KONVEKTORSKE Grijalice - istina ili obmana ?

Da unaprijed ne donosim sud, volio bih čuti vaše mišljenje !
Šta su u stvari konvektorske grijalice i u čemu se razlikuju od "običnih" grijalica ?
Šta je to što takvu spravu čini relativno skupom i da li ona pretvara električnu energiju u toplotnu nekim drugim principom a ne samo termogenim otporom grijača ?
Da li nam uzimaju pare za šarenu lažu po principu: Nije gov_o nego se pas p_sro ?!
Pozdrav, BP

Pas se posro u sva tri slucaja. Postoje tri nacina prenosa toplote, kondukcija, konvekcija i radijacija. Konvekcija podrazumeva nacin prenosa toplote sa grejaca do grejne povrsine pa je to u ovom slucaju neki tecni medijum, obicno ulje.
Sledece po mistifikaciji su norveski radijatori, pa grejaci sa ruskih podmornica. Posle toga ide onaj sampon od ekstrakta bisera.

Eeej DSL, znači da ne dajem 220 Eura za to njesra.
Ajde bogati ako ovih dana navrati pokraj tebe neka ruska atomska podmornica (čuo sam da se vrzmaju okolo) zamoli baćušku da nam daruje jedan grijač pa da riješimo misteriju !?

Meni su bliže nego DSL-u

---

Boro,
ako hoces na struju TA pec je veoma jeftino grijanje
Trenutno je kWh jeftine struje reda 0.07 KM.
Kilogram peleta ima nekih 3-4 kWh.
Sad racunaj, tona peleta je cirka 3.5 MWh.
Po jeftinoj tarifi to je cirka 245KM.
A tona peleta 350 i vise.
Aj sad budi pametan.
Mada dosjet5ili se i oni pa metnuli tarife do 500kWh i preko.

Sve grejalice daju identičnu količinu toplote po kwh potrošene struje, tako da slobodno uzmi najjeftiniju. Ako hoćeš da uštediš gledaj toplotne pumpe a možeš i bitkoin minere. Dobra bitkoin grejalica daje više para nego što košta struja koju potroši, a toplota je potpuno besplatna. Kod starijih modela dobiješ nešto manje para nego što daš za struju, ali, imaš ogromne količine toplote, što tebe i najviše zanima. Do sada je bilo ako te bitkoine čuvaš pa prodaš kad poskupe, onda imaš i dodatni profit i toplotu gratis. Mana je što su dosta bučne i treba im internet da bi radile.

---

Najveća je mana što su mineri skupi sami po sebi. Odnos benefita i uloženog u struju/hw/internet se stalno menja.

Fora sa tim skupim Norveskim radijatorima je u preciznom termostatu koji reaguje na manje od jednog stepena i grejac radi cesce u kracem vremenskom intervalu i odrzava vrlo precizno zadatu temperaturu. Od vise prijatelja sam cuo, iz iskustva, da ta stvar radi. Racuni nisu veliki a lepo greje.

Inace, moje misljenje da sa tom cenom ne treba razmisljati na drugu stranu osim toplotne pumpe tj. bar inverter klime. Sa 500w utrosenih dobijas vise od 2kw toplotne energije, cak i sa najjeftinijim proizvodjacima. Recicu ti iz licnog primera, za 5kw dnevno sam odrzavao temperaturu u kuci na 20c celog dana, povrsina oko 90kvm i to sa jednom klimom od 12".

Kotao palio po potrebi da podignem kada treba na 25 ili kada je napolju bio minus pa klima vise nije imala efikasnost.

