Opis jedne vrste osobe

znaci, Dule, ti si jos u OŠ imao isti status kao ovde sad na forumu? :)

Pa eto vidiš. To mi se dešava i ovde. Odredjeni članovi kada vide moje ima odmah u glavi diskredituju napisano.

Nije baš iz OŠ, tada sam bio odlikaš već malo od malo kasnije me to prati. Početak gimanzije je bio jako loš za mane tako da čak i kasnije kada sam učio i pokušao da se popravim odredjeni profesori su me kočili zbog tog prvog utiska koji su imali o meni.

Ma da, profesori su te mrzeli. To se najbolje vidi iz tvog sofisticiranog rečnika i poznavanja pravopisa koje si iskazao na forumu. Naravno, mržnja se nastavila i na oba fakulteta na koja si išao, a i potencijalni poslodavci su su dosluhu sa profesorima. Da ne pominjemo i regrutnu komisiju Legije stranaca. Nije ni pomoglo to što je trava izuzetno produbila tvoje poglede na svet i intelektualne sposobnosti...

Ma da, uvek su drugi krivi za naše neuspehe i neuklapanje, uvek nas profesori ili šefovi mrze. Nema šanse da zapravo i nismo tako pametni, zanimljivi, duhoviti, vredni, lepi kako bismo voleli.

Hahah djoka_l lepo si ovo napisao moram priznati. Ipak nije to ono što sam želeo reći. Na primer srpski jezik koji pominješ mi nikad nije bio jača strana te sam pored gomile grešaka jako ružno pisao što je vodilo do toga da uvek dobijam 2 ili 3 i ako sam pisao sasvim soliden sastave. Sigurno bolje od ljudi koji su donosili napisane ko zna čijom rukom. Tu se i ne bunim mnogo. Nisam voleo to, nisam se trudio i dobio sam zasluženo.

Matematika, fizika i hemija su sasvim druge priče.

Ne krivim druge za svoje neuspehe mada kada se osvrenem danas svakako da su postojale stvari na koje nisam mogao da utičem (jesam, ali na vreme).

Uzeću za primer matematiku. Predmet koji sam uvek voleo, imao talenat za njega i dobijo dobre ocene. Čak sam išao i na takmečenja gde sam postizao neke rezultate.

Uvek sam imao 5, ali polazkom u srednju školu usled svih stvari koje su se izdešavale u mom životu nisam učio ništa tako da sam imao neku labavu dvojku. Ne krivim nekoga za to najveća krivica je moja i tu nema šta da se priča. Nakon toga u 2. i 3. godini gimanzije učio sam tu i tamo tako da sam imao jaku trojku ili slabu četvorku.

U četvrtoj godini rešio sam da pokažem sebi, profesorki i nekim ljudima iz razreda koliko vredim i koliko mogu te sam redovno učio i pratio nastavu.

Ubrzo se ispostavilo da sam bolje radio kontrolne i pismene od ove standardne ekipe od 5-6 ljudi koji su stalno dobijali dobre ocene i bili bolji od svih ostalih. Zanimljivo je da su se oni medju sobom takmičili do bolesnih granica. Takodje je zanimljivo da su kao i ja dolazili iz ruralnih sredina .

E, medjutim moja petica je bila mnoge teže zaradjena nego njihove. Čak je došlo do toga da su se odredjeni čalnovi te ekipe direktno žalili profesorki zbog toga kako ja to mogu sad da dobijam petica kada sam uvek imao 2-3.

Ona je iz početka odolevala priticcima, ali je na karju na žalost pdlegla pritiscima i zaključila mi 4 i ako sam imao tri petice i dve četvorke.

Članovi date štreberske ekipe su neretko dobijali petice čak i kad im je rad bio za 3.

Ovo što pričam je čista realnost i apsolutno nema veze sa mojim subjektivnim osećajem. Verujem da se često dešava i danas po školama.

pošto su u temi navedene dve vrste osobe, dodao bih treću, i voleo da čujem vaša mišljenja.


Tip osobe : Baron Minhauzen


Znači osoba koja toliko providno laže, unese se u laži, i ne odustaje od svojih laži, verovatno misleći kako je sagovornik očaran svim što je naveo, i kako mu se divi. To često prevazilazi 'zakone fizike', ali ta osoba ne odustaje. Još se uvredi kad mu se kaže ne izmišljaj.

Prva osoba tog tipa sa kojom sam se susreo je bilo u srednjoj školi.

znači lik sa svojih tada 16 17 godina je bio pilot, padobranac, tenkista, kaskader, vozio motor 300, posedovao policijski radar itd.

iako smo ga prozvali baron, i rekli da ne baroniše više, nje odustajao.

Pošto je takav lik da šta god ga se pomene, on je već to imao, probao, i u sve se razume.

Jednom smo se skupili nas par i poznavajući ga smislili da pomenemeo motorne sanke uz pretpostavku da će se odmah uključiti i izneti svoja iskustva. nedugo potom, kada je čuo, dolazi, i počinje priču kako je on to vozio, i kako je sve to 'extra'.


drugu osobu sam upoznao na prvom poslu, blaža varijanta barona, ali je isto tako pričao neke nerealne priče.


posle pauze od 10 godina na novom poslu se srećem sa trećom osobom sa etiketom 'baron' koja je pobedinik u svim kategorima bez konkurencije. Zbog tog iskustva i pišem ovaj post.

Znači lik vrlo često priča kako ima skladan život, sa svojih 20tak već živi sa devojkom, ručkovi večere avioni kamioni (ok, ne ulazim u privatne stari pojedinca, sve deluje kao u holivudu, ali ne znam pa ne mogu da tvrdim ništa, a na kraju krajeva nije to ni važno već sledeća situacija)

pored mora ostalih nerealnih situacija, ova je pobedila i scenario za ratove zvezda.



lik trenira karate, nizak je i relativno mršav. Priča kako su ga napali, njih 15?! i kako je petoricu odvalio od batina, ali su ga posle ova desetorica ugazila. Fora je što je njegov najbolji drug stajao sa strane i nije hteo(smeo) da uleti da ga brani.

i onda uz parolu 'gleda onaj odozgo' priča sledeću situaciju:

Trojica tuku njegovog najboljeg druga(nedugo posle toga, u po bela dana na javnom mestu), a on baš u tom trenutku prolazi kolima(sa devojkom). Takođe, kako je pre toga naveo, žive na sasvim različitim stranama grada .

Parkirao se sa strane i gleda i čeka da mu drugar dobije batine, i tek onda je izašao iz kola i 'odvalio' tu trojicu.



meni samo nije jasno šta takvi ljudi pokušavaju sa svim tim?

Znate li vi neku sličnu osobu?

Istina je negdje između. Ima tu još faktora osim profesora ili poslodavca i učenika ili zaposlenog.

Jedina dobra stvar pada djece u školama je to da će se učiteljice sada moći više posvetiti učenicima koji su niže na socioocjenjivačkoj listi. Neobična riječ, ali ne mogu da kažem "socioekonomskoj" jer nisu još zakoračili u društvo.

Dok sam ja bio u školi bio je prosjek 35 do 37 učenika, a treba da budee valjda 15 do 17.



Pa i nije. Ali u školi ti to učiteljica i onda nastavnica neće reći. Možda će ti to pomenuti uzgred tek profesor na fakultetu. Onda će ti političar i(li) vjerski službenik prodavati lijevu, desnu, liberalnu ideologiju i(li) vjeru, ali ti neće pomenuti loše strane.

Tajmija, to se zove lafina što si opisao i jako veliki broj ljudi to radi. Uglavnom se to može lako prepoznati.

Npr. kriminalci pričaju "Obio sam 5000 kuća, a ubio sam 15 ljudi u borbenim akcijama." A nije istina. Isto kao izlaže svoj CV poslodavcu.