Pomoć pri kupovini drvne građe

Da li zna neko gde ima da se kupi i koliko je skuplje drvo imregnirano pod pritiskom?

Proguglao sam malo, pošto nisam znao za tu impregnaciju, pa sam došao do saznanja da u Bosni imaju vakuum pod pritiskom! Blago Bosancima! Neverovatan izum.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Može biti da ide prvo vakuum da se odstrani vazduh, a zatim pritisak da se poveća penetracija impregnanta.
Sličan postupak postoji za impregnaciju elektrolitičkog grafita.

Da, ovde ima dosta dobro pojašnjeno.

Većina snimaka na YouTube koji se tiču pravljenja kuće su iz Amerike. Tamo je dubinska impregnacija drveta sasvim uobičajeni postupak (pressure treated wood). Kažu da je cena takvog drveta 2 do 3 puta veća od običnog. Kod nas drvo nije rasprostranjeno, ni jeftino kao u Americi, pa ne znam koliko ima ekonomske isplativosti za tako nešto. Kod nas su rasprostranjeniji i jeftiniji drugi materijali, tako da pravljenje kuće od drveta nema puno ekonoskog smisla.
Ima smisla što se tiče lakše manipulacije materijala ili ako ne može neko da ti donese na lokaciju drugi građevinski materijal.

Što se tiče dubinsko impregniranog drveta, takvo drvo ne sme da se loži i odlaže se na poseban način. To je drvo natopljeno otrovima. Nije baš da treba da se koristi na svim mestima, već samo gde ne može drugačije.

Samo i da dodam da i u americi imaju bungalove (cabin) koji se prave od drveta, tj balvana.
"Obične" kuće su od drvene konstrukcije, koja se zapravo ni ne vidi. Ono što se kod nas zove "montažna" kuća.

U južnijim delovima USA, poseban problem su termiti koji očas pojedu kuću.

Što se tiče cene građevinskog materijala, nije mi jasno kako je i zašto tamo drvo jeftinije od cigle - pečene gline.
Ima drveta puno, to je jasno, ali dug je i naporan i skup proces od stabla u šumi na planini do štafle ("2x4" kako kažu amerikanci) za pravljenje kuće.
Možda nema gline?!

Na istoku Amerike, koji se prvi nastanio i sagradio (Njurok, Boston ...) kuće su od cigle.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji

Zato što imaju obilje šuma sa kvalitetnim drvećem. Istorija im je takva da su doseljenici jedino tako mogli da prave kuće. Dođu sa kočijom u nedođiju u tu se skuće... Nisu mogli da sačekaju da se se prave ciglane... I tako, tesari su im glavni majstori već stotinama godinama. Zidari su retka vrsta. Cigle su retke. Postoje i takve kuće, ali to oni zovu "premium".
Onako kako mi zidamo na selu (cigla i crep), tako kod njih prave kuće samo bogati.

Rade se procesi i sa vakumom i samo sa pritiskom. Narvno sa vakumom je bolje. Verujem da ima i drugih varijabla koje utiču na to koliko će proces biti uspešan. Kao što su vlaga u drvetu, tip impregnanta, dužina procesa. Mislim da je istim ili sličnim procesom radjena zaštita starih, drvenih bandera. Šta god da su radili uradili su kako treba. Te bandere imaju najmanje 50 g, bile su na otvorenom sve to vreme i nakon što zu zamenjene našle su drugu namenu gde ih ljudi koriste i dan danas opet na otvorenom. Pritom imaju neka minimalna oštećenja.

Pa i vakuum je pod nekim pritiskom, negativnim doduše, tako da nisu pogrešili :) Mi obično kad kažemo "pod pritiskom" mislimo na visok pritisak, bar viši od atmosferskog.

Inače da, sećam se kad su neki prijatelji iz Ameriko dolazili u Srbiju i oduševljavaju se kako ovde sve kuće imaju terakota crep, to je kod njih perverzija od luksuza...

Ne postoji negativan pritisak.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Ameri pressure treated lumber koriste samo u dnu drvene konstrukcije - donja horizontalna daska, koja je u kontaktu sa betonom/temeljom, i služi kao barijera protiv vlage. Isti efekat postiže se i nekom bitumenskom folijom...

Protiv kapilarne vlage da. Ostalo ne.

Mislim da u Srbiji ne treba da se radi po uzoru na Američki način gradnje. Oni se sa razlogom oduševljavaju evropkim načinom gradnje.
Pre bih napravio kućicu od Ytong-a nego od drveta. A i jeftiniji je materijal po m3. Dodaj na cenu drveta ovu impregnaciju o kojoj pričamo i imaćeš para i za majstore.

