trošak uopšte nisu uračunali u cenu.

Koliko treba da plate?

Ekološka taksa se plaća 12.000 dinara po toni. Dakle, ako auto ima 1.300 kg, državi ide 15.600 dinara ili oko 150 evra. Na primer, Ford Focus 1.6 TDCi iz 2009. godine teži 1.400 kg (16.800 din), a Opel Insignia 2.0 CDTI iz iste godine 1.500 kg (18.000 din).

Auto placevi do sada ovaj trošak nisu uračunavali u krajnju cenu – sada su prinuđeni da počnu.

Kako se naplaćuje ekološka taksa?

Plaćanje za 2013. godinu vrši se u 2014. godini na osnovu izveštaja koje uvoznik ili njegova knjigovodstvena agencija podnosi Agenciji za zaštitu životne sredine do 31. marta 2014. godine.

Zvanično objašnjenje koje smo dobili od Gordane Petković iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine (tj. Odeljenja za harmonizaciju propisa u oblasti energetike i životne sredine) glasi: „Obaveza plaćanja naknade za vozila stavljena na tržište Republike Srbije primenjuje se od 1. januara 2013. godine. Plaćanje naknade se vrši na osnovu godišnjeg izveštaja koji se podnosi Agenciji za zaštitu životne sredine do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu“.

Zašto ovakav način plaćanja?

Ovo pitanje smo postavili nadležnima ali na odgovor čekamo već duže vreme. Čim ga dobijemo podelićemo ga sa vama.

Zašto se ekološka taksa ne naplaćuje odmah, kao npr. porez (PDV) pri samom uvozu?

Ovo pitanje smo takođe postavili nadležnima i takođe čekamo odgovor. Ukoliko ova taksa već mora da se plaća, bilo bi najlogičnije da se plaća prilikom samog uvoza automobila, kako auto placevi novac za tu namenu ne bi morali da čuvaju u „slamarici“ od januara jedne godine do marta sledeće godine.

Kako je sve počelo?

Uredba kojom se uvodi ekološka taksa na vozila iz uvoza usvojena je 17. novembra 2011. godine. Međutim, krajem decembra iste godine doneta je odluka da se primena te uredbe odloži na godinu dana, za početak 2013. godine.

Da li ekološku taksu plaćaju privatna lica?

Ne, fizička lica nisu u obavezi da plaćaju ekološku taksu što auto placeve koji posluju legalno stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na preprodavce koji se prodajom polovnih vozila bave bez prijavljene firme.

Zašto se ekološka taksa ne bi naplaćivala od poslednjeg vlasnika?

Na primer, neko kupi automobil star pet godina, vozi ga još pet godina pa ga proda. Sledeći vlasnik ga vozi još pet godina, proda ga, sledeći ga koristi isto pet godina.

Neka je to npr. VW Passat iz 2009. godine. Taj auto će možda biti na ulicama još dvadesetak godina, osim ako ne bude ozbiljno havarisan. Vozač koji ga je prvi kupio nakon što je stigao u Srbiju bio je u obavezi da plati ekološku taksu. Od tada je isti vozač možda kupio još 5-6 vozila i na sva je platio istu taksu.

Međutim, poslednji vlasnik će to vozilo prodati nekom auto otpadu, uzeti 100-200 evra, a od ekološkog zbrinjavanja na kraju neće biti ništa.

Stoga, zar nije logičnije da tu taksu plati onaj ko želi da se reši havarisanog automobila ili automobila koji više nije u voznom stanju?

Gde ide novac od naplate ekološke takse?

Ovo je još jedno pitanje na koje smo potražili (ali još nismo dobili) odgovor od nadležnih.

Na koja vozila se plaća ekološka taksa?

Jedan od vlasnika auto placa sa kojim smo razgovarali postavio je vrlo zanimljivo pitanje: Zašto je plaćanje ekološke takse propisano samo za kategorije:

a. M1 - putničko vozilo koje osim sedišta vozača ima još najviše osam sedišta

b. N1 – teretno vozilo čija najveća dozvoljena masa nije veća od 3,5t

c. Motorno vozilo sa tri točka, osim motornih tricikala (kategorija L5 – teški tricikl)

Da li to znači da vozila preko tri i po tone ili autobusi nisu ekološki nepodobni ili je pomenuta uredba imala za cilj nešto drugo, pa je nespretno nazvana „ekološka“?

Gde reciklirati „krš“?

Običan čovek nema praktično nikakvu mogućnost da sazna gde može da preda svoj stari automobil na ekološku reciklažu. U državnim institucijama nemaju odgovor, već nas upućuju od šaltera do šaltera...

Ukoliko nama ne verujete, pokušajte sami da saznate gde možete da odložite staro vozilo, akumultor, gume, ulje... Naravno, postoje firme koje se bave otkupom navedenog, ali ostaje pitanje da li te firme zbrinjavaju taj otpad na ekološki način? Da li imaju dozvolu za zbrinjavanje otpada na ekološki način?

Deluje kao da na ovom polju ima puno nelogičnosti i neuređenosti, što dovodi u pitanje pravo države da uopšte naplaćuje ekološku taksu dok ne uredi postupak zbrinjavanja otpadnih vozila.

Otkup „krševa“

Na inernetu možete da nađete veliki broj firmi koje se bave otkupom starih automobila i to po relativno primamljivim cenama. Međutim, ako te firme plaćaju da od vas kupe neupotrebljivo vozilo, zašto biste onda vi plaćali državi za zbrinjavanje istog tog vozila? Kako to konkretno država učestvuje u njegovom zbrinjavanju? Ni na ovo pitanje za sada nismo dobili odgovor.

Nigde nismo našli spisak ovlašćenih centara za reciklažu. Pre nekoliko godina postojao je jedan u Beogradu, ali je zatvoren. Internet sajt tog centra i dalje postoji – na telefone se niko ne javlja.

Ovo prilikom apelujemo na nadležne službe (to jest na njihove „pres kliping“ službe), ministarstva, agencije i druge državne institucije koje se bave zaštitom životne sredine da nas kontaktiraju ako imaju odgovore na postavljena pitanja u ovom tekstu.

Niko od građana ne zna gde može da preda staro ulje, stare akumulatore, stare gume... Nigde ne postoji obaveštenje za građane ili institucije. Mi smo pokušali da pitamo ali smo naišli na birokratski zid ćutanja i nepoznavanja materije.

Ako vi znate nešto o ovome rado ćemo pročitati vaše komentare.

neca:
A jel moze neko da mi kaze koliko se ceka ova homolegacija za uvoz polovnjaka. Ja sam kupio auto iz FR i oterao ga na homolegaciju 02.06. Papiri mi još uvek nisu gotovi.
Jel ima neko iskustva? I jel ima smisla da zovem tamo i da dosadjujem ili je sve to isto?
pozzz