Jedna kratka priča...

ne mislila sam na Gorana Mijailovica...ma nije ni bitno!sta vam je ljudi?opustite se malo!pogresila sam!Ok!

_{[Ovu poruku je menjao shoosh dana 03.12.2005. u 15:30 GMT+1]}

---

Ma zezamo se :)

Nego reci ti meni, šta tebe inspiriše da pišeš ovakve mračne pričice?

Sta me inspirise?pa filmovi,stripovi,slike,muzika,ljudi,snovi...u svemu nadjem po nesto i tako...ali u glavnom pocnem da pisem bez neke odredjene teme i ostalo dodje samo...nastane nesto sto mi nije bilo na umu.

---

shoosh daj josh ...


by the way ni ja ne vidim smajlija .. jesu ti smajliji rezervisani za moderatore ? :)

---

Ovo je isto kruzilo netom, odavno sam ovo dobio...znate ono "posalji ovaj mail njima 10 i sl."


Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala
njegovoj zeni. Izvadi jedan zamotuljak u pir! incanom
papiru i rece: ' Ovo nije bilo sta, ovo je nesto
specijalno.' Odmotao je paketic i odbacio papir, i
onda se duboko zagledao u biranu svilu i cipku. Ona je
ovo kupila kad smo bili prvi put u New Yorku, pre
otprilike osam ili devet godina. Nije ga nikada
upotrebila. Cuvala je to za neku "specijalnu priliku".
"Dobro... ja mislim da je sada prigodna prilika za to.
"Prisao je krevetu i polozio rublje pored druge
garderobe, koju ce ona imati na pogrebu. Njegova zena
je umrla. Okrenu se prema meni i rece: "Ne cuvaj
nikada nista za neke specijalne prilike, svaki dan u
tvom zivotu je specijalan". Jos uvek mislim na njegove
reci... one su promenile moj zivot. Ja citam vise, a
cistim manje. Ja sedim na terasi i uzivam u pejsazu, i
ne smeta mi korov u vrtu. Ja provo! dim vise vremena sa
porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je zivot u
sustini jedna celina is! punjena uzicima, a ne kurs o
prezivljavanju. Ja ne cuvam nista vise. Ja
upotrebljavam moje kristalne case svaki dan. Ja obucem
moj novi sako, kad idem u supermerket, ako mi je
zelja. Ja ne cuvam moj najbolji parfem za specijalne
izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kad pozelim.
Fraze..."jednog dana" i "jednog od ovih dana" skoro su
nestale iz mog recnika. Ako je nesto vredno videti,
slusati ili raditi, onda ja zelim da vidim, slusam ili
radim to SADA. Ja nisam siguran u to sta bi zena mog
prijatelja uradila, da je samo znala da je nece biti
ovde sutra, u sta mi sve verujemo. Ja mislim da bi ona
bila vise u kontaktu sa svojom familijom, svojim
najblizim prijateljima. Ona bi mozda nazvala svoje
stare prijatelje i molila za oprostaj za neke
nesporazume, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona
isla da jede u kineskom restoranu, to je njena
omiljena hrana. Upravo o! ve neuradjene male stvari sto
meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani.
Smeta me da sam prestao sretati moje dobre prijatelje
koje sam ja "jednog dana" hteo da kontaktiram. Smeta
mi da ne pisem pisma, koje sam mislio pisati "jednog
od ovih dana". Smeta mi, i zalosti me da nisam rekao
mojim roditeljima, mojoj braci i deci, cesce, koliko
ih volim. Sada pokusavam da ne zakasnim, ne drzim po
strani, ili cuvam nesto, sto moze da obogati nas
&! nbsp; zivot, sa smehom ili radoscu. I svaki dan kazem sebi
samom, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan,
svaki sat, svaki minut... je specijalan. Ako si ti
dobiola ovu poruku, znaci da te neko voli, a postoje i
osobe koje ti volis. Ako si prezauzet, da posaljes ovo
dalje drugim osobama, i kazes samom sebi da ces
poslati "jednog od ovih dana'... cuvaj se! "Jednog od

ovih dana" je tako daleko... ponekad ne dodje nikada>vise...

Ovo p! ismo je poslato tebi da bi ti donelo srecu. Kruzi
oko zemaljske kugle vec nekoliko desetina puta.

INSTRUKCIJE ZA ZIVOT: Pruzaj ljudima vise nego sto
ocekuju, i radi to sa voljom. Nauci napamet stihove
koje volis. Ne veruj u sve sto cujes. Ne trosi vreme
na spavanje, i ne spavaj toliko koliko bi zeleo.

Kad kazes nekome "volim te", reci to zato sto tako
osecas... i sto je istina. Kad kazes "zao mi je",
"oprosti mi", "izvini", gledaj osobu u oci. Budi veren
najmanje sest meseci, pre nego sto se vencas. Veruj u
ljubav na prvi pogled. Ne ismejavaj tudje snove. Voli
duboko i strasno. Mozes biti povredjen, ali to je
jedini nacin da zivimo kompletan zivot. Ako se ne
slazes, budi ipak lojalan. Ne vredjaj. Ne osudjuj
nikoga zbog njegovih rodjaka. Govori polako, ali misli
brzo. Ako te ne! ko pita o necemu sto ti ne zelis da
odgovoris, pitaj sa osmehom: "Zasto te to zanima?" Ne
zaboravi da najvece ljubavi i najveci uspesi,
obuhvataju ! i rizike. Nazovi svoju majku. Kazi "na
zdravlje" kad cujes da neko kine. Ne zaboravi tri
stvari: Postuj samog sebe. Postuj druge. Odgovoran si
za sve sto radis. Ne dozvoli da jedan mali nesporazum
pokvari veliko prijateljstvo. Kad primetis da si
pogresio, ispravi to brzo. Odgovaraj na telefon sa
osmehom, onaj koji zove cuje da se ti osmehujes.
Zasnuj brak sa osobom koja voli da prica. U starosti
ce vam razgovor biti vazniji od bilo cega. Ne budi
puno sam. Otvori tvoje narucije za razmenu/promenu,
ali ne zanemari svoja vrednovanja. Cutanje je ponekad
najbolji odgovor. Citaj vise knjige i gledaj manje TV.
Zivi dobar i dostojan zivot. Kasnije u starosti mozes
da uzivas u secanjima. Veruj u Boga, ali zakljucavaj
svoj auto. Vazno je da je atmosfera u kuci ispunjena>ljubavlju. Ucini
uvek tako da stvoris mir i harmoniju
svojoj okolini. Ako si u nesporazumu sa svojim
ljubljenim, posmatraj situaciju kakva je sada, a ne
kakva je bila n! ekada. Citaj izmedju redova. Podeli sa
drugima ono sto znas. Tako se stