Ne volim da objašnjavam, još manje da pojašnjavam, ali da pokušam.
U preduzeću Srbija, danas akcije imaju Kinezi, Rusi i tzv. zapad, da ih ne nabrajam pojedinačno. Kinezi su svakako trn u oku zapadu, ali imaju investicije i u samoj EU. Od Rusa se maksimalno distanciramo, dovoljno je pogledati medijske igrarije sa NISom poslednjih skoro godinu dana.
Posebna je tema isporuka oružja Ukrajini od strane srpske namenske industrije, kao i zabadanje noža u leđa Rusima u UN. Za ovo prvo, već smo dobili diplomatsku šamarčinu direktno iz Moskve, još nam obrazi bride od toga. Tu naravno ima jedan mali problem. Ni politička elita ni narod nisu svesni kakva nam je šteta naneta, dodatno nismo svesni koliku ćemo cenu tek platiti za to.
Imaš i izjavu nekog ministra anonimusa starovića(namerno malim slovom) o tome kako smo spremni da damo Kosovo za članstvo u EU. Naravno, rekao je on to diplomatski, ali bi trebalo biti dobar komad budale da ne shvatiš poruku.
Da objašnjavam dalje?
Imaš izjavu nenadležne institucije od pre dve tri nedelje gde o natou govori tako lepo i umilno, da sam se ja sav raznežio. Prosto sam poželeo da nas ponovo bombaju.
Inače, ko se ne seća podsetio bih ga da je nenadležna institucija pre desetak godina izvršio svojevrsni magijski obred nad ovim narodom i ovom zemljom. Ne sećam se kada je tačno bilo i da li je to uradio u svojstvu predsednika vlade ili države, koga zanima može svakako da nađe.
Dakle, malo stariji se sećaju onih vremena od pre tridesetak ili četrdeset godina i tadašnje Srbije. Kako lokalno stanovništvo u nekom mestu dočekuje državnog funkcionera koji dolazi da otvori pogon, fabriku, most, put? Kako često predsednik ili ministar dočekuju nekog stranog državnika? Ima tu svega, znate i sami, tu su negde i svečane vrpce i njihovo presecanje(ako se nešto otvara), ali tu su i hleb i so za gosta. Zašto hleb i so? Znak dobrodošlice za dragog gosta i prijatelja koji dolazi u miru. Lep srpski običaj koji ima svoju simboliku.
Dakle, svi pričaju o Bleru, Klintonu ili Šrederu i odnosu nenadležne institucije sa njima. Moja malenkost će o Jensu Stoltenbergu. Nenadležna institucija je pre desetak godina primila dotičnu personu koja je tada predstavljala nato pakt. Uz hleb i so dočekujemo onog koji nas je ubijao! Ako si već morao da ga primiš, ako si već morao da razgovaraš sa njim, ako je dovoljno jači, pa ti zavrnuo ruku, nisi morao još i hleb i so da mu ponudiš.
Nego, znate li vi kakvi su junaci bili Murat i Bajazit? Ne znate? Mislim ono, ok car Lazar, Miloš Obilić i tako to, ali nisu oni ni do kolena Bajazitu i Muratu.
Našao sam:
https://www.novosti.rs/vesti/n...76-Pogaca-i-so-za-genseka-NATO
Re: Srbija - raspada li se ili ne?
