Šta (legalno) raditi u ovoj zemlji a da plata bude veća od 250 ili 300 eura?

NIŠ – Prema podacima beogradskog preduzeća „Alimenti naturali”, koje je ekskluzivni zastupnik Instituta za helikokulturu iz Keraska u Italiji, za transfer i tehnologiju uzgoja puževa na farmama u SCG, BiH, Makedoniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji, Moldaviji i Ukrajini, u ovim zemljama do sada je osnovano oko 1.200 farmi, od kojih je bezmalo polovina u Srbiji. Iako smo po broju farmi iza Italije, ovaj posao je još uvek pionirski kod nas, ali je interesovanje sve veće. Prvo zato što je to biznis koji se isplati, i drugo, Evropska unija u narednih dvadeset godina neće utvrđivati kontingente za uvoz puževa, jer prema predviđanjima proizvodnja neće moći da zadovolji potrebe.

Stručnjaci kažu da je meso puža izuzetno kvalitetno, ima veliku hranljivu vrednost, bez masnoće je i nije opterećeno virusnim bolestima. Koristi se i u farmakologiji, u kozmetičkoj industriji kao podloga za kreme, a pripisuju mu i afrodizijačka svojstva. Pomenuti italijanski institut je pre 34 godine utvrdio tehnologiju po kojoj se odvija 95 odsto svetske proizvodnje puževa na farmama.

Do pre dvadesetak godina ovako nešto bilo je nezamislivo na našim prostorima, ali poslednjih godina interesovanje za ovaj, po svemu sudeći, unosan posao je sve veće. Tako je na promociju farmerskog uzgoja puževa, koja je organizovana u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, došlo skoro 500 ljudi. O tome kako se formiraju farme i o ekonomskoj isplativosti govorio je Momčilo Janković, izvršni direktor za proizvodnju puževa u preduzeću „Alimenti naturali”. Da bi se oformila farma na 2.000 kvadratnih metara, treba uložiti oko pet i po hiljada evra. Prva godina je bez zarade, u drugoj godini počinju da pristižu prihodi, dok u trećoj godini farma postiže pun režim rada. Ovo preduzeće pomaže kooperantima pri osnivanju i vođenju farmi sve dok one na stanu na noge. Što je najvažnije, farmeri ne moraju da brinu o plasmanu.

Prošle godine cena je bila 3,3 evra po kilogramu. Do pre dve godine prodavan je samo šumski puž čija je cena jedan evro, jer je slabijeg kvaliteta. Prema predviđanjima, cena puževa sa farme će se povećavati, jer je šumski puž u zemljama Evropske unije zaštićen. U našoj zemlji je samo delimično zaštićen, ali bi moglo da se dogodi da i kod nas uskoro uživa potpunu zaštitu.

M. Momčilović

---

Citam mnogobrojne komentare na ovu temu, ima veoma dobrih zapazanja sa kojima se slazem ali cesto je prisutno i uopstavanje i komentari koji nisu bas u najboljoj korelaciji sa stvarnosti u Srbiji

Cinjenica je da je u ovoj zemlji jedan od najplacenijih poslova programiranje. Pored toga sto je dobro placen, on nudi i mogucnost da se radi od kuce za neku stranu firmu. Ali ne treba zaboraviti da nisu svi programeri i ne mogu svi da iskoriste svoje znanje da rade odavde za neku stranu firmu. Mnogi ljudi studiraju ili su zavrsili fakultet koji bas i nije trazen kod nas. Nije krivica jedino u njima, kriv je i sistem obrazovanja koji bi trebalo da se postara da upisani broj studenata koji se upisuje na odredjene studije odgovara trzisnoj traznji. Ljudi kad cuju da neko studira neki egzoticni jezik kazu nesto kao: "Pa super je to. Ali sta ces da radis sa tim?". Ako 30 ljudi upise japanski po nekoj logici bi trebalo da njih 30 posle studija nadju posao jer cemu onda studiranje japanskog ako nema trzisno opravdanje za to!?

Kako objasnjavate to da i pored fakulteta koji nisu toliko trazeni kod nas, i diplomci fakulteta kao sto su ekonomija i pravo tesko mogu da nadju (pristojan) posao? Velika je konkurencija i poslodavci mogu da traze sta hoce jer znaju da bi najmanje 100 njih bilo presrecno da dodje na mesto njihovog sadasnjeg zaposlenog. Nije naodmet napomenuti da na mestima gde covek hoce da ima dobru platu, obicno pored velike konkurencije sa kojom se trebate izboriti je i cinjenica da vam obicno traze visok prosek. Cesto iznad 9.

Ne bih zeleo da me neko pogresno razume. Ja ne studiram neki egzotican jezik ili na nekom fakultetu koji nije trazen. Studiram na FON-u koji je, slozicete se, jedan od najperspektivnijih i najboljih fakulteta kod nas. Ja se ne brinem za posao, ne samo zbog fakulteta, nego i zbog toga sto pored fakulteta dosta ucim i radim na onome cime zelim da se u buducnosti bavim. I ja se slazem da treba biti proaktivan, sam stvarati sanse.

U ovim komentarima sam mogao procitati da neko sa 24-25 godine moze imati ustedjeno 10000 evra, da bez problema moze kupiti od plate auto, razmisljati o kreditu za stan. Ne razumem samo kako je to moguce ako taj neko pritom i studira.

To je moguce ponovo u nekim strukama kao sto je programiranje, gde neko i ne mora da ima fakultet pa da ima sasvim dobru platu.

Ali sta ako neko hoce da zavrsi fakultet? Pa nisu nasi fakulteti isti kao u USA. Kod nas je super ako neko zavrsi faks sa 24-25 godina (mislim na redovne fakultete a ne neke kvazi fakultete i privatne varijante). Posto se na nasim fakultetima uci dosta siroko, dosta toga sto nece biti potrebno za posao a treba to nauciti za ispit kako neko moze da ima dovoljno vremena i da uspesno studira, provodi vreme uceci na primer programiranje, i pritom negde radi, zaradjuje velike pare i sa 25 godine da ima 100000 eura i da moze sebi da priusti sta hoce!? Voleo bih da mi to neko objasni. Cinjenica je da najveci broj ljudi cim "oseti" neke pare zapostavlja studije.

