Psihijatriska bolest ili duševna bolest

Šta je to? Mislim duševno, duh. Ima li veze sa religijom? Da li postojanje ovih bolesti znači da postoji i duh? Šta je to duh? I kako izlečiti dušu? Da li čašicom rakice ili šakom lekova? Odakle tolika okrutnost psihijatra, da on može sve ono što uči pacijenta da ne sme?

Ko će mi zabraniti da mešam pića i lekove? I kuda to vodi? I zašto me sve ove teme privlače?

Ja sam bio u Lazi pre 21 godinu zbog psihoze, mogu ti reci da se leci mentalna bolest lekovima, tj psihijatrijski lekovi te stondiraju, a vreme izleci ostalo. Znaci na ovaj ili onaj nacin uticu na psihu (a psiha je dusa jel te), i onda
odstojis neko vreme da se vratis u normalu. Mislim da je to u principu individualno, dal ces izaci ili neces i za koliko, tj zavisi koliko si uporan u svojim tripovima. No i psihijatri imaju pogresne procene.
Recimo mene koji sam hteo da se zamonasim zbog psihoze nisu pustili, a pustili su odmah lika koji je potom otisao u kanadsku ambasadu i pistoljem hteo da iznudi kanadsku vizu. Znaci tu je i procena
pacijenta diskutabilna i uglavnom se oslanjaju na ono sta drugi kazu o tebi a nema tu neke naucne metode.

Dusevno je isto sto i mentalno - bolest koja se ne manifestuje iskljucivo na telu, vec utice i na ponasanje i/ili svest pacijenta.



U kontekstu neuropsihijatrije - ne.

Uopste? Na to pitanje ne postoji objektivan odgovor, vec iskljucivo zavisi od pojedinca.

Za religioznog je odgovor jasan. Za nerelegioznog dualistu je negativan.



Ne znaci, ali ne znaci ni da ne postoji ;-)

Ono sto se moze zakljuciti je da je domen percepcije i svesti ocigledno mnogo manje poznat i bas zbog toga i postoje ovakve konstrukcije.

Manjak znanja nije zbog nemanja zelje ili truda - stavise.



Kada bi znali odgovor na to pitanje, ne bi ni bilo ove teme.



Bilo cim sto pokazuje rezultate i nema lose strane gore nego sam problem.



To je samo posledica toga da jos mnogo toga nije jasno. Zato na psihijatre od pre 50 godina ljudi gledaju kao na hirurge pre 500 godina.


[/quote]

Psihijatar ne moze nista da ti zabrani.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Komsija ispod mene je vec dtugi put u bolnici .

Ostane 2 godine , pa ga puste . Jos malo pa ce napolje .

Zatvaraju na 2 godine samo one koji su opasni po okolinu i po sebe .

Ovaj je bas opasan agresivan . Ne znam sta ima , koja bolest , nece o tome da pricaju , sto je i razumljivo .

Ja sam ležao po raznim bolnicama otprilike deset puta, po nedelju dve, brzo se stabilizujem jer nisam toliko vezan za svoje stavove. Ali kad mi se jave halucinacije uplasim se, sve redje, kazu da vreme leci sve. Ali bili su to divni dani moji, majke mi. Sad sam otupeo. I verujem da duša postoji kao i duh. Ili sam samo lud ne znam. U globalu treba mi neka seansa. Nije kod nas kao na zapadu kad se oforme grupe za pomoc pa se ljudi skupljaju nezavisno od ustanove. Kod nas to odmah nazovu sektom i svi osude. Eno narkomani imaju Kovilj gde se leče. Na primer. Ili alkoholičari u Toponici. Ali sve to nije to.

Nenadovic:"Ja sam ležao po raznim bolnicama otprilike deset puta, po nedelju dve, brzo se stabilizujem jer nisam toliko vezan za svoje stavove"

Bedak, znaci imas hronicnu psihozu ;(
Ja sam imao srece imao sam kratku reaktivnu na stres od posla.

2 godine? To znaci da ne mogu da mu pomognu pa ga drze. Laza ne drzi duze od mesec dana, ako ne mogu da saniraju
salju u Padinjak na duze.

Ja nisam iz Niša. Jel može moj psihijatar da mi da uput za Toponicu? Do sad me slao samo na odeljenje u bliži grad. Nije važno koji.

To imas po regionima . Za Beograd je nekada postojala na Avali , ali je ukinuta , za vreme bombordavanja i posle su tamo bile izbeglice .

Ocigledno da lekar procenjuje , da ti stanje nije toliko tesko , da mozes da se lecis i u kucnim uslovima , uz krace boravke u bolnici ako zatreba .

Ovaj sto ostaje 2 godine je neizleciv a opasan . Negde je dalje jer kada porodica ide da ga obidje , ostanu nekoliko dana . U bolnici ga drze na jakim lekovima , pa je miran .

Ne ide ni on tako cesto , za 20 godina ovo mu je drugi put po 2 godine .


