kako postići -40

Ako klasican kompresor za r-12 ili r-134 napunis r-502 nece izdrzati,tj. na istu zapreminu cilindra r-502 trazi jaci (strujno)kompresor,jer su mnogo veci pritisci.Znaci sigurno ce pregoreti jedino kompresori koji koriste r-22 uglavnom mogu da se pune sa r-502.Vitrine si klasicne kao CocaCola-ine ali im je cena takva jer se kod njih koristi isparivac kao police.Znaci zamisli pregrade na CocaColinoj vitrini na kojima stoji pice,kod ovih su to prohromske ili niklovane cevi kroz koje ide freon.Cena im je takva jer je razmak izmedju polica takav da ne moze uspravno da stanu flasice pa ih ugostitelji zbog toga izbegavaju i zato imaju nizu cenu.Osnovna namena im je za lisnata testa i robu koja trazi nizu temperaturu,mogu da rade i u + ali im je mana sto se led sa isparivaca topi i kaplje na robu unutra pa je razlog vise sto je cena takva ali kad rade u - rade perfektno.Inace potrosnja je oko duplo nego kod zamrzivaca te velicine.Termostat je relativan,stavis li digitalni dobijes bolju preciznost,vrata imaju staklo sa grejacem,stavis li izolaciju ili stiropor na vrata brze postignes temperaturu itd.

Jesi li mozda razmisljao o tecnom azotu. On isparava na 77K (oko minus dvesta celzijusa) i ima da se kupi u Pancevu.

Potpis

Ser poeta e ser mais alto...
...e e amar te assim perdidamente,
e s**** alma e sangue e vida em mim,
e dize-lo cantando a toda gente

E i jos jedna stvar. Ovde se svo vreme govori o postizanju niskih temperatura, a kako mislite da postignete nizak pritisak koji je takodje neophodan za sublimaciju?

Potpis

Ser poeta e ser mais alto...
...e e amar te assim perdidamente,
e s**** alma e sangue e vida em mim,
e dize-lo cantando a toda gente

@micto, za nizak pritisak imam jaku rotacionu vakuum pumpu i to nije problem.

Što se tečnog azota tiče, probao sam par eksperimenata sa njim i nije pogodan za moje potrebe pošto ne mogu da održim željenu temperaturu (bez oscilacija) duži vremenski period. Sublimacija je dugotrajan proces i za sušenje 1 kg tkiva u jakom vakuumu treba ponekad i 60 dana. Ne vidim kako bi se uz pomoć tečnog azota održala željena temperatura (od -20 do -40) u ovako dugačkom intervalu. Sa druge strane pogodan je za naglo hlađenje tkiva pre samog procesa sublimacije.

Interesantno je da recimo list biljke uronjen u tečni azot i ispušten na pod, puca u najsitnije komadiće, kao da je od najfinijeg stakla. Već u sledećem trenutku je otopljen i ponovo mek. Tako se azot može koristiti i za usitnjavanje nekih materijala. Kao u terminatoru 2.

Interesantno

Potpis

Ser poeta e ser mais alto...
...e e amar te assim perdidamente,
e s**** alma e sangue e vida em mim,
e dize-lo cantando a toda gente

Da, cuo sam da ga na slican nacin koriste lopovi za brzo unistavanje raznih mehanickih zastita protiv kradje automobila jer gotovo svaki materijal koji je cvrst na normalnoj temperaturi, postaje previse krt na znacajno nizoj. Termos tecnog azota, cekic...

Sigurno da na nižoj temperaturi sve plastike i slični materijali mogu lako da se razbiju jer gube elastičnost, ali ne verujem da se to odnosi i na mehaničke zaštite za kola. Teško da možeš tako polomiti npr. mačiju kandžu, ipak je metal mnogo jači materijal. Pre bi pukla plastika oko volana.
Uzgred, još jedna interesantna primena tečnog azota može biti pri mehaničkoj obradi gume. Jedan moj poznanik je azotom hladio gumeni dihtung za neku budževinu i obrađivao ga je šmirglom. Kaže da se ohlađena guma ponaša kao tvrdo drvo, nije nimalo elastična i lako se šmirgla.

Me ni je lik koji ugrađuje alarme u kola pričao kako čelik poprskan tečnim azotom postaje dovoljno krt da može da se razbije čekićem...al dobro aj sad smo se već udaljili od teme.