Ima već tema o toplotim pumpama. Toplotna pumpa je za sada jedini način da se dobije više toptolte za manje potrošene energije. Konvektorska grejalica je najobični ja grejalica sa ventilatorom. Cena zavisi koliko je jaka (koliko struje troši) i od dizajana. Ima i modela sa daljiskim upravljačem i slično pa su i te malo skuplje. Norveški radijatori ne štede apsolutno ništa. Može termostat da bude precizan i na stoti deo stepena, ali to neće uticati na račun za struju. Jedino što su lepši od običnih grejalica.
Klima je toplotna pumpa (vazduh-vazduh) pa je zato grejanje klimom jeftinije nego običnom grejalicom. Pitanje je samo komfora. Rođaci su kupili klimu za grejanje, i računi su im manji, ali nisu zadovoljni komforom. Model koji imaju dosta jako duva, a ima velikih fluktuacija u temperaturi, pa je ponekad osećaj kao da duva hladno. Naša TP je povezana na podno grejanje i nikada ne padne ispod zadatog minimuma. U stvari desilo se jednom kada je bio veliki minus, a imali smo velike gubitke u izolaciji i umesto 24°C smo imali 22°C pošto naš model to nije mogao da postigne.

Ludilo je da nemamo na tržištu bar neki brend ili bar model klima za samougradnju, kao što je u SAD MrCool DIY, a bez gubitka garancije.
Jurenje sa našim majstorima je postalo besmisleno, plus teško je naći one koji hoće stvarno da urade ugradnju kako treba, na stranu što moraš sve da pripremiš baš kad njima odgovara da dođu, što znači pomeranje nameštaja i sl.

Recimo, jedna od tih DIY varijanti je ova: https://www.youtube.com/watch?v=ZFjicqQ9WGY

---

Ima i kod nas klima uređaja sa kojima se dobija set cevi koje možeš sam da našrafiš. Ako imaš čime da probušiš rupu kroz beton ili ciglu i alat za vakuumiranje, možeš sam da je namontiraš.
Ove drveno limene kućice baš i nisu zastupljene toliko kod nas 🙂

Da li je iko primetio prvi odgovor ?
Čovek reče TA peć. I u pravu je.

TA peć puniš noću - u periodima niže tarife. Otprilike je struja tada 4 puta jeftinija.
Toplota ti je obično potrebna u toku dana i tada trošiš akumuliranu toplotu.

Veoma je važno kupiti TA peć odgovarajuće snage za prostoriju koju će grejati.
Isto važi i za sve ostale izvore toplote.

Odnos 1 : 4 je odličan i lično koristim 3 TA peći dugi niz godina ( 2 kod kuće, a jednu u radnji - radionici ) i grejanje me košta manje nego da se grejem na drva. Da o unošenju, cepanju, loženju. čišćenju i čestom krečenju i ne govorim.

TA peć je što se održavanja tiče najjednostavnija i najjeftinija.

Toplotne pumpe su super stvar, ali ... one nisu baš tako mali potrošač s obzirom da struju troše onda kada je potrebna toplota, a to je najčešće danju u doba skupe tarife.
Problem toplotnih pumpi je i to što mnogo zavise od nivoa podzemnih voda. Par mojih prijatelja ima taj problem i morali su da odvoje dodatna sredstva za produbljivanje bunara, a oni koji imaju takozvanu kolonu su morali da buše novu.

Uglavnom, moj favorit po jednostavnosti i iskorišćenju je i dalje TA peć.

Ko se greje na TA peći začas uskoči preko 800 KWh u ona tri četiri hladna meseca.

TA peći su mogu da se mere sa TP što se tiče mesečnih troškova. Jedino što ne štede struju, nego je troše noću. A ako ti treba preko 1000 kWh toplote za grejanje, onda odeš u crveno pa se više ne isplate pošto ćeš svu struju plaćati mnogo skuplje nego u celenoj ili plavoj tarifi. Nama je tokom zimskih meseci potrebno preko 1500 kWh toplote za grejanje kuće. To dobijamo toplotnom pumpom i potrošimo preko 500 kWh struje. Plus nešto preko 500 kWh za potrebe domaćinstva. Ako bi se grejali TA pećima trošili bi preko 2000 kWh struje mesečno. Izgračunao sam da bi nam grejanje sa TA pećima bilo duplo skuplje u tim mesecima. Ko ima mali stan TA peći imaju smisla. Mi grejemo skoro 140m2 pa se ne isplati.
Inače toplotne pumpe nisu samo voda-voda. Mi koristimo vazduh-voda, tako da nismo kopali bunare. Što se tiče potrošnje dan-noć, naša TP zimi više radi noću nego danju. To je normalno pošto su noću niže temparature, a iako je hladno danju, ipak ume da zasija sunce pa ima solarnih dobitaka u toploti.