A kada zavrsite fakultet na vreme, sto je moguce u najvecem broju slucajeva, samo onda ako ste bili usredsredjeni samo na studiranje a ne na neki biznis koji bi vas odvlacio od studija onda dolazi sledeca stavka a to je iskustvo. Danas vam retko ko daje sansu da radite bez iskustva.

Kod nas ce vam retko ko dati mogucnost da radite part-time job npr. 4 sati dnevnokao u inostranstvu. A ako radite nine-to-five job kako mozete i da studirate!? Takodje, kod nas fakulteti nisu takvi kao npr. u USA da daju podrsku preduzetnickom duhu. Ne mozete redovno da se bavite sportom, a kamoli biznisom.

Medjutim, ako se smatra da fakultet nije toliko bitan onda se slazem da se sa 25 godina moze imati 10000 eura ustedjevine.

---

Pa pazi, ja na takve ljude gledam kao na veoma bogate i bezbrizne... Jer smatram da bi se zajebavao i studirao Japanski, ti moras ili da imas unapred poznatu kombinaciju sta ces da radis sa time, ili da potices iz bogate porodice, te si obezbedjen u zivotu i mozes lagodno da se zezas i da radis ono sto volis... Svi ovi drugi, totalno mi nisu jasni, i ako ne mogu da nadju posao, tu su krivi sami sebi, i nisu im bas sve ovce na broju...



Objasnjavam tako sto je struktura studenata 40% ekonomija, 40% menadzment, 10% pravo 10% ostali fakulteti, a struktura svrsenih 25% ekonomija 25% menadzment 25% pravo i 25% ostali fakulteti...
'Menadzera', 'Pravnika' i 'Ekonomista' u ovoj drzavi ima ko govana, ali samo oni stvarno talentovani mogu da nadju posao, i jedino takvi i zasluzuju... To sto je neko zavrsio 'menadzment' nikako ga ne kvalifikuje da bude uspesan menadzer, vec mu samo moze pomoci kroz karijeru da se eventualno probije do nekog upravljacnog mesta...
Problem mladih u Srbiji je sindrom "ja da ti TO radim, jesi ti normalan" ... Znaci neko ko je zavrsio ekonomski fakultet kod nas nema sanse da bi se prihvatio neki clerk-desk job, iliti u prevodu da krene od potrcka u firmi pa da malo napreduje... Svo misle da su bogom dani i odma bi u direktorske fotelje...
Cerka od nasih kucnih prijatelja je zavrsila u Londonu ekonomiju, i dobila masters degree (magistraturu). Konkurisala je na par mesta, i dobila je posao u Harrodsu... Medjutim tamo je imala period prilagodjavanja od 6 meseci u kojih je morala da prodje kroz sve najnize segmente poslovanja da bi dobila office job.. Posto je imala diplomu, nije krenula od cistacice, ali je krenula od kasirke, pa na vise.. I sada je sef nekog departmenta, ali to je postala kroz 5 godina office rada tamo...
Takvu praksu kad bi sproveo kod nas, prvo niko ne bi hteo da ti radi, jer bi to svima bilo 'ispod casti' i svi bi najradije ako moze direktorsko mesto odma, i ako nije problem da im se pare uplate direktno na racun da ne moraju ni da dolaze na posao...




Pa posto je ovde 95% posetilaca vezano za IT struku ja za to primere i navodim... Ja stvarno ne znam da li studen molekularne biologije moze to da uradi, ali cenim da bilo ko sa imalo smisla u IT-u moze... I to ne mora biti programiranje vec mnogo drugih oblasti...
Ja sam recimo prosle godine pokrenuo projekat online isporuke cveca... Ulozio sam sveukupno mozda 1000-1500 eura da sve to krene, reklame po sajtovima itd... Prvi mesec mi se to sve isplatilo i ostalo mi je 500 eura profita... Drugi mesec sam imao oko 1000 eura reklame i ostalo mi je mozda 600-700 eura... Treci mesec sam to prepustio drugaru jer nisam mogao da stignem sve to, a imam sa druge strane vazniji posao, ali je sticajem okolnosti taj moj drugar bio nezainteresovan i napustio taj posao i dopustio da se ugasi... Mene je licno taj projekat iznenadio brzinom kojom se isplatio... To da kazemo jeste vezano delom za IT, ali mogao je da uradi ko je hteo... Samo treba malo mucnuti glavom...



Bicu slobodan da ti odgovorim...
Prvo, znam nekoliko ljudi koji u roku daju sve ispite i zavrsavaju te fakultete (medicina, ekonomija, farmacija i pravo) i niko od njih ne uci svaki dan... Obicno je to kampanjsko ucenje par nedelja pred ispite i to je to... Ostatak vremena ni ne vide fakultet...
E sada... Kako skupiti 10,000 eura do 25 godine... Ili ajde bar da ti prodje kroz ruke 10,000eura ako neces da skupljs... Uzmimo u obzir period od 18-25, mada moze i od 16-25... To je 7 godina... to znaci da bi ti mesecno morao da zaradis 120 eura... Iz mog iskustva znam da je to lako, ali ranije nisam zaradjivao svaki mesec konstantno, desavalo se da po par meseci ne zaradim nista pa onda odjednom par hiljada dolara.. Ili dok se projekat razvija ne ocekujes zaradu itd itd... Ja sam mnogo stvari probao u zivotu, neke su bile uspesne, neke ne, i polako gledam sta mi odgovara i u cemu mogu da se pronadjem, i idem lagano ka nekom svom cilju... Zabadanje glave u pesak i tvrdnje 'ne moze, nije moguce, ne da mi drzava' jednostavno nije resenje... Treba probati... Ako prodje super, ako ne, nikom nista, idemo dalje...



Jasno... Ali onda treba prihvatiti poslove na malo nizoj lestvici kako bi se iskustvo steklo... Ali onda opet dolazimo do zacaranog kruga i "ispod casti" sindroma, i tako sve u krug...



Zasto bi morao neko da ti daje posao? Ok je je ako uspes da nadjes, ali zasto recimo jedan student grafickog dizajna/arhitekture/umetnosti ne bi mogao da odradi ponekad neko graficko resenje za neku firmu, neki logo, nesto tako... Zasto recimo student elektrotehnike ne bi mogao sa vremena na vreme da odradi nekom neki elektronski uradjaj, ili da mu izradi 20-30 stampanih plocica u hobi varijanti.. Zasto neki student veterinarskog fakulteta ne bi mogao sa vremena na vreme da pomaze nekom full-time veterinaru ili vec kak oto ide... Svugde se moze naci posao, samo treba gledati na pravo mesto...



Kod nas su fakulteti mnogo pogodniji za bavljenje biznisom nego u USA... Za razliku od nas u USA se fakultet studira svakodnevno, a ne kao kod nas na svakih par meseci... U USA ti svako jutro imas predavanja, prakticnu nastavu, svake nedelje ispite, testove, kvizove... Kod nas su ispitni rokovi na svaka 3 meseca, na svakom izadjes na po nekoliko ispita i ti tako zavrsavas fakultet.. a ucis par nedelja pred ispit... Ostatak vremena mozes da radis sta hoces...

Ne bih da cepidlačim, ali ovo važi samo pod uslovom da ne moraš da jedeš (ili da hranu bereš na drveću), da ti ljubazna gospoda iz EPS-a, Telekoma i Infostana dozvole besplatno korišćenje struje, telefona, vode i komunalija, da ne moraš da se oblačiš, da ne moraš da piješ ništa osim vode (ok, ovo i ne moraš u neku ruku), da ti auto (ako ga imaš, a potreban je za većinu poslova) ide na vodu, da ne plaćaš porez...Tako da, kada se pogleda sa druge strane (one realnije), da bi uštedeo 10000 evra za 7-8 godina, potrebno je da zarađuješ između 400 i 600 evra mesečno.To sa 120 evra bi pilo vodu ako bi imao nekog ko će da ti plaća hranu, struju, vodu, telefon...i ostale najosnovnije stvari ili pak da do 25-te živiš kod roditelja, trošiš njihovu struju, vodu, telefon, hranu...

---

Ja pricam o STUDENTIMA, studenti obicno zive ili kod mame i tate ili ih mama i tata izdrzavaju... Da te mama i tata izbace na ulicu sa 18 godina i da moras sam da zaradjujes sigurno ne bi studirao, vec bi imao pametnija posla u zivotu...

Ti kao student, ili dok zivis kod roditelja, nemas troskove stana, hrane, struje, telefona, grejanja i ostalih zackoljica..

E, to je već nešto drugo.Mislio sam da pričaš uopšteno, a ne samo o studentima.Pa u tom slučaju je naravno moguće, naravno mora se odreći nekih stvari kao što su žurke, izlasci, i sl., što je naravno cena koja se mora platiti ako želiš da nakupiš pomenutu cifru.Mada, ako ćemo iskreno ni 10.000 evra nisu neke pare, da bi se s njima mogao započeti neki biznis, no nebitno.U svakom slučaju, kada se stvari tako postave, moguće je nabiti 10.000-15.000 evra i za manje od 7 godina.

---

@ secret , covece , stvarno si dobar sa tim puzevima :) najvice mi se svidja ono 500 ljudi doslo na seminar hheehh Zamisli samo da narodna lutrija srbije ili kako se vec sada zove stavi nesto u elementu loto najbolji biznis u srbije u njemu ucestvuje cak 500.000 gradjana - sto znaci da je najbolji biznis za sve koji svima donosi odlican profit cim toliko ljudi ucestvuju u njemu .Ali da se manem puzeva , nojeva i slicno ..

U vezi sa stekovanjem para Da li od nekoga ko radi neki part -time job i bukvalno stekuje svaki dinar 5 godina :) moze da se ocekuje da uspesno uleti u neki posao sa celom kolicinom para ?

Slazem se, ima ih dosta. Takodje, slazem se da sto je neko zavrsio "menadzment" da ga ne kvalifikuje u startu da bude uspesan menadzer, vec mu moze samo pomoci u karijeri posto je valjda nesto naucio tokom studija a fakultetska diploma mu je samo ulaznica za posao.

Moram da napisem da kasnije malo generalizujes stvari. Zasto mislis da neko ko je zavrsio npr. ekonomski fakultet nema sanse da bi prihvatio neki "clerk-desk job"!? Mozda ima dosta takvih, ali evo sta ako bih ti napisao da bih ja prihvatio. Ali opet je bitno reci gde bih prihvatio to da radim. Da li bih prihvatio to da radim u nekoj dobroj domacoj firmi ili u nekoj drzavnoj firmi u stecaju? Poenta je u tome sto u najboljim domacim firmama cesto i ne mozes da radis i da hoces. Ili nece da te prime ili ti traze izuzetno visok prosek. U najvecem broju dobrih firmi ne mozes da radis ni dzabe, da stices praksu.

Ne bi bilo lose da objasnis ko su za tebe talentovani menadzeri, ekonomisti ili pravnici, posto kazes da jedino oni mogu da nadju posao i jedino takvi i zasluzuju. Ja ti ovde pricam o osobama koji zavrse fakultet, kako po njima neko moze da pravi razliku ko je talentovan a ko ne ako nema radnog iskustva!? Ovo se ne odnosi na mene, ja imam radnog iskustva, samo me interesuje sta pod tim podrazumevas. Nije tesko reci za nekog da je talentovan ako je posle fakulteta dobio negde da radi i tamo se dokazao. Ali mnogi ne mogu ni da dobiju neku pravu sansu in the first place. Da bi neko na pravi nacin pokazao da je talentovan mora da dobije i adekvatan posao a takodje bitno je i da radi u adekvatnoj firmi. Mislim da dosta firmi pod "talentovanim" diplomcima smatraju osobe sa visokim prosekom, sto uospte ne mora da bude u korelaciji a cesto i nije. Primera ima svugde, na primer jedan od nasih najboljih advokata je imao prosek oko 6. Da ne govorim o novim biznismenima koji su ekonomiju jedva zavrsavali ako su je uopste i zavrsili.



