Grejanje na pelet - 2. deo

Sa nekim malim zahfatima moze se dovesti do mirnog odrzavanja kotlovske temperature .Postupak modulacije pravi oscilacije
Svaki dan neka glupa izjava. Modulacija služi(ko je ima on zna) da obara snagu gorionika kada se približava zadatoj T t.j.da podigne snagu ako T u kotlu opadne za 2°C. Regulacija polaza u sadejstvu sa 3mv ili 4mv sa motornim pogonom nam služi da kada gorionik prestane sa radom, on može(jedna od mogućnosti a ima ih mnogo) da i dalje šalje zadatu T prema potrošačima.
To bi više odgovaralo ovim što i dalje gruvaju ugalj...jedna vatra u prelaznom periodu i mirni su.

Potpis

Ekopell Guča 2 kom.za dva objekta

Ako ti kazes da je dobro da radijator bude na gornjoj povrsini vreo dole hladan neka je tako .Samo nesto ja vise volim da je sa malom razlikom pri dnu a ne samo gore topao a dole hladan.Mozda si u pravu ali kod mene je tako .Tih deset stepeni razlike bude u pocetku .Ujutro pa onda sve manje .Ista pumpa i ista brzina.Ali konstantna temperatura malo pomalo sve pravi manju razliku.Nebi reko da nepredaje. kad su cijevi tople i radijatori skoro citavom povrsinom isto topli.Polaz i povrat 3-4 stepena razlike.Neko povecava povrsinu radijatora a meni je interesanto da imaju toplu povrsinu po sto vecoj povrsini.Tacno je to tako pise 10 c°ali kad pogledam vise od pola hladno a sa nizom temperaturom polaza onda nekako sam za tu opciju da je bolje da su citavom povrsinom topli.

S obzirom da mi je ista pumpa i sve isto za tako malu razliku povrata i polaza mislim da je konstantna temp kotla doprinijela tome.Da se temp vode postepeno ujednacuje a nema nekih vecih pauza da bi gubila toplotu nego sve vise prima.

Jeste kod tebe je tako.Samo jasno mi je kako rade ti gorionici sa super modulacijom.Bas da je svaki dan neka glupost nebi reko.Treba malo vremena da pojedinci shvate da nije uvijek nema dalje.Moj mesni je aktivan malo ujutro i posle se nepomjera .Ja to zovem stabilnim radom.
Djordje ako neces da komuniciramo ti nemoj a prica o sleperu i 24 tone ako ti odgovara ti nastavi.

prelazak ili setnja kroz snage nije modulacija ...to sto fabrike nazivaju modulacija neka im bude,,modulacija je mnogo slozenija stvar od prelaska iz snage u snagu

Potpis

kad dodes bogu na istinu nek ti u dusi vlada mir

To znam, ali jednostavniji je da pojedinci shvate. Modulacija je za njih nešta nedostižno.

Potpis

Ekopell Guča 2 kom.za dva objekta

Bio bi zahfalan da ti objasnis kako to radi .Koliko seta po temperaturi ili je mozda zakuje pa celi dan ista.Bas bi volio da mi ta modulacija drzi konstantnu temperaturu na dva tri stepena.

Sa modulacijom je tako.A ovo sa temp kotlovske vode malo drugcije.Ma da se moze kombinova t i jedno i drugo .

Neusklađeni protok proizvodnje i potrošnje dovodi do rasipa energije i ostalih problema instalacije i zašite kotla. Termodinamika mora uskladiti proizvodnju i potrošnju. Po tvojem opisu protoka i temperatura vode u kotlu i radijatorima, krugovi bi trebali biti razdvojeni, hidrauličkom skretnicom. Mala razlika temperature vode radijatora povećava protok, svako tijelo grije onoliko koliko u sebi zadržava toplinu. Kod tvoje izvedbe protok kruga grijanja uvjetuje protok proizvodnje, to nije ispravno.
Iz onoga što sam pročitao imaš duplo veću proizvodnju od potrebnog, griješ vodu u kotlu na 70°C isporučiš na 50°C, vratiš iz radijatora u regulaciju 46°C, iz 3-putnog ventila dio hladnije vode ispod 40°C vratiš u donju zonu kotla i griješ do 70°C.

