Evo jedne što mi je pričala baba, njoj se desilo pre XX godina, ne kontam zašto bi me lagala, to je pričala i mojoj kevi (svojoj ćerci), i mom starijem bratu, i meni, i to ne kao klincu da bi me plašila.... Ne sećam se detalja jer mi je poodavno ovo pričala, ali ću pokušati da rekonstruišem priču. Ovo čitajte noću. :)
Priča kaže sledeće:
Pre ne znam ni ja koliko godina moji baba i deda, živeli su gde i sada žive, na prostoru sela Velika Ivanča pokraj Mladenovca, jedno 5-6 km daleko od centra sela, u šumi, gde su imali svega nekoliko komšija. Imali su lovačke pse, dva komada, jako velika i jako dobro dresirana. Tu je, relativno blizu njih, živela neka žena za koju se pričalo da je veštica, i da radi neke "mutne" poslove (ne u savremenom smislu mutne).
Obično su se vraćali sa paše u sumrak. Pri povratku su prolazili pored kuće te žene. Jednog dana, kada su se vraćali sa paše, baš pored kuće te žene, pred njih je izašlo kučence. Jako malo. Moj deda je krenuo da ga pomazi, a ker se od jednom pretvorio u ogromnog kera, počeo da laje i da ih napada. Moj deda je onda uzeo neku motku i krenuo da ga udari, ali je ker konstantno menjao veličinu tako da moj deda nije uspeo da ga zakači. Da ne poznajem svog dedu, rekao bih da je bio pod uticajem nekih droga.
Onda su moji baba i deda počeli da zovu svoje lovačke pse u pomoć. Njihovi psi su potrčali prema njima, ali su stali na granici teritorije dvorišta mojih matorih i odatle lajali. Nisu smeli/mogli da priđu. Ni moji baba i deda jednostavno nisu mogli napred da idu. Onda je moja baba počela da zove ovu ženu po imenu, da izađe iz kuće, da im pomogne, ali odgovora nije bilo. Tek posle nekog vremena ovaj ker je samo nestao a ova žena je izašla iz kuće, bila je vidno iscrpljena i rekla je mojoj babi: "Šta vičeš, za malo da umrem?"
Laravel Srbija.
[NE PRUŽAM PODRŠKU ZA PHP PREKO PRIVATNIH PORUKA!]
Re: Spooky (but true) stories....
Registrovani: 9 ( MALISA1994, veselinovic, djoka_l, MartinK2, bakara, Sasa Maletaski, Nebojsa Milanovic, pctel, Darko Nedeljković )