Ni jedno gejanje nije savršano. Sa svakim nešto dobijaš, nešto gubiš. Svako izabere ono što mu odgovara.

Pelet i drva možeš da pripremiš van sezone pa da si obezbeđen o svih promena cena, havarija i restrikcija, ali moraš da fizikališeš i da imaš prostor gde da držiš.
Pelet pruža veći komfor od drva i može da se lakše koristi za centralno grejanje, ali je skuplji. Kotao na pelet je komplikovaniji i zavisi i od struje.
Drva su jeftinija i ako imaš kamin pružaju nenadmašan ugođaj pucketanja vatre. Mora često da se čisti pepeo, a s vremena na vreme i odžak. Najveći problem, fizički rad.
Plin je komforniji, lakše se poveže na centralno grejanje. Zavisiš od restrikcija i skuplji je od drva. Može da se kaže da je malo opasniji, ali ako se rednovo proverava nema problema. Ako se koriste peći mora da postoji odžak u svakoj sobi i mora da se vodi računa o svakoj peći zasebno. Ako je centralno, može da se koristi i za toplu vodu. Treba da se servisira s vremena na vreme. Potrebno je da u isto vreme ima i plina i struje da bi radilo. Peći su jeftinije od kotla sa radijatorima (ili podnog grejanja) i razvoda.
Struja je najskuplja za grejanje ako se koristi za grejalice (konvektorske ili druge). Može najlakše da se automatizuje (ručno, danju, noću, samo kad si kući, daljinski,...). Najjeftinije inicijalno ulaganje. Grejalice su najjeftinije od svih drugih grejnih tela. Najveći izbor u pogledu dizajna (postoje čak i infracrvene koje izgledaju kao slika).
TA peći su masivne i teške. Jeftinije grejanje nego grejalicama. Nema potrebe za fizičkim radovima ili odvodom gasova. Izduvavanje može da pravi probleme sa dizanjem prašine ako se rednovo ne čiste. Nisu za velike kvadrature zbog ulaska u crvenu zonu. Zbog akumuliranja imaju fluktuaciju temperature (ujutru su najtoplije, uveče najhladnije). Obebeđuju samo 16 sati autonomije.
Toplotne pumpe su (trenutno) najjeftinije za korišćenje, ali i najskuplje kao početna investicija. Odlično rade sa podnom grejanjem. Mogu da se koriste i za hlađenje. Zavise odakle se uzima temperatura.
Zemlja-voda je najskuplja varijanta, ali i najefikasnija i najizdržljivija. Postoje vertikalne i horizontalne. Potrebna veća površina zemljišta za horizontalne. Za vertikalne skupo bušenje i sonde.
Voda-voda zahteva kopanje bunara (obično bar 2 - dovod i odvod vode) i može da bunar presuši ili da preliva. Dugovečnost pumpe zavisi od kvaliteta vode (ako ima puno minerala treba čišćenje s vremena na vreme).
Vazuh-voda je jednostavnija za postavljanje. Zavisi od spoljne temperature vazduha. Što je napolju hladnije TP je manje efikasna.
Klima je u stvari TP vazduh-vazduh. Poostoje inverter i on-off. Za grejenje se najviše koriste inverter klime koje su skuplje od običnih on-off ali mogu da greju i na niskim temperaturama. Zavise od spoljne temperature. Mogu da se koriste i za hlađenje. Potreba je jedna klima po prostoriji. Početna investicija manja od TP ali veća od zasebnih peći ili grejalica. Cena grejanja je manja od peći i grejalica (u rangu sa toplotnim pumpama). Postoji veliki broj modela i prozivođača. Obično važi "koliko para toliko muzike". Može da smeta duvanje kod nekih modela ako nisu postavljene na dobrom mestu. Treba da se čisti pre početka sezone da ne bi duvanje razbacivalo grinje i prašinu. Dosta modela može da se upravlja preko aplikacije.

Ima tu još, ali ne bih da širim i ovako dugačak post sa nekom egzotikom.