Uzmimo primjer kotao snage 15 kW, protok vode u kotlu 4,5 m3 na sat, temperatura vode kotla 55°C, krug grijanja protok 1,2 m3 i temperatura vode polaznog voda 45°C, to je oko 15 kWh toplinske energije kruga. Ako tako grijemo 24 sata to je 360 kWh toplinske energije, dovoljno za prostor od 350-500 m2. U tom primjeru je termodinamika uskladila proizvodnju i potrošnju.
Ako bi protok kruga grijanja povećali na 3,5 m3 s istom temperaturom vode, toplinska energija kruga bi bila oko 40 kWh. Kotao od 15 kW ne može nadoknaditi potrošnju i mora se povećavati potrošnja goriva i temperatura vode u kotlu, to sada radiš, griješ na 70°C, protok kruga grijanja mora biti veći da bi kotao mogao nadoknaditi potrošnju. To zahtjeva kotao od više kW što imaš sad. Tako izvedeno grijanje može raditi na način, malo radi malo ne radi.
U tvom slučaju korištenja AT ima opravdanu svrhu. Tako možeš proizvoditi po potrebi, grijati 24 sata niskom temperaturom, po potrebi i tako uštedjeti značajnu količinu goriva.
Druga bolja mogućnost je ugraditi manji kotao i izvesti spajanje s HS. Tako možeš grijati 24 sata dnevno, uštedjeti znatnu količinu goriva, držati ujednačenu temperaturu prostora što ima mnogo prednosti od pregrijavanja i hlađenja prostora.

Ja sam ove rezultate dobio u zadnjem zahfatu.
Dali je to ispravno ili nije ali se pokazalo tako.Imao sam ideju gorionika sto izvire sa odredjenim problemima.Jednostavno zelio sam da se odkacim AT a da pritom imam stabilnu proizvodnju energije.
I druga stvar je da gorionik ima primar i sekundar ali da ne duva u pepeo.U tuti izvire i zrak se dodaje unakrsno.Voda se kontrolise ne preko modulacije nego prema tem kotla.Normalno grijac upali i ide podpala i neki proces stabilizacije plamena kad podigne na 68 tad prebaci na kontrolu tem po tem vode kotla.I mozda do 22 radi u tom ritmu.

Rezultat takvog rada je izmenjivac skoro cist.Za razliku od nasipnog tipa feroli CM sto duva u baklju i sve rastjera po izmenjivacu .Sobzirom da imam 160 l vode u kotlu kad grijem na 70 imam dovoljno autonomije da kad saljem 50 u radijatore konstantno imam tih 70 tako da mi mesni samo pozicionira na recimo 50 i to je to.

O hidraulici nisam obraco paznju jer mnostvo problema odjednom bude previse.Mislim da mi plamenik radi na 25 kw i da moze da postigne onolliko koliko zelim.Sad koristim ideju sto manje vode da grejem ali sto brze i sto manjom snagom.Prepostavljam da u 52 radijatora i kotlu imam mozda 350 l vode .Za pola sata rada gorionika sve je stabilizovano.Kotao na 70 c° polaz 50 povrat 45 nema gasenja pumpi kotao zasticen od kondensa.

Protok ja mogu regulisat jer radijatorska pumpa ima tri brzine .Ovako je na drugoj brzini a mogu rijesiti da po potrebi mijenja brzinu .Ja o AT dok sam u fazi automatskog doziranja nerazmisljam .Ovako mi dovoljno dobro odgovara.

Kod izgaranja kemijskog goriva je poželjno da se primarni zrak uvodi kroz gorivo. Kada se steknu uvjeti za sekundarni zrak, isti se može uvoditi u visini izgaranja goriva, poželjno je da ne bude hladan. Prevelika količina zraka hladi komoru za izgaranje i imamo više štete nego koristi.
Hidraulika je osnova za dobar i ispravan rad, to podrazumijeva i godišnju potrošnju goriva koja je bitna stavka. Ispravno razdvajanje i kruženje vode u sustavu grijanja je preduvjet za dugotrajni i stabilan rad bez dodatnih troškova održavanja i ukupne potrošnje goriva.
Kojom snagom radi kotao možemo izračunati na osnovu protoka vode kotla, temperature vode u polaznom vodu iz kotla i povratnom u kotao.
Ako se ta snaga smanjuje ili povećava za vrijeme rada to se može nazvati modulacija ili drugačije.
To što misliš grijati manje vode, koliko treba je pravi put za smanjenje potrošnje i bolji ugođaj u prostoru koji se grije.
Protok regulirati brzinom crpke je mali pomak, protok krugova treba smanjiti na mjestu odvajanja za krug, povrata iz kruga i na svakom pojedinačnom radijatoru.
AT nije potreban ako se proizvede toliko koliko se potroši. Ponekad je AT veća šteta nego korist.

