Ravnozemljaši zaista postoje?

Njutn je postavio osnovu kinetike.
Lajbnic i Njutn su se svađali ko je izmislio infinitezimalni račun (obojica su u isto vreme, nezavisno, radili na tome)
Hajgens je prvi upotrebio termin centrifugalna sila.
Galilej je napravio proračune za balističke trajektorije.

Svi su oni bili savremenici. A izračunavanje prve kosmičke brzine je samo izjednačavanje centrifugalne sile i centripetalne sile. Jednu je opisao Hajgens, druga je Njutnova.
Da bi se izračunala, potrebno je da TAČNO znaš poluprečnik Zemlje (a on nije svuda isti) i da tačno odrediš gravitacionu konstantu i masu Zemlje. Može i bez toga, ali moraš TAČNO da znaš veličinu gravitacionog ubrzanja na površini Zemlje.
A ono nije svuda isto jer Zemlja, niti je sfera, niti je homogena, a na veličinu graviracionog ubrzanja zavisi i to gde se telo nalazi zbog brzine rotacije.

Pa da, zato se rakete uvek ispaljuju ka zapadu ili ka istoku (ako neko zna nek napiše), ne radi mi sad mozak...zbog da bi rotacija zemlje olakšala postizanje određene brzine.

Da bih mogao da postavljam još glupih pitanja. A zašto tebe to zanima?



I do sad je sve bilo na mestu, osim podatka na wikipediji ko je izračunao i kad. I na stranici Galileo da je on izračunao.



E, to, hvala!

E to nije to.
Ciolkovski je izračunao koliko gorivo treba da potroši raketa.
Prva kosmička brzina je ona (početna brzina) kojm telo treba da leti na nekoj visini od planete (bez pogona), a da ostane u orbiti.
Za Zemlju, prva kosmička brzina je 7.9 km/s na površini Zemlje, a sa visinom opada.

Pa ko je onda, neko je morao dobiti tih 7.9 nekad?

Upozorenje: sladi glupo pitanje: Šta još ne znam o sunčevom sistemu: Ako sunce (žuto) piči u ovom pravcu kroz svemir, kako su orijentisane putanje planeta u odnosu na taj pravac? I da li su te elipse fiksirane, ili i one nekako rotiraju i na koji način?

https://bigthink.com/starts-with-a-bang/earth-move-universe/

Ravan u kojoj se sve planete (približno) kreću oko Sunca je otpilike pod uglom od 60 stepeni udnosu na pravac u kojem sunčev sistem putuje kroz galaksiju.

Pa Majore gospodine, u nekom trenutku Sunčev Sistem izgleda ovako ili onako. Kako god da izgleda, raspored planeta, noć dan sunce ovo ono...to je jedan sekund... E sad samo tu sliku pomeri u nekom pravcu i smeru i to je to. Obično je to smer širenja galaksije, ako se širi, znači ka spolja negde..

Hvala! Pih što me nervira kad tako sve lepo napišu, a na većini ilustracija i animacija sunce smeste u centar elipse, ili još gore u centar kružnice kao na tom linku ..

znači to bi nekako ovako izgledalo manje više ..



Ugao je blizu 60 i ne povećava se ili smanjuje? Elipse nemaju još neku rotaciju, u svojoj ravni, ili oko neke ose ili centra galaksije, ili slično?

Pa te elipse koje su putanje planeta su prilično blizu kruga da bi se iole videlo na nekoj slici njihov ekscentritet.

Inače, kao ravan u kojoj planete orbitiraju se ili uzimaju kao ravan u kojoj je orbita Jupitera, ili se uzme uticaj svih planteta zajedno, pa se to usrednji, što mu skoro isto pa dođe kao ravan orbite Jupitera. U odnosu na ravan orbite Jupitera sve ostale orbite su tu negde. Najveći nagib ima Merkur, oko 7 stepeni, sve ostale znatno manje.
Pošto Pluton više nije planeta, on se ne računa, a njegova orbita je nagnuta preko 20 stepeni. I vrlo je izdužena.
Neki planetoidi čak imaju i ravan orbite koja je normalna na ravan u kojoj orbitiraju ostale planete, a tek za komete nema pravila, orbitiraju pod svim mogućim uglovima. Ali glavnina mase Sunčevog sistema uglavnom orbitira u istoj ravni (Jupitera).

