Citat:
calexx:
Ovo za analogne satove sam znao, baš juče sam razgovarao sa drugarom o tim satovima, uvek sam u svakoj prostoriji imao po neki a sada nijedan. A on kaže da danas deca ne znaju da gledaju u njih. Meni je beskonačno lakše, samo pogledam položaj kazaljki (ne moraju ni da postoje brojevi) i jasno mi je gde sam.
Zato sto si proveo 50+ (a mozda i 60+) godina gledajuci na analogne satove svuda oko sebe. I mozak ti je navikao da ugao od 60 stepeni automatski pretvoris u "2 sata" ili "10 minuta", zavisno od konteksta. Neko ko tek dolazi na ovaj svet, gde je sve manje takvih satova, snalazice se sve teze.
Uostalom, postoje i neke druge pojave svuda oko nas, gde cak i mi, pripadnici mesane, pola/pola analogno-digitalne generacije, vec teze razaznajemo neke stvari. Cast izuzecima, poput istoricara umetnosti, koji verovatno ne bi ukapirali sta znaci 2001:db8:cafe:dead:beef::1/128, ali zato ovo citaju kao od sale (vidi sliku dole, ako se ne ucita dobro ovde):
Kada sam bio negde u osnovnoj skoli, mnogo sam lakse i brze umeo da procitam ovo "MDCCCCX", nego danas, gde bi mi bas trebalo dobro da se oznojim. Vestina koja se ne koristi izvetri brzo iz glave.
Citat:
DSL:Digitalni potpis je svuda usao u pore zivota, i licna karta je aplikacija na telefonu, dakle, samo otisak prsta ili n-digit code i potpisao si nesto, overio transakciju i sl.
Idem ditto u Holandiji, s tim sto tu cak i ne postoji digitalni potpis u klasicnoj formi, vec obican user/pass za autentifikaciju na drzavne servise. Kasnije su to izbusili neki hakeri, digla se afera, pa su se setili da uvedu 2FA preko SMS koda i mobilnu aplikaciju na kojoj odobris transakciju. Banke - u proslosti si od svake dobijao mali citac kartica, gde gurnes svoju platnu karticu, otkucas PIN kod, citac ti vrati neki kod koji ukucas na sajt banke i udjes na svoj racun. Sada je i to zamenjeno mobilnim aplikacijama, mada ti banke (pro)daju i te e-citace ako bas hoces da budes retro.
Ali da, setio sam se jednog izuzetka -
tabla!.
Dok sam radio u klasicnom kancu imao sam svakodnevno sastanke uzivo (koji su me nervirali, ali ajde ...) i redovan deo toga je bila tabla s flomasterima ili onim ogromnim tabacima papira sto se cepaju i bacaju. I moram da priznam da kada nacrtam neki dijagram rukom, izvrljam ga sa svih strana i ispisesm teze po tabli (ma koliko to bilo ruzno i necitljivo) mnoge stvari su mi vizuelno bile jasnije i brze sam dolazio do zalkljucaka nego sada, kada svi radimo od kuce i komuniciramo putem PowerPoint slajdova ... uz "screen sharing" i pitanje "vidite li svi moj ekran" kao neizostavni deo toga (pola vremena se utrosi na to da svi vide ekran). Ali to nije to.
Izgleda da jos uvek niko nije izmislio
jeftinu i efikasnu elektronsku zamenu za klasicnu belu tablu. Ili se ja mozda varam? Ne znam, nisam 100% u toku ... ako vi znate neko resenje za to, rado bih naucio nesto o tome. :-)
Citat:
Deca u skolama NE UCE pisana slova i drugarima moje dece je smesno kad moje devojcice pokazu tu vestinu.
Negde sam procitao da u Americi postoje neke vrlo skupe privatne skole za decu imucnijih roditelja, gde deci oduzmu svu elektroniku na ulazu u skolu i pohrane to u kasete, a nastava ide iskljucivo putem svezaka, olovaka, blokova itd. Maltene 19. vek! Tek negde kada dete napuni 9-10 godina u nastavu se ukljucuje i laptop, ali samo u minimalno potrebnoj meri (recimo WiFi na koji puste decu nema pristup Internetu, vec iskljucivo skolskoj internoj mrezi gde su zadaci i knjige itd.). Deca onih bogatih IT-megafaca iz Silicon Valley idu bas u takve skole. Znaju tatice sta je dobro za njihove potomke.
Citat:
Analogni sat je naucen jos dok smo bili dole i zaista, postoje neke vestine koje mislim da se moraju nauciti u detinjstvu, pa makar ti nikad ne trebale.
Jedini problem je u tome sto mnoga znanja i vestine koje se ne koriste aktivno brzo izvetre iz glave.
Re: Kad rukopis postane nogopis - zaboravljamo li da pisemo rukom?