Prvo, nije tacno da se kod nas ne studira svakodnevno. Naravno, mnogi uopste ne idu na fakultet zato sto nisu obavezni to da rade. Naveo si da imas nekoliko prijatelja koji studiraju razne fakultete. Na ekonomiji i pravima to moze, ne znam samo kako to moze na farmaciji, medicini ili npr. veterini gde si obavezan da dolazis na vezbe jer inace ne mozes na ispit. Za veterinu sam siguran, a logicno mi je i da se na prva dva fakulteta treba ici na vezbe.
Na mom fakultetu nas niko ne obavezuje da pohadjamo ni vezbe ni predavanja ali svaki normalan student zna da je to veoma preporucljivo. Ja i pored toga sto nisam obavezan ipak dolazim na vecinu jer znam kako je bilo kada nisam dolazio. Nisam bio u toku, nije isto kada ti neko kaze sta je bilo i kada si licno tamo, a mnogi predmeti se mnogo teze uci kad ucis sam nego kada si u toku i ides na vezbe.

Drugo, kod nas ispiti nisu na svakih 3 meseca. Najcesce, imas januarski, februarski, mozda jedan ispit u aprilu, junski, septembarski, oktobarski i ako ima oktobar 2. Na medicini je to jos cesce, a nema potrebe da napominjem koliko cesto apslovent ima pravo da izlazi na ispite.

Trece, ako polazes kao sto kazes u svakom roku po nekoliko ispita ne mozes ih bas uciti "par nedelja pred ispit" (sve zavisi sta smatras pod tim). Sigurno na nekim fakultetima moze (gde su najvece knjige 200 strana sa slikama) ali na fakultetima o kojima sam ti pricao ne bas. Pogotovo ispite teze spremas ako ne ides na fakultet.

---

CILJ nam je bio prvo mesto i ništa više! Svojski smo se potrudili da napravimo dobar biznis plan i budemo bolji od svih drugih takmičara, naglašavaju četvorica maturanata Elektrotehničke škole "Nikola Tesla", inače pobednici Drugog sajma omladinskog preduzetništva.

Nikola Miljković, Marko LJ. Matić, Aleksandar Serdar i Predrag Stojković, izmislili su prsluk-masažer. Nagrada je - boravak na na sličnom sajmu u Norveškoj. Žale samo što će tamo učestvovati kao gosti, a ne i takmičari. Nameračili su se na prvo mesto koje bi im donelo 5.000 evra i već su ih "potrošili" na zaštitu patenta i pokretanja firmice koja bi proizvodila masažere.

- Svi masažeri koji se reklamiraju, ne masiraju sami. Dođeš kući umoran i onda moraš sam sebe da masiraš. Zato smo odlučili da napravimo masažer koji obučeš, legneš ili hodaš, a on te masira - objašnjava Aleksandar Serdar. - Napravili smo i masere za noge i ruke. Dovoljno je da rade 20 minuta i da se mišići opuste. Za svaki slučaj, predvideli smo da masažeri bez problema mogu da budu uključeni satima.

Četvorica drugara iz razreda procenili su koliko treba uložiti sredstava, kome je namenjen proizvod, koliko će koštati kada se proda... Onda su ga i napravili. Na projektu su, kažu, radili sami i kod kuće, uz savete mentora - profesora Miroslava Cimeše. Organizovane podrške i usmeravanja od škole nema.

- Pošto smo za ovaj projekat morali da registrujemo firmu "Optimus", sve sirovine smo regularno kupovali i plaćali PDV - priča Marko Matić. - Snalazili smo se sa troškovima, pa smo kod krojača, koji nam je šio, imali vezu, tako da nam nije puno naplatio.

Na sajmu u Domu sindikata bili su hit. "Palo" je i 15 porudžbina. Nikola Miljanić napominje da se masažer naročito svideo devojkama, jer poboljšava cirkulaciju i skida celulit sa butina. Ipak, kažu da će teško uspeti da ispune zahteve, pošto se program završava i oni moraju da zatvore firmu. "Na crno", naglašavaju, ne bi želeli da prodaju. Usput, čeka ih i maturski rad, ali i učenje za prijemi na elektrotehnici.

TREBA NAM VEZA...
- PRSLUK je 4.000 dinara, dok su masažeri za ruke i noge 1.000 dinara. Voleli bismo da nekako pronađemo novac, pa da napravimo mašine koje bi serijski proizvodile masažere. U planu je i masažer za stopala - razmišlja Marko Matić. - Radili bismo i na drugim izumima koji imaju veze sa elektronikom, poput elektronskog zatamnjivanja stakla, samo kada bismo pohvatali veze, kako bi nabavili sirovine.

"BIZNIS ŽICA"
SAJAM omladinskog preduzetništva organizovala je norveška organizacija "Biznis inovejšn" koja je i finansirala, prema njihovoj proceni, dobre projekte. Cilj je da u mladim ljudima, ukoliko je imaju, pokrenu "biznis žicu" i usmere ih ka kreaciji i otvaranju malih proizvodno-uslužnih preduzeća.

http://www.novosti.co.yu/vest....t=38410&rubrika=Reportaže

---

Pa generalizujem po opstoj svesti danasnje omladine.. Slazem se da ima izuzetaka koji hoce da rade, ali oni ne treba da budu izuzetci, vec VECINA u danasnjoj omladini.. Upravo je problem u tome sto su takvi slucajevi izuzetci.



Mozda sam se pogresno izrazio koristeci rec talentovani... Mislio sam na one ljude koje taj posao zanima, koji imaju 'zicu' za odredjene stvari, koji zele da uce, napreduju... Kojima je cilj da postanu vrhunski strucnjaci u tome sto rade, a ne da im je neki imaginarni cilj da odmah pri zaposlenju sednu u direktorsku fotelju...




Ovaj moj drugar koji zavrsava medicinu, i daje sve u roku, cetvrta godina je trenutno, taj uci samo pred ispite, i ima relativno dobar prosek koliko mi je poznato... Taj mesecima ne vidi fakultet, a sve daje u roku... Ali opet, studenti medicinskih i sl. fakulteta su retkos... Upravo najvise ima 'menadzera', 'pravnika' i 'ekonomista' medju studentima...