A orbite se menjaju na sve moguće načine na koje možeš da zamisliš. Recimo, orbite se u odnosu na tu zamišljenu osu "ljuljaju" gore i dole. Pravac osovine orbite rotacije rotira. Planete utiču jedna na drugu (Jupiter opet pravi najviše problema).
Sve te promene orbite imaju jako dugačke periode, nemoj da se brineš o njima.

A sve planete rotiraju oko baricentra sunčevog sistema, koji se ne nalazi u središtu Sunca, nego, otprilike, na njegovoj površini. Opet je Jupiter za to kriv, jer sve ostale planete ne utiču mnogo.
Tako možeš da zamisliš da i Sunce napravi jednu elipsu o roku od 12 godina oko tačke koja leži na pravcu prema Jupiteru, a nalazi se na površini Sunca.. (Zato je na onoj prvoj slici nacrtana talasasta linija po kojoj se Sunce kreće kroz Galaksiju).

Recimo baricentar sistema Zemlja-Mesec se nalazi na nekih 4700km od središta Zemlje (u pravcu prema Mesecu), tako da i Zemlja ne pravi elipsu oko Sunca, nego taj baricentar, a Zemlja "talasa" po toj orbiti...

Toliko sam frapiran da sam zaboravio koje je sledeće glupo pitanje ...



Ma ne brinem, nego proletos sneg pao u martu ..

u svakom slučaju ne postoji rotacija oko duže ose elipsi? <- ovo je trebalo biti to pitanje ..



Ali oko pravca u kom se i kreće ceo sunčev sistem .. ?



Kad kažeš rotiraju, a one se u stvari kreću po elipsama, onda je jedna žiža tih elipsi u baricentru sunčevog sistema?



Pa .. ako je baš na površini, onda sunce opiše kružnicu a ne elipsu .. ??

Nego vidi ovo, čas crtaju dugodnevnicu i kratkodnevnicu na dužoj osi, čas na kraćoj, sad stvarno nemam pojma kad je leto a kad zima u svemiru ...

Pokušavam da ilustrujem, ljuljuškaju se napred nazad, i imaju rotaciju u stranu, samo nema ono što meni treba rotacija oko duže ose?

Auh, ovo počinje da se komplikuje .. meni bi trebalo sve ove lekcije po redu, ali jedan pogled sa Zemlje, pa jedan sa Sunca, i treći neki izvan da bi iole stekao utisak šta se tu sve dešava ..

Sledeće pitanje je ono što je Spiridon postavio čini mi se: Koliko sama Zemlja može, ako može uopšte, da zakrivi putanju svetlosti, ujutru kad sunce tek svanjava, da li vidim direktno sunce na pravoj liniji, ili prvo vidim neku zakrivljenu svetlost, prikaz sunca, pa tek onda direktno?

To je teorija. Malo ljudi je shvatilo Ajnštajna do kraja. Treba postaviti pitanje, zašto nešto zakrivljuje itd... na primer, to nisu 'prirodna' kretanja u kosmosu. Priroda voli jednostavnost. Pa tako i po pitanju eliptične putanje Zemlje. Tako da i po pitanju Sunca, ono bi 'htelo' da se kreće pravolinijski, beskonačnom brzinom, to je prirodno. Ali postoje razna polja u svemiru, gravitaciona privlačenja, pa tako Sunce na primer, na svom putu nailazi na neka gravitaciona polja pa zakrivljuje putanju itd... A za svetlost predpostavljam da i ona zakrivljuje. Jer i fotoni su neke materije i na njih utiču neke sile.

Samo me zanima da li sama planeta Zemlja može masom, gravitacijom, ili kako god, da pokrivi svetlost ovog našeg Sunca za posmatrača sa Zemlje, i za koliko?

U trenutku 0 svetlost ne postoji. Tek nakon nekoliko sekundi, ona dođe do nas. Brzina svetlosti pa ovo ono i ispada da praktično zakrivljuje u zavisnosti od razdaljine. Ti kad gledaš Sunce na 60 stepeni, ono je u stvarnosti na 62 stepena (lupam).

Ustvari, ta dva se potiru. Ili postoji u svemiru veća brzina od svetlosti ili svetlost zakrivljuje. Ne može oba. Kako, nemam pojma.