Citat:
B3R1:
Znate li zasto se npr. za Bozic lozi badnjak? Zato sto su Srbi uporno slavili nekog zimskog boga Badnju i nisu hteli da idu na bozicne liturije, pa im je Stefan Nemanja alias Simeon jedne zime bas na taj dan poslao vojsku koja je zapalila nekoliko sela. Za odmazdu sto ljudi nece da ucestvuju u igrarijama njegovog deteta. Paljenjem badnjaka se obelezava secanje na tu tragediju. Samo, sto o tome
Ovakvu glupost odavno nisam procitao .
" Najstariji pisani tragovi se mogu pronaći u 13. veku u Dubrovačkoj Republici . U tim zapisima se spominje Badnjak kojeg su pomorci unosili u Knežev dvor i polagali ga na vatru, čestitajući knezu pesmom. Knez ih je za pesmu nagrađivao. U Dubrovačkom Statutu se spominju i novogodišnji čestitari, obično mesari, mlinari i ribari koji su takođe čestitali knezu . "
Predrag Supurovic:
Prvo , Aleksandrisku biblioteku nisu spalili hriscani 391 . Prva paljevina se desila od strane Julija Cezara za vreme rimskog gradjanskog rata 48 BC. Unisteno je vise stotina hiljada svitaka . Marko Antonije uspeo da Kleopatri za ljubav skupi opet dobar broj svitaka koje je maznuo iz Pergamske biblioteke . U to doba je bilo skoro deset velikih biblioteka , od kojih je samo jedna delimicno prezivela do danasnjih dana u Herkulaneumu . Ona je delimicno sacuvana ispod pepela posle erupcije vezuva 79. godine .
Druga paljevina Aleksandriske biblioteke desila se 270 godine za vreme opsade Aleksandrije od strane Aurelija .
Aleksandrija je ekonomski slabila pa i njena bibloteka nije bas i obnavljana . U obracunu Hriscanja i nehriscanja 391 Teodosije I je naredio unistenje svih paganskih hramova i tom prilikom je unisten hram Serapeum , posvecen Grcko Egipatskom bogu Serapisu.
Tada je unisteno nesto knjiga ali to nije potvrdjeno. Sva ova unistenja nisu imala za cilj skrivanje ikakve istprije vec su se desila u borbama .
Muslimani su predvodjeni Kalifom Omerom unistli 642. navodne ostatke biblioteke kojih nije bilo verovatno bas previse . Ovo paljene je bilo posledica direktna posledica verske mrznje.
U Bagdadu su Muslimani osnovali biblioteku Kuca Mudrosti koja je radila koju stotinu godina , ali je potpuno uništena 1258. godine, nakon invazije Mongola kojima citanje u to doba nije bila jaca strana
Desila su se i dva jeziva zlocina prema staroslavnim kljigama . Prvi se desio 1204. kada su krstasi katolici osvojili Jerusalim i spalili biblioteku do temelja . Takodje su Konstantinopolj ogulili do golih zidova i sve sto se moze odneti pokrali .
Crkva Svetog Marka u Veneciji bila je neukrašena, bez fresaka i skulptura. Najviše umetničkih dela, skulptura i fresaka, doneto je nakon pljačke Carigrada i Aje Sofije u četvrtom krstaškom ratu 1204. godine.
Istoričar Nikita Honijat je zapisao: „Venecijanci su znali pravo bogatstvo Grada i vrednost predmeta. Sve opljačkano je slato u Veneciju i korišćeno za ukrašavanje trgova, palata i bogaćenje riznica.“
Za razliku od Venecijanaca, Francuzi i Flamanci ispunjeni su strašću za uništavanjem. Sveta Sofija, krunidbena crkva vizantijskih careva i Saborni hram vaseljenskih patrijaraha, bila je mesto najvećeg svetogrđa. Čak su i Saraceni milosrdni i blagi u poređenju s ovim ljudima koji nose na ramenima Hristov krst.
„U Carigradu se do 1204 g. nalazila najveća kolekcija moštiju svetitelja i svetinja donetih iz Svete zemlje, Sirije i Aleksandrije. Krstaši su se otimali za njih. Većina pokradenih relikvija je poslata na Zapad. Sa delom moštiju se trgovalo i u Carigradu.
Venecijanski trgovci prodali su francuskom kralju Luju IX Hristov trnov venac za 170 hiljada franaka. Najveći broj pokradenih carigradskih svetinja sačuvan je u Veneciji, Vatikanu (kapela Sancta sanctorum), Amalfiju, Lionu, Parizu… Krst carice Jelene su Đenovljani poslali u svoj grad, a deo lobanje Sv. Jovana Krstitelja dobio je francuski grad Amijen. U Pariz je otpremljena Aristotelova „Metafizika“ koja je ubrzo izgorela.
Latini su do 1209 g. otpremili skoro sve Pravoslavne Carigradske svetinje i dragocenosti u Evropu. Kada su Latini napustili Carigrad posle 57 godina životarenja, grad je ostao u ruševinama.
Drugi veliki zlocin su pocinili Nemci 1941. kada su namerno bobmbardovali Beogradsku Biblioteku fosfornim bombama da bi zatrli delove nase istorije .
Kome snaga argumenta leži u brisanju, tragovi mu nečoveštvom smrde.
Re: Da li može Katolik da slavi pravoslavnu Slavu sv.Iliju Gromovnika ?
Registrovani: 9 ( Ultrena, Shadowed, Panta_, samuki, JankoNIS, nkrgovic, deltans, bojanum, Space Beer )
Re: Da li može Katolik da slavi pravoslavnu Slavu sv.Iliju Gromovnika ?