Iz susedne zgrade , mladic isto tako povremeno lecen , znam da je jednom bio na 2 godine, je umro veoma mlad . On nije bio opasan po okolinu ali jeste imao suicidne misli .

Otac mu je umro i on je ziveo sa majkom . Dobro je kada bolesnik ima neku kontrolu bar da uzima lekove .

Kada je majka otisla u bolnicu na 10-tak dana , slomila nogu starija zena , oni ga nasli mrtvog u stanu posle nekoliko dana ? Najverovatnije popio previse lekova . Imao je 40 i 1-2 . Mlad za umiranje .

Ja sam probao nekoliko puta da se ubijem lekovima, ali nista. Sad sam to nadam se prevazisao, nasao sam spas u nekim svakodnevnim poslovima.

Dusevno je isto sto i mentalno - bolest koja se ne manifestuje iskljucivo na telu, vec utice i na ponasanje i/ili svest pacijenta.



U kontekstu neuropsihijatrije - ne.

Uopste? Na to pitanje ne postoji objektivan odgovor, vec iskljucivo zavisi od pojedinca.

Za religioznog je odgovor jasan. Za nerelegioznog dualistu je negativan.



Ne znaci, ali ne znaci ni da ne postoji ;-)

Ono sto se moze zakljuciti je da je domen percepcije i svesti ocigledno mnogo manje poznat i bas zbog toga i postoje ovakve konstrukcije.

Manjak znanja nije zbog nemanja zelje ili truda - stavise.



Kada bi znali odgovor na to pitanje, ne bi ni bilo ove teme.



Bilo cim sto pokazuje rezultate i nema lose strane gore nego sam problem.



To je samo posledica toga da jos mnogo toga nije jasno. Zato na psihijatre od pre 50 godina ljudi gledaju kao na hirurge pre 500 godina.


[/quote]

Psihijatar ne moze nista da ti zabrani.[/quote]

Ivane svaka Čast!

Ja bi ovaj Tvoj post da ostampam crno-belim,
uramim, pa na zid kod mene u dnevnu sobu.

Jedino,
Potreban je Tvoj Blagoslov da to uradim
a da ne kršim autorska prava.

otkud znam, danas od ničega ljudi naprave problem.
Pa moram da pitam za dopust, red je.
Bar tako osećam.

Pozdrav i svako Dobro!

Mislim da je psihijatrijski pacijent, a bolest duševna - narodski rečeno, stručno rečeno je poremećaj mentalnog zdravlja valjda.



Dostojevski je rekao da boravak pored dece leči dušu, a Balašević vino iz Ravanice, ipak ako si se već obratio za stručnu pomoć najbolje ti je da slušaš svog doktora.



Odakle takvo pitanje, i šta je tačno okrutnost, ako ti možeš da jedeš koliko hoćeš i zadržiš atletsku građu, a neko drugi ako pojede samo jednu čokoladicu odrazi mu se na kilažu, imaš puno pravo da mu savetuješ dijetu, i to nije okrutnost nego je tako, njegov metabolizam je drugačiji od tvoga, ljudi su različiti, neko nešto bolje podnosi, neko nikako.



Ne može niko sa strane, dok se ne upropastiš i dospeš bolnice, tad može svako, ako si iole pametan zabranićeš sam sebi, znam čitavu plejadu likova koji su mislili da mogu da mešaju piće i lekove, ogromna većina su napravili pakao sebi od života, pa zatim i svojoj okolini, i prilično neslavno završili, retko ko se izvukao.



Da je tako svi bi bili uporni u svojim tripovima do kraja :) Mislim da ipak dosta pomažu i razgovori, hospitalizacija, odgovarajući medikamenti, podrška od strane porodice, partnera je veoma važna itd ...



To što ti misliš da nema naučne metode ne mora da znači da stvarno nema, čak i da nema zbog jako osetljivih pitanja ima veoma veliko iskustvo doktora, terapeuta, nije ista psihoza posle veće povrede glave, ili ona koja je nastala zbog stresne situacije itd ...

Zavisi gde živiš, u Beogradu znam bar tri institucije za takva okupljanja, i lečenja blažih oblika bolesti, ima onaj centar Srce u Beograđanci što je osnovao Vladeta Jerotić i rade besplatno, bez nadoknade, ima na VMA neka umetnička grupa, u Lazi ima dnevna bolnica gde samo dođeš, družiš se, ispričaš se, igraju stoni tenis i tako to ...



Ukoliko nisi psihijatar ili psiholog po vokaciji sa određenim iskustvom u lečenju takvih bolesti, baš nije u redu da tako deliš dijagnoze, to da li on ima hroničnu psihozu ili neku koja se povremeno vraća, ili uopšte nije bolestan nego ga neka muka pritisla, ili neki oblik šizofrenije ti ne možeš znati. To što je dosta puta bio u bolnici (u odnosu na to da si ti samo jedanput) stvarno upućuje na neki hronični oblik, bar u smislu dužeg vremenskog perioda hronični, ali pošto hronični ima i drugo značenje u ovom kontekstu može se shvatiti kao akutni to nije u radu da kažeš ako ne znaš zasigurno.