Jeste.. Ali recimo u USA je nepojmljivo da se ti ne pojavljujes na fakultetu... Probaj da preskocis par predavanja, profesor ulozi zalbu i opa... A da ne pricam o Engleskoj gde ispitni rokovi ne postoje.. Imas jedan ispit, ako padnes, ponavljas godinu, prodjes, prosao si... Nema ko ovde januarski, februarski, polufebruarski, predprolecni, prolecni .. itd itd... Kod nas je obrazovanje mnogo liberalno i partizansko... Studenti rade sta hoce i kad hoce, a obrazovanje koje sticu neki bi okarakterisali kao široko, ali ja bi ga okarakterisao kao partizansko-udarnicko... Znas od svega po malo, a na kraju ne znas nista...

ventura, stvarno mi nije jasno kako taj tvoj drug moze ovde (ako studira medicinu u Beogradu) da ne vidi fakultet mesecima???????? Prosto je nemoguce a i nerealno!!!! Kako bi neki buduci doktor uopste znao najjednostavniju stvar: da te poslusa stetoskopom (a o ostalim stvarima koje se uce da i ne govorim) da ne ide na fakultet i vezbe??? Pa nece mama kuci to da ga nauci ili on sam sebe!!! Jednostavno moraju svaki dan da idu na vezbe (pogotovu na cetvrtoj godini kad im krecu svi medicinski predmeti i kad setaju po bolnicama) da bi barem i tu neku osnovu imali!!!! Znam, jer i ja imam druga na medicini koji je bas cetvrta godina i znam koje obaveze ima!!! Sada su im skoro svi ispiti od po 1000 strana, to nikako ne moze par nedelja pred ispit da se spremi..jedino ako je taj tvoj drugi neki genije...sto bi ga onda cinilo izuzetkom a ne vecinom!!!!

Pozdrav!

Ventura, reci mi njegovo ime, pa da ga zaobilazim kad se registruje.

Cak i da je genije, on je genije bez prakse, a da se vjezba na meni ili bilo kom drugom je jednostavno receno: opasno.

Mikrokrediti za nezaposlene do kraja marta

Fond za razvoj Srbije trebalo bi da do kraja marta počne da odobrava mikrokredite za nezaposlene u iznosima od 5.000 do 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, najavio je pomoćnik srpskog ministra finansija Goran Anđelić.
On je na konferencji za novinare rekao da će rok otplate kredita biti od tri do pet godina, uz godišnju kamatnu stopu od jedan odsto i poček od jedne godine. Obezbeđeno je 600 miliona dinara za mikrokredite, ali u slučaju velike tražnje biće 'iznađena dodatna stedstva'. Anđelić je rekao da će zahteve za kredite nezaposleni predavati u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i istakao da će biti odobravani u veoma kratkim rokovima.

Izvor: Ekonomist

Proizvodnja testenine

Program obuhvata proizvodnju svih vrsta testenine, sveže ili sušene, bez jaja i sa jajima, uz dodatak brašna drugih žitarica, uz dodatak povrća i voća, npr. cvekle, spanaća, paradajza, šargarepe, jabuke i dr.

Glavna obeležja proizvodnje nezavisno od sirovinske osnove i sezone sazrevanja sirovina jesu velika fleksibilnost u kreiranju pogona i relativno malo ulaganja u građevinske objekate (prostor). Veća profitabilnost se može ostvariti uz dodatna ulaganja, pre svega u opremu (veći kapacitet prese i sušare). Pogon bi trebalo smestiti neposredno uz mesto potrošnje, na primer blizu većega grada ili trgovačkog centra.

Veličina zemljišta i prostora: 100 m2 (objekat 35-45 m2)
Broj radnika: 1 KV, 1 PKV, 1 NKV
Ulaganje kapitala: 51.500 evra (objekat 54%, oprema 36%, ostalo 10%)
Period izvršenja: 10-12 meseci
Rok povratka kapitala: četiri godine i tri meseca
Godišnja bruto dobit: 16.000 evra

http://www.smeinstitute.co.yu/

p.s.
http://www.smeinstitute.co.yu/o/SBiznis.htm

---

ovo mi je vrlo sumnjivo, gde jos mozes sa niskorizicnim ulaganjima imati 23% zarade godisnje?

---

GODIŠNJA BRUTO zarada znači da je to zarada pre ispata plata, plaćanja poreza, troškova poslovanja, itd.

Recimo budžet za plate tri radnika da zarađuju platu koja je BRUTO 150 EUR (pre poreza i doprinosa) 5400 EUR. Znači već si na 10600 EUR...

Prilično neprofitabilan biznis...

Branimir

---

http://www.forbes.com/free_forbes/2005/0418/158.html

---

Ne samo sto je neprofitabilan nego se ni ne zadovoljava odgovor na jedno od osnovnih pitanja u trzisnoj ekonomiji.... Kome prodati robu?

-----------------------------------------
Preporuke: Edita Kastratović - http://www.smeinstitute.co.yu/
-----------------------------------------
Diskontna prodaja tekstila

Zašto otvarati male diskontne prodavnice tekstila kad postoje velika odeljenja u robnim kućama i veliki tekstilni magazini? Odgovor glasi: tražite lokaciju upravo u njihovoj neposrednoj blizini kako biste jače naglasili svoju različitost - pažljiv odabir, moderno dizajnirane tkanine za sezonu, veliki izbor boja (uz male količine). Osigurajte svoju snabdevenost iz različitih izvora: domaćih i inostranih robnih kuća (u sezoni sniženja), od proizvođača koji će takođe uz vas profitirati. Aranžirajte pažljivo odabran propratni pribor za svaku tkaninu (konac, dugmad, okovratnike, pojaseve). Svoju trgovinu opremite modnim revijama i stručnom literaturom za šivenje.

Veličina prostora: 20 m2, broj radnika 3
Ulaganje kapitala: 10.000 evra
Rok povratka kapitala: 1 godina
-----------------------------------------
Prodavnica knjiga, pribora i instrumenata

Specijalizovana prodavnica knjiga, kancelarijskog pribora i muzičkih instrumenata može računati na potrošače svih nivoa kupovne moći, među svim kategorijama stanovništva. Dakle, tržište je prilično široko, ali treba znati da je reč o povremenoj potrošnji, koja se smanjuje s padom kupovne moći stanovništva. Budući da se kupovina asortimana planira unapred, lokacija ne mora biti u centru grada, kako je to u ovom programu predviđeno. Konkurencija su uglavnom slične prodavnice, a i ostale manje prodavnice koje u svom asortimanu imaju neke navedene robne vrste.