Potpis

Ser poeta e ser mais alto...
...e e amar te assim perdidamente,
e s**** alma e sangue e vida em mim,
e dize-lo cantando a toda gente

Evo ja sam testirao svoj zamrzivač prije 2 mjeseca kada je temperatura u kojoj se nalazi bila 9celzija i uspio sam s premoštenim termostatom (non stop rad kompresora) postići temperaturu od -35,6 celzija (mjereno dig. termometrom).
Mislim da bi se mogle postići i niže temperature kada bi se kondenzator (ono crno rešetkasto iza zamrzivača) hladio hladnom vodom iz vodovoda ili nečim drugim na recimo 5c.
Mislim da je poanta u tome da ako se tečni fluid, tek što je dobro sabijen i kondenziran a zatim ohlađen na dovoljno nisku temp., dolaskom u isparivač ne samo kondenzira na temperatu ključanja recimo -30 c, već biva i dodatno PODHLAĐEN na još nižu temp. pa se tako i objašnjava ova moja od - 35,6. - freon je r-134a!
Dali si razmišljao o punjenju sistema s CO2 gasom ovaj na atmosferkom pritisku ključa na -78,5 c.

Usput pogredajte ovaj link o r-600a Izobutanu C4H10 ( ista formula kao i butan) i ja nisam nigdje vidio da je on toksičan osim da je zapaljiv i eksplozivan ali njegova primjena je zbog sasvim drugog razloga prešutjela ovo drugo, saznajte i zašto..
http://www.majstor.hr/teme/199...oni/retrovizor_8-9-99_P1.shtml
Ps. Što kažete na serijsko povezivanje dva slabija kompresora jedan iza drugog u svrhu dobijanja što većeg tlaka, recimo prvi može do 40bara isto tako i drugi, njihovim seriskim povizivanjem mogu do 80bara (između njih obavezno hlađenje).

-35 je sigurno lep uspeh. Jedino je problem što na ovaj način (sa premošćenim termostatom) motor stalno radi. Negde sam pročitao da u tom slučaju brzo pregoreva. Ne znam da li je "brzo" dan, dva ili deset, ali sigurno ne može tako da radi duži period. Video sam na nekim sajtovima kao fabrička rešenja da su na frižiderskim kompresorima poklopac uradili sa navarenim pločicama aluminijuma za bolju disipaciju toplote - kao kuler na kompjuterima, može da se doda i ventilator. Jedino je pitanje kako povišene temperature podnosi mazivo u samom komporesoru.

I kolega Fosil je predložio da se vodom hladi kondenzator. Verovatno ću tako nešto i probati.

Nisam planirao da menjam tip freona ili da koristim CO2. Rekli su mi u par servisa da je sdvaki kompresor namenjen za određeni tip gasa i da su vrlo ograničene mogućnosti zamena. Ideja da se povežu dva kompresora se i koristi u zamrzivačima za ekstremno niske temperature, ali je teška za praktičnu izvedbu. zato su i fabričke cene visoke. Ja pokušavam da sve završim uz pomoć štapa i kanapa iz što manja ulaganja. Na kraju ću se verovatno odlučiti za pomenuto hlađenje kondenzatora (i motora) ili eventualno za kupovinu polovnog zamrzivača kakav je pomenuo zwrza.

Hlađenje kondenzatora vodom iz vodovoda bi trebalo da umanji potrebnu energiju uloženu u ceo proces, samim tim i kompresor ne bi radio non-stop. Jedini problem je oko realizacije - potrebno je napraviti neki efikasan izmenjivač toplote. Takođe je potrebno da taj izmenjivač prvo hladi hladniji deo kondenzatora - onaj koji ulazi u frižider (isparivač), pa onda topliji (sa potisa kompresora) jer se tako postiže najveća efikasnost.

Potpis

Ser poeta e ser mais alto...
...e e amar te assim perdidamente,
e s**** alma e sangue e vida em mim,
e dize-lo cantando a toda gente

Pojasni mi molim te ovo sa hlađenjem. Mislio sam da ceo isparivač zatvorim u plastičnom kućištu zalivenom silikonskim gitom i da na jednom kraju ulazi česmovača, a na drugom da izlazi. E sad jel bolje da hladna voda ulazi dole, bliže motoru, a izlazi gore pri vrhu ili obrnuto?

Kvaka je u tome da recimo ulaz vode u tvoj sistem za hladjenje bude na djelu grjenog elementa koji je najhladniji, a da izlaz za vodu bude na najtoplijem djelu koji hladis, tako postizes najvecu toplotnu iskoriscenost tvog hladnjaka.

Mislis kondenzator?

Van t hoff je objasnio sta sam hteo da kazem. Znaci voda za hladjenje ulazi na hladnijem delu kondenzatora - mislim da je to donji deo, nisam siguran, najbolje je da opipas rukom pa vidis koji je kraj hladniji.

Potpis

Ser poeta e ser mais alto...
...e e amar te assim perdidamente,
e s**** alma e sangue e vida em mim,
e dize-lo cantando a toda gente

Nijednim od predlozenih nacina ne mozete napraviti uredjaj
za liofilizaciju.Takve uredjaje kod nas proizvodi firma Torexin d.o.o,
na njihovom sajtu mozete videti grubu skicu uredjaja.

Uredjaj je vrlo skup i zato se retko upotrebljava.
Mislim da ni izrada nebi bila jeftina.