A zašto to ne pitaš njega, trebalo bi da može, ako ti psihijatar nije takav da možeš da ga pitaš sve što te zanima u vezi sa lečenjem moj ti je savet da menjaš psihijatra.



Nisi sam! Sad dok si dobro raspitaj se na vreme, zbog situacije sa koronom koja je teško pala i zdravim ljudima, u Lazi i još na nekoliko mesta su otvorili brojeve telefona za pomoć i podršku onima koji razmišljaju o suicidu, ovde na forumu pitanje je koliko i da li uopšte ima ljudi koji mogu da razgovaraju na tu temu na pravi način, a tamo pretpostavka ima stručnih i sa iskustvom.

Jedan od takvih besplatnih brojeva je 0800/300-303 razmisli i da nazoveš već sad i da se ispričaš i kažeš im o svojim prethodnim iskustvima, a ne da čekaš da ti bude loše kad su ljudi u afektu u stanju svašta da urade ... tu je i link:

https://www.centarsrce.org/vesti.php#cela_vest127

https://www.centarsrce.org/

edit: ovi brojevi koji počinju na 0800 su svojevremeno mogli da se okrenu samo sa fiksnih brojeva telefona, ne znam da li su to u međuvremenu promenili, s obzirom da sve više ljudi otkazuje usluge fiksnog telefona tj. da svi imaju mobilni telefon danas?

Da apsolutno znači da postoji duh i apsolutno ima veze sa religijom. Samo su da kažemo od Frojda pa na ovamo neke stvari definisane drugačije mada su postojale verovatno od kad i čovečanstvo. To da li je neko nekad davno išao kod šamana koji je davao razne travke ili su u nekom kasnijem vremenu išli kod svog religijskog vodje koji opet je radio svoju stvar ili kao što danas ljudi idu kod psihijatra koji uz kombinaciju lekova pokašava da radi neku terapiju (u većini slučajeva skroz bezuspešmo )... Radi se o jednoj te istoj stvari.

I naravno da ima veze sa religijum. Vidim da Ivaneče pokušava to da odbaci ili gurne sa strane, ali je uzimajuć u obzir, aj da kažemo 6 hiljada godina (verovatno višestruko od toga) nemoguće (tj veoma teško) razdvojiti to što bi se nazvalo dušom ili psihom od raznih vidova religije.

Naravno da verujem savremenoj medicini više nego bilo čemu, ali kada se dotakne ovo pitanje mislima da medicina zakazuje. Verovatno nikad u istoriji nismo imali toliko psihičkih bolesti niti tako mali procenat uspešmog lečenja. I verovatno je najbolje "doktor" za lečenje bi neki seoski šaman koji je jako dobro poznavao verovatno čitavo porodicu obolelog i koji je ima jako dobar način komunikacije sa ljudima sa kojima je živo u istom naselju.
Mislim da su savremeni psihjatri totalno izgubili dodir sa pacijentom i da sem lekova ne mogu mnogo da pomognu. Da ne nabrajam šta sve nije u redu sa tim pristupom al da skratim jako je teško lečiti nekig koga apsolutno ne poznaješ, sa kojim možda imaš dotalno neslaganje pogledima na svet, u ličnosti itd. Za koga (pacijenta) u glavnom nemaš mnogo interesovanaj već ga posmatraš kao posao koje trebaš da odradiš pd 9-5. Ne ide jbg.
Ko nadje dobrog psihijatra dreba biti sredćan čovek. Naravno svaka budala može da te nakljuka lekovim što je najgore veoma često daju pogrešnu terapiju i ne menjaju je dok varg već ne odnese šalu. Osabu u takvom stanju pogotovo neko ko je neobrazovan ima velikih problema da se izrazi o siptomma bolesti ili lošem dejstvu leka.

Složio bih se sa ovim ali se postavlja pitanje na koji način duša postaje besmrtna? Imam neke ideje u glavi i ne, nije "ide u raj ili pakao"

Šta su konkretno tvoji problemi? Kako se manifestuju te tvoje halucinacije? Kakvi strahovi? Za koje dane govoriš da su bili divni?

10 puta po nedelju dve?!? To mi je malo sumnjivo. Verovatno bi te nakon trećeg puta zadržali malo duže od 2 nedelji bez obzira na to kako se osećaš.

dusanboss pricam kako jeste. Dva puta sam lezao u Toponici. Prvi put 2005. ostao sam 3 meseca. Posle sam lezao po regionalnom odeljenju po nedelju dve. Tako je kako je ali nije poenta to. Poenta je sto me neko strasno hebe. Kad priznam da imam sizofreniju, oni misle zezam se, ma daj nisi ti to, nisi takav. A kad se pravim lud i pricam kako sam programer oni kazu da imam sizofreniju.

Tako da pijem lekove do kraja zivota i to je. Uglavnom me odrzavaju do godinu dana posle ponovi se sve i opet na balansiranje i regliranje.

Šta piješ od lekova? I nisi mi rekao kako ti se manifestuje šizofrenija.