Veličina prostora: 50 kvadrata
Broj radnika: 1 VKV i 2 KV prodavca
Ulaganje kapitala: 23.000 evra
Rok povratka kapitala: 2 godine i 2 meseca
Godišnja bruto dobit: 19.500 evra
-----------------------------------------
Prerada bilja

Program predviđa kompleksnu preradu lekovitog i aromatičnog bilja, kao i dobijanje sledećih proizvoda: lekova, tečnih ekstrakata, tečnih koncentrata, suvih ekstrakata i eteričnih ulja. Kvalitet tih poluproizvoda odgovara farmaceutskim propisima. Povećanim ulaganjem za 17.500 evra, pre svega u kolone za ekstrakciju, kapacitet proizvodnje tečnih produkata bi se udvostručio, a profit povećao na 82.000 evra. Kritični elementi programa su: kanali nabavke kvalitetnih sirovina (obično se organizuju stalne ili povremene otkupne stanice), prodajni kanali (dobro je imati stalne i velike kupce), kvalitet, asortiman i cene gotovih proizvoda, kao i uspešnost promocije. Prerada lekovitog i aromatičnog bilja
Veličina prostora: 126 m2 - vlasništvo preduzetnika
Broj radnika: jedan
Ulaganje kapitala: 192.000 evra
Period izvršenja: 10 do 12 meseci
Rok povratka kapitala: 5 godina i 10 meseci
Godišnja bruto dobit: 41.000 evra
-----------------------------------------
Podrumsko gajenje šampinjona

Reč je o vrlo zanimljivom dopunskom porodičnom programu koji zahteva srazmerno malo rada. Proizvod se lako prodaje i donosi dobru zaradu. Od osnovnih sredstava potrebno je imati oko 250 metara kvadratnih klimatizovanog podrumskog, jamskog ili sličnog prostora, opremljenog potrebnim inventarom. U programu je predviđeno i pakovanje u kućnoj radinosti, što uveliko povećava njegovu profitabilnost. Potreban je samo preduzetnik uz povremeno angažovanje člnova porodica.
Ulaganje kapitala je 19.500 evra,
period izvršenja od dva do tri meseca,
rok povratka kapitala godinu i dva meseca.
Godišnja bruto dobit je 21.500 evra,
a dobit po evru investicija je 0,96 evra.
-----------------------------------------
Proizvodnja odeće unikatnih dezena

Za šetnju u prirodi, gradu ili negde drugde, sigurno treba imati prikladnu i udobnu odeću koja je izrađena prema zahtevima i sugestijama svakog kupca – naručioca. Program treba smestiti u urbanu sredinu sa većom koncentracijom potencijalnih potrošača. Naročito je važno da dizajner dobro poznaje svetske modne trendove u proizvodnji odeće za slobodno vreme, kvalitet i mogućnosti materijala i, što je najvažnije, mora znati da udovolji i najzahtevnijim klijentima.

Veličina zemljišta i prostora: 250 kvadrata (zemljište), 160 kvadrata (prostor)
Broj radnika: 7 VSS ili VŠS, 11 KV ili NKV
Ulaganje kapitala: 110.000 evra
Rok povratka kapitala: 1 godina i 5 meseci
-----------------------------------------
Proizvodnja zamrznutog povrća

Programom je predviđeno konzervisanje različitog povrća (šargarepe, paprike, karfiola, kelja pupčara i sl.), kao i proizvodnja i zamrzavanje pomfrita i kroketa od krompira. Odabrani uređaji prilagođeni su kapacitetu manjeg kontinuiranog tunela za zamrzavanje od 300 do 500 kilograma po satu. Program je namenjen područjima u kojima se gaji povrće, po mogućnosti blizu većih potrošačkih sredina.
Veličina potrebnog prostora je 350 metara kvadratnih zatvorenog i 1.000 metara kvadratnih manipulativnog.
Potrebno je 18 radnika.
Potrebno je uložiti kapital od 528.000 evra (objekat 48%, oprema 46%, ostalo 6%). Rok povratka kapitala jedna godina i osam meseci,
godišnja bruto dobit 808.500 evra.
-----------------------------------------
Proizvodnja maltera

U ovom programu malter se proizvodi mešanjem ekspandiranog perlita, gipsa i kaolina. Takav malter je izuzetan termoizolator za unutrašnje i spoljne zidove. Program je projektovan za proizvodnju oko 9.000 tona godišnje, i to u sagrađenom pogonu, lociranom, po mogućstvu, blizu područja ekstrakcije i prerade gipsa i/ili intenzivnije građevinske delatnosti. Tražnja za tom vrstom maltera na svetskom tržištu je velika, pa se povećanje profitabilnosti može ostvariti povećanjem proizvodnje, odnosno njenim intenziviranjem i uvođenjem rada u smenama, dakle, bez većih dodatnih ulaganja u osnovna sredstva.
Veličina zemljišta i prostora: koncesija na 500 kvadrata zemljišta i izgradnja 300 kvadrata zatvorenog prostora
Broj radnika: 9, ulaganje kapitala: 450.000 evra
Godišnja bruto dobit: 635.500 evra
-----------------------------------------
Mlekara

Mini mlekaru je isplativo izgraditi u kraju sa razvijenim govedarstvom. Posebno napominjemo da bi objekat trebalo graditi u neposrednoj blizini kuće ili okućnice radi smanjenja investicionih troškova (struje, vode, kanalizacije). Kritičan element programa je kapacitet mlekare. Program ima obeležje manjeg industrijskog pogona sa pretežno stalnim i srednje automatizovanim linijama, a namenjen je preduzetnicima koji bi se bavili preradom mleka. Kritični elementi programa su kvalitet, asortiman, cena proizvoda i izbor makrolokacije i mikrolokacije. Osim toga, treba brinuti o kvalitetu i dizajnu ambalaže kao i o pakovanju.

