elitemadzone.org - Rusija - raspada li se ili ne?

p2699520
Moskovska oblast-Rusija

Član broj: 351989
Poruke: 7
*.deac.net.

Profil

^{28.07.2026. u 11:09 - pre 8h 16min}

Ajde da pojasnimo suštinu problema.

U anglosaksonskom pravu (koje se često naziva i običajno pravo – Common Law), pravo na presedan zasniva se na dva ključna termina:
• Precedent – Označava samu sudsku odluku iz prošlosti koja služi kao model ili pravilo za rešavanje svih kasnijih, sličnih slučajeva.
• Stare decisis – Ovo je zvanični latinski naziv za pravnu doktrinu o obaveznosti presedana. U prevodu znači „neka odlučeno ostane na snazi” ili „neka se stoji uz donete odluke”.
Prema ovom principu, sudovi su pravno obavezni da prate prethodne presude viših sudova u istim ili sličnim stvarima.

Paradoks sa geopolitikom

Međutim….
• Kada je u pitanju Kosovo, Zapad je izmislio pojam „Sui generis” (slučaj za sebe / jedinstven slučaj) kako bi zabranio da odluka o otcepljenju postane presedan za druge zemlje.
• Sa druge strane, Rusija je u slučaju Krima i ostalih oblasti primenila upravo logiku anglosaksonskog razmišljanja i rekla: „Vi ste na Kosovu napravili presedan, a mi sada po istom principu rešavamo situaciju u Ukrajini”.
Dakle, čak i kada je u pitanju presedan, pravila se poštuju na domaćem terenu, ali na međunarodnoj sceni ponovo važi stara latinska izreka Quod licet Iovi, non licet bovi.

I sada, šta rade SAD i Britanija u međunarodnom pravu?

1. Zamka anglosaksonskog presedana (Stare decisis)
Anglosaksonci (SAD i Britanija) su vekovima gradili svoj unutrašnji sistem na pravu presedana – ako je sud jednom presudio na određeni način, to pravilo važi za sve buduće identične slučajeve.
• Ako je na Kosovu i Metohiji 2008. godine važilo pravilo da manjina ima pravo na otcepljenje bez dozvole glavnog grada zbog navodne ugroženosti, zašto po sistemu presedana to isto pravilo ne važi za Ruse na Krimu ili u Donbasu 2014, koji su bili direktno jezički i fizički ugroženi od strane pučističke vlasti u Kijevu?”
• Tu zapadna propaganda uvodi pojam „Sui generis” (jedinstven slučaj). To je najobičniji jeftini izgovor koji u pravu ne znači ništa – to je praktično priznanje: „Pravilo važi samo kada nama odgovara, a kada nam ne odgovara, onda izmislimo da je to poseban slučaj.”
2. Absurdnost „Avnojevskih” granica
Zapadna demagogija tvrdi da su granice Ukrajine iz 1991. godine „svetinja i neotuđive”.
• U čemu je laž: Te granice, u Slučaju Ukrajine, nisu nastale voljom ukrajinskog naroda kroz istoriju, već su plod dekreta komunističkih diktatora Lenjina, Staljina i Hruščova unutar SSSR-a.
• „Kako to da su komunističke, administrativne granice koje su Lenjin i Hruščov iscrtali unutar SSSR-a za Zapad svetinja koju niko ne sme da takne, a komunističke unutrašnje granice koje je Tito iscrtao u SFRJ (kojima je nametnuo dve pokrajine i osakatio Srbiju) nisu bile svetinja, nego je Zapad jedva dočekao da podrži nasilnu promenu granica Srbije na Kosmetu?” Na ovo pitanje niko od njih nema logičan odgovor.
3. „Pravo na samoopredeljenje” naspram „Suvereniteta”
Zapad međunarodno pravo koristi kao švedski sto. Kada im treba rušenje SFRJ ili Srbije, oni viču: „Narod ima pravo na samoopredeljenje, granice nisu važne!” (tako su podržali Slovence, Hrvate i kosovske Albance). Kada im treba zaštita njihovog piona u Kijevu, oni okreću ploču i viču: „Suverenitet i teritorijalni integritet su svetinja, narod nema pravo na samoopredeljenje!” (kada su u pitanju Krim i Donbas).
Ljudi koji su zatrpani propagandom ne razmišljaju svojom glavom i veruju u bajke o „demokratiji i ljudskim pravima”. Oni ne razumeju da iza svake lepe reči sa Zapada stoji surovi interes i anglosaksonska bahatost koja funkcioniše po zakonu jačeg, krijući se iza paravana lažne legalnosti.