Nepada mi napamet necija teorija da mjerim kolicinu kisika pipkanjem dimnjace ili termometrom.A ni ta teorija da gorionik i kotao rade punim kapacitetom da bi imali punu iskoristivost a visak u AT.Neka fala samo koliko trebam ito konstantno.

Sasvim dostizno samo malo zastarelo. .Malo je nezgodnije imati stabilnu kotlovsku temp.Nego cekati da se stabilizuje plamen pa pojaca snaga nekom ide i paljenje ko nema odrzavanje plamena.Sve je stvar pojedinca.A mesni samo vrti .Malo je prakticnije da imas imas istutem kotla od tog nekog trcanja za kotlovskom temp.

U planu mi je etažno grejanje sa Commo 15 i pet grejnih tela. U nedoumici sam da li da priključim i bojler na etažno grejanje, da li je isplativo grejati bojlera na pelet (mnogo ljudi mi je reklo da je grejanje na pelet u odnosu na struju neisplativo) ?

Potpis

Prvo hopni pa reci skoč.

Imam istu peć, ne grejem bojler na pelet jer smatram da je isplativije na jeftinu struju :)

Potpis

Alfa Commo 15
Stan 65m2
4 radijatora
120x60
120x60
110x60
60x60
Sušač
Caleffi antikondenzacioni ventil na 55C

d dan forumasi,kako je,ja sam vec palio i ceprkao ferroli p7 novije generacije ,sa postavkom kotla centrometala 20kw,inace kotao je radio na drva pa moram da ga ogorevam sa gorionikomna pelet ,lepo i brzo greje inace kakva je situacija kod vas forumasi poz by skrseni

Pozdrav za sve sa foruma !! Molim za pomoc ..
Hteo bih da predjem na kotao na pelet , trenutno se grejem na drva i na ugalj kotao je Termomont TZK 26 kw.
Grejam dve kuće prva je prizemna 80 kvadrata a druga p+1 90m2 visina 2.5m, sve ukupno od prve i druge kuće grejem 120 m2 oba prizemlja u obe kuće već postoji razvedena instalacije za grejanje sa radijatorima u pitanju su panelni radijatori sa bakarnim cevima ventili su termostatski caleffi sa mogucnoscu ugradnje termo glave ,ukupno imam 16 radijatora i 1 susac ,ukupna duzina radijatora je 18,8m +suasac 50x120 sto je jednako 18,8 x2200=4136 instalisana snaga . Kuće su odvojene ,između kotlarnice (koja je povrsine 8m2 i koja se nalazi u sklopu2 kuce ) i prve kuće je 3 m razmak cevi idu pod zemljom i izolovane su. Prva kuća je izgrađena od pune cigle omalterisana debljina zida 30 cm sa PVC stolarijom ali planiram sledeće godine da uradim izolaciju, druga kuća ima izolaciju 5 cm stiropor i PVC stolariju i na spratu kuće je na plafonu urađen gips a na ploči je poređan stiropor . Dimnjak visina 11 m f 200 izrađen od pune cigle dobro izolovan. Razumem da je sistem predimenzionisan, interesuje me vase misljenje kako najbezbolnije ovo resiti i ako neko zeli da pomogne i da savet bio bih vrlo zahvalan ( moze i preporuka nekog pouzdanog majstora koji moze ovo resiti )
Hvala !!

Moj prijedlog je da sve ostaviš kao što je sada, koristiš drva i dimnjak za taj kotao koji imaš.
Na taj kotao treba dodati akumulacijski spremnik topline za toplu vodu.
Kupiš kotao na pelet i drugi dimnjak za taj kotao, povezivanje kotlova izvesti na zajednički akumulacijski spremnik topline.
Kada je potreba za grijanjem a ne radi kotao na drva uključi se kotao na pelet, to se lako riješi.
Ako ne želiš imati 2 kotla onda treba dimnjak prepraviti za kotao na pelet i imati samo kotao na pelet, tada ti ne treba akumulacijski spremnik topline.
Pošto znaš koliko trošiš drva za grijanje iz tog podatka može se izračunati koliko bi trošio peleta.