Veličina prostora: 150 m2
Broj radnika: 3
Ulaganje kapitala: 105.000 evra
Godišnja bruto dobit: 42.500 evra
-----------------------------------------
Ručne alatke - sekire ;-)

Proizvodnja alata je isplativa jer je to na domaćem tržištu izrazito tražen potrošni materijal. Tehnološki proces uključuje sečenje materijala, zagrevanje, kovanje, brušenje i kaljenje. Sekira se izrađuje od topljenog čelika. Za izradu su potrebni: testera za sečenje, čekić 5 kN, alat za kovanje, peć (plinska ili električna), bazen za kaljenje i brusilica. Povoljna mikrolokacija je industrijska zona, a makrolokacija je nezavisna.

Troškovi proizvodnje smanjuju se uvođenjem automatizacije. Odluka o uvođenju automatizacije mora se optimalizovati sa stanovišta troškova, broja zaposlenih i kvaliteta proizvoda.

Veličina prostora: 40m2
Broj radnika: 2
Potrebno ulaganje: 6.500 evra
Godišnja bruto dobit: 6.250 evra
-----------------------------------------
Košarkaška škola sa pratećim sadržajima

Ovaj program podstiče razvoj košarke i lansiranje novih zvezda u jednom od najpopularnijih sportova današnjice, tim pre što pretpostavlja privatnu inicijativu, kad je kvalitet posla preduslov zarade. Program sadrži manju košarkašku dvoranu, tri svlačionice, tri tuš-saune, trim-kabinet, sanitarne čvorove i kancelariju, čime upravlja vlasnik-preduzetnik, a poslovne, ugostiteljske i trgovačke prostore daje u zakup. Kritični elementi su sposobnost preduzetnika i menadžera, uspešnost promocije, kvalitetan trenerski kadar, asortiman, kvalitet i cene usluga.

Veličina zemljišta i prostora: 4.000 kvadrata
Broj radnika: 17
Ulaganje kapitala: 960.000 evra
Period izvršenja: 10 do 12 meseci
Rok povratka kapitala: 4,5 godina
-----------------------------------------
Kafe-bar

Kafe-bar je ugostiteljski objekat u kojem se pripremaju i poslužuju napici i pića, topli i hladni sendviči, poslastice, voće i industrijski proizveden sladoled. Sastoji se od prostorije za posluživanje, s točionikom, sanitarnog čvora za osoblje i goste, kao i priručnog skladišta.

Mikrolokacija zavisi od pešačkih tokova stanovništva. Račun je izveden za adaptirani postojeći objekat.

Kritični elementi programa su izbor mikrolokacije, kvalitet, asortiman i cene usluga, kvalitet osoblja i sposobnost preduzetnika, kao i uspešnost svih oblika promocije.

Veličina prostora: 50 m2
Broj radnika: 2
Ulaganje kapitala: 40.000 evra
Rok povratka kapitala: 2 godine i 3 meseca
-----------------------------------------
Kandirano voće

Celi ili izrezani plodovi voća se odgovarajućim postupkom impregniraju šećernim sirupom (potapanjem i ukuvavanjem). Zbog visokog učešća suve materije vrlo su stabilan proizvod i u odgovarajućim uslovima rok trajanja je više meseci. Kako su postupci pripreme isti kao za proizvodnju kompota, kandirano voće se može, uz dodatne investicije (u opremu za kandiranje i privremeno konzervisanje), proizvoditi i u mesecima kada nema svežeg voća. Zbog visoke cene proizvoda, program u početku, možda, ne bi bio suviše profitabilan na tržištima zemalja u tranziciji.

Veličina zemljišta i prostora: 1.500 m2
Broj radnika: 21
Ulaganje kapitala: 845.000 evra
Godišnja bruto dobit: 669.000 evra
-----------------------------------------
Salata iz plastenika

Za plasteničku proizvodnju preporučujemo vrstu omega RZ, koja vrlo brzo raste. Dobra je za gajenje od kraja januara do kraja aprila i od septembra do decembra. Zbog jednostavne konstrukcije plastenik se lako i brzo postavlja na željeno mesto. Prema potrebi, moguća je demontaža i prenošenje na drugu lokaciju. Krov plastenika je kristalno čista, troslojno ekstrudirana folija, na primer, „Solar EVA“, trajnosti četiri godine. Osim izvršnih termoizolacionih svojstava, folija omogućava kapanje kondenzovane vode po biljkama. U ovom tipu plastenika moguće su tri berbe godišnje.
Veličina zemljišta: 100 kvadrata (za plastenik)
Broj radnika: dva (članovi domaćinstva)
Ulaganje kapitala: 1.000 evra (za plastenik)
Rok povratka kapitala: nakon 6. berbe
-----------------------------------------
Proizvodnja sredstva za čišćenje

U domaćinstvu se koriste različiti proizvodi za čišćenje i negu površina i predmeta. Tržište je vrlo promenljivo, pa veliki proizvođači sirovina ne mogu pratiti sve zahteve, koji često imaju i lokalne specifičnosti. Zato je prisutan velik broj novih proizvođača za lokalna tržišta. Postupak proizvodnje je jednostavan. Potrebno je dobro poznavanje tržišta, ulaganje u promociju i povezanost sa proizvođačima kvalitetnih sirovina. Povoljna je realizacija u sklopu slične proizvodnje. Nema posebnih lokacijskih zahteva osim ekonomskog uslova, blizine tržišta radi smanjenja troškova prevoza i kontakata sa trgovačkom mrežom. Godišnji kapacitet programa je 250 tona.

Veličina zemljišta i prostora: 500 kvadrata
Broj radnika: 3 KV, 2 NKV (rad u dve smene)
Ulaganje kapitala: 85.000 evra (objekat 59 odsto, oprema 41 odsto); Rok povratka kapitala: 1 godina i 5 meseci
Godišnja bruto dobit: 190.000 evra
-----------------------------------------
Farma zečeva

Reč je o mini-farmi za kavezno gajenje zečeva radi dobijanja mesa, sa 100 ženki godišnje. Potrebno je imati 300 kvadrata zatvorenog prostora, sastavljenog tako da su odvojeni prostori za kaveze, skladište, klanicu, pakovanje, kancelariju i sanitarni čvor. Programom je predviđena izgradnja sopstvenog prostora, a ako imate mogućnost adaptacije postojećeg prostora, to će bitno smanjiti potrebna ulaganja u osnovna sredstva i povećati profitabilnost programa. Mikrolokacija farme zavisi od pogodnosti za izgradnju prostora, a makrolokacija od blizine većih prehrambeno-prerađivačkih kapaciteta i/ili potrošačkih sredina. Pri povećanju legla profitabilnost se uveliko povećava. Kritični elementi programa su izbor makrolokacije, uslovi eventualnih kooperacijskih ugovora, kvalitet i cene mesa.