Zavi šta radimo po uzoru na Amere. Ako pravimo drvenu kuću onda bi trebalo ponešto da naučimo od njiha pošto ih prave stalno. Ako treba da zamenimo naš "brick house" sistem za njihov drveni svakako ne. Pogotovo mi nisu jasni kada prave drvene kuće u područijima gde duvaju tornada i uragani.

Sada sam se setio kad je ovaj raspali Bajden onmad bio u poseti ovog dela Balkana u svojstvu Obaminog zamenika. Prvo bio kod nas de ga ovaj naš "častio" tudjim opancima od 70€, uvato se za džep, okrenu nazad prema nekom i kolona nastavila. Ovaj jadni Srbijanc osta bez opanaka.

To je verovatno svima poznato. Medjutim nakon toga Bajden odlazi u Bosnu i priča Bosancima kako se seća kada je 90ih dolazio u posetu u svojstvu ne znam ni ja čega i kako nikad neće izbaciti slike iz glave koje je tad video. Kaže prolazio je putem, a pored puta su sve kuće bile spaljene do temelja. Po njegovim rečima ništa od njih nije ostalo sem dimnjaka. . Ja ga slušam i razmišljam "kako bre ovaj čovek laže". Mislim spaljenih kuća je bilo sigurno. da li ih je Bajden video ili ne, ne znam. Ali sigurno znam da nisu izgorele na taj načina da je samo dimnjak ostao. To je odlika tih Američkih drvenih kuća gde je samo dimnjak od cigala pa kada kuća izgori to je jedino što ostane. Ni ovde ni u Bosni se takve kuće ne prave. Može da izgori tako da se urši krovi i poneki zid ili da bude dirktno pogodjena granatom gde ostane samo ruševina, svakako ne dimnjak.

Ima dobra i jeftina fora za zastitu, a i estetski odlicna...
Uzmes plinsku bocu i brener i lagano nagoris drvo, tek toliko da vizuelno istakne godove i ekstra dobro izgleda. Istom prilikom izgoris sve one kako da ih nazovem bodljice, črkinje i dlačice koji nastaju rezanjem tracnom testerom, tako da dobijes 50% manje hrapavu povrsinu. Moja iskustva su takva da na planini itekako ima insekata koji vole čamovinu, mada je tacno da ih u centru Beograda nema. Ali zato nijedan insekt ne voli miris paljevine. I usput ako se negde xalepilo neko jajasce ili larva velika je verovatnoca da ces ih izgoreti. Jos nesto - drvo se od toplote brenera povrsinski malo osusi, pa je sigurno pogodnoje za nanosenje te zastite, nego kad je potpuno sirovo.

Ovo što kaže Darko je zanimljivo. U Japanu se to tradicionalno radilo kao zaštita. Koga interesuje neka potraži "shou sugi ban".

Ameri su pravili kuće od drveta pri osvajanju Zapada, nisu ih pravili u Njujorku i generalno gradovima na istočnoj obali, ali kad odeš negde u divljinu, baš ćeš tamo da tražiš ima li gline, pa da praviš kalupe za ciglu, plus za masu za cigle ne može čista glina, pa onda treba ta cigla da se suši na suncu, pa da se peče... ovako, oblice se iseku za par dana i sklepa se brvnara tako da se ima krov nad glavom. Posle se pojavile mašine za sečenje građe, opet ide mnogo brže nego pravljenje cigle, da ne pominjemo transportu, plus kuća nikne za dan kad se sakupi masa ljudi da pomogne, a kod zidanja ti ništa ne vredi da dođe 50 ljudi, ništa neće ići brže gradnja nego sa 10 ljudi.

Takođe, kod drvenih kuća se još tada ubrzavala gradnja pravljenjem elemenata na zemlji od greda, i kad to podignu i spoje, već gotova konstrukcija za prizemlje.
Takođe, oštećenja se lakše popravljaju, a kod zidane kuće kad se recimo zbog klizišta kuća nakrivi i ispucaju zidovi, nije za stanovanje, dok su drvenu mogli da pomere sa mesta gde se pojavi klizište (čak i danas ima varijanti da se premesti, a ima na internetu fotki kako se na velikoj prikolici preseljava negde dalje).

Sa druge strane, recimo u Meksiku su preferirali zidane prizemne objekte sa ravnim "krovom", upravo od te pečene cigle. To je donekle uslovljeno i poreklom imigranata, gde su se po doseljavanju odlučivali za gradnju od materijala sa kojim su imali iskustva u zemljama iz kojih su došli.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.