@mikins, toplotna pumpa ima iskoriscenje koje je u proseku i vece od 4x a koliko je struja jeftinija. Konkretno moj model klime (koji je bio najjeftiniji) ima eff x4. Znaci sa 1kw potrosene izbaci 4kw toplotne. Drugo, vrela TA pec nocu mi je nesto sto mi najmanje treba, hocu da spavam lepo na 18-20c. Moje misljenje, mozda neko razmislja drugacije, inace sam se godinama grejao na TA pec. Mislim da je treba uzeti sa rezervom u razmatranje pogotovu ako se radi o unapred planiranom grejnom telu tj. kuci/stanu.


@gti2
Sve nove klime ti dolaze prakticno spremne za rad. AKo sve usrafis i povezes kako je stiglo dovoljno je samo da ukljucis na dugme. Vec imaju gas i sve prikljucke, jedino ako ti je potrebno da spoljnu jedinicu klime postavis 20 metra od unutrasnje pa je potrebno produzenje creva i cevi. Treba ti samo burgija da izbusis zid.


@mjanjic, ako imas udarnu busilicu, veliku burgiju i vremena, onda nema razloga da je sam ne postavis. Ugradnja je 100-150eur a klima 350. Znas koliko me briga da se pokvari, ne moze cela da se pokvari, svakako ces moci da je popravis za tih 100-150eur ako nesto strada.
Sa druge strane, klima + ugradnja na 5godina koliko traje garancija je 500eur, tj 100eur godisnje tj 1000rsd mesecno. Kada gledas sa te strane, opet me je jako briga da se cimam za 1000rsd mesecno.
U oba slucaja nema greske

Moze tako, ali je to nepravilno jer svaki zatvoren sistem MORA da se vakumira. Vazduh koji ostane u cevima reaguje sa uljem unutra i stvara hemijske spojeve koji mogu da izazovu kvar klime. Verovatno se nista nece desiti u vecini slucajeva, ali treba da se i to zna da savet da se nestrucno postavi klima je na sopstvenu odgovornost. Ako neko bas hoce da postavi sam neka na kratko ispusti malo "gas" preko ventila i time bar delimicnom izbaci vazduh iz cevi. Sve klime ga imaju manje ili vishe "vishak", pa nece uticati na kasniji rad.

>ackopk
Da, ali ovde negde u jednoj od tema sa klimama je bila poruka kako je čoveku na kraju zamenjena klima u garantnom roku, jer je bio neki "bug" na glavnoj ploči, valjda nešto u vezi jačine duvanja ili tako nešto.
Ispada da je bolje kupiti polovnu klimu koja je ispravna nego novu, ali u tom slučaju mora da dođe majstor da sistem napuni freonom.
A za ugradnju je tačno, u gotovo svakom video nakon pre otvaranja ventila sa freonom na spoljnoj jedinici pokazuju "proveru" da li je sistem vakumiran - dakle, nije to izvlačenje vazudha, već samo provera da li cevi dobro dihtuju. Negde pročitah da je nekome klima ispuštala freon, jer je cev bila oštećena u samom zidu, a nisu pre puštanja proverili "vakumiranje". Nešto se tada zamislih: kako može cev da bude oštećena toliko da ispušta freon na mestu koje je u zidu, i to odmah nakon postavljanja?

---

Zasto da ne moze. Mozda je bila neka ostra ivica unutar zida od stemovanja ili je cev prolazila kroz gredu ili serklaz gde ima armature pa je ostra ivica ostetila cev. Dovoljno je samo malo jace da povuces cev ako negde zapne prilikom instalacije i mozes da napravis takvo ostecenje.

Moguce je sacuvati gas i kod kupovine polovne klime. Majstor ako je demontira ce sigurn umeti da ga sacuva. Na kraju krajeva, ako ima vagu, moze da izmeri koliko je ostalo i d a po potrebi dopuni. Koliko znam, nije komplikovano sam da sacuvash, u principu se pusti klima u rad i zatvori se jedan od ventila na nekoliko minuta i onda i drugi, tada se mogu skinuti cevi bez bojazni od gubitka.