Veličina prostora: 300 kvadrata
Broj radnika: od dva do pet (farmer preduzetnik, pomoćni radnik - stalno, tri priučena mesara - povremeno)
Ulaganje kapitala: 71.500 evra
Rok povratka kapitala: četiri godine
Godišnja bruto dobit: 24.000 evra
-----------------------------------------
Gajenje šargarepe u plasteniku

Gajenje šargarepe može biti unosno ako se obezbedi plasman. Profitabilnost programa raste sa povećanjem veličine plastenika, pa za površinu 250 m2 bruto dobit po 1 evru investicije iznosi 2,45 evra. Kritični elementi programa su izbor sorte šargarepe, proces gajenja i veličina plastenika. Prema potrebi, moguća je demontaža i prenošenje na drugu lokaciju. Lukovi su izrađeni od čeličnih cevi prečnika 32 mm i trajno su zaštićeni galvaniza-cijom. Krov plastenika je kristalno čista, troslojno ekstrudirana folija, na primer, Solar EVA, trajnosti 4 godine.

Osim izvrsnih termoizolacionih svojstava, folija omogućava kapanje kondenzovane vode po biljkama. Ventilacija plastenika izvodi se jednostavnim podizanjem folije po dužini. U ovom tipu plastenika moguće su tri berbe godišnje.
Veličina zemljišta: 100 m2; Broj radnika: 2
Ulaganje: 1.000 evra; Godišnja bruto dobit: 500 evra
-----------------------------------------
Mlekara

Mini mlekaru isplativo je izgraditi u kraju sa razvijenim govedarstvom. Posebno napominjemo da bi objekat trebalo graditi u neposrednoj blizini kuće ili okućnice radi smanjenja investicionih troškova (struje, vode, kanalizacije). Kritičan element programa je kapacitet mlekare. Program ima obeležje manjeg industrijskog pogona sa pretežno stalnim i srednje automatizovanim linijama, a namenjen je preduzetnicima koji bi se bavili preradom mleka. Kritični elementi programa su kvalitet, asortiman, cena proizvoda i izbor makrolokacije i mikrolokacije. Osim toga, treba brinuti o kvalitetu i dizajnu ambalaže kao i o pakovanju.

Veličina prostora: 150 kvadrata; broj radnika: 3
Ulaganje kapitala: 105.000 evra (linija za pasterizaciju)
Period izvršenja: 2-3 meseca
Rok povratka kapitala: 3 godine i 9 meseci
Godišnja bruto dobit: 42.500 evra
-----------------------------------------
Proizvodnja peciva

Reč je o proizvodnji svih vrsta peciva, koje se razlikuju po obliku, težini ili dodacima različitih sirovina. Prednost je u odnosu prema industrijskoj proizvodnji proširenje asortimana proizvoda. Veća profitabilnost može se postići uz dodatna investiciona ulaganja (potpuno automatizovana linija, povećanje kapaciteta peći). Proizvodi se mogu prodavati u vlastitoj prodavnici ili u drugim prodavnicama na pogodnom mestu (u centru grada, blizu škola i slično). Kritični elementi programa su asortiman, kvalitet, prodajni kanali (mogućnosti velikih i stalnih porudžbina), cene proizvoda kao i uspešnost promocije.
Veličina zemljišta i prostora: 100 m2 (objekat 60-80 m2)
Broj radnika: 2 KV, 2 PKV
Ulaganje kapitala: 84.500 evra
Godišnja bruto dobit: 52.000 evra
-----------------------------------------
Građevinska stolarija

Govoreći o građevinskoj stolariji, u ovom programu ograničavamo se pretežno na pojedinačnu proizvodnju prozora, vrata, zidnih obloga i drvenih podova. Program je usmeren najpre na zadovoljavanje veoma visoke tražnje za popravkama, zamenom i prepravkama. Samo u slobodnom vremenu proizvodili bi se delovi i sva stolarija za manje objekte. Proizvodnja nije zahtevna, ne zagađuje okolinu i nema nikakvih posebnih zahteva u pogledu lokacije. Problem nedostatka građe od četinara, posebno od borovine za zahtevne kupce, može se rešiti uvozom.

Veličina prostora: oko 215 kvadrata natkrivenog i 50 kvadrata otvorenog prostora, broj radnika: pet

Ulaganje kapitala: 253.500 evra
Period izvršenja: tri do šest meseci
Rok povratka kapitala: tri godine
Godišnja bruto dobit: 103.000 evra
-----------------------------------------
Gajenje krastavca u plasteniku

Preporučujemo sorte Valore RZ zbog visokog prinosa i ujednačenosti ploda. Plod je tamnozelen, blago rebrast i dobro se čuva. Sorta je otporna na virus krastavosti. Profitabilnost programa raste sa povećanjem veličine plastenika, pa za površinu 250 kvadrata bruto dobit po evru investicije iznosi 0,57 evra. Kritični elementi programa su izbor sorte krastavaca, proces gajenja i veličina plastenika. Zbog jednostavne konstrukcije plastenik se lako i brzo postavlja na željeno mesto. Prema potrebi, moguća je montaža i prenošenje na drugu lokaciju. Lukovi su izrađeni od čeličnih cevi prečnika 32 milimetara i trajno su zaštićeni galvanizacijom. Krov plastenika je kristalno čista, troslojno ekstrudirana folija, na primer, Solar EVA, trajnosti četiri godine. Osim izvršnih termoizolacijskih svojstava, folija omogućava kapanje kondenzovane vode po biljkama.

Veličina zemljišta: 100 kvadrata (za plastenik)
Broj radnika: 2 (članovi domaćinstva)
Ulaganje kapitala: 1.000 evra (plastenik)
Bruto dobit: 500 evra
-----------------------------------------
http://www.smeinstitute.co.yu/

p.s.
http://www.smeinstitute.co.yu/o/SBiznis.htm

---

Opet...da ponovim....sve je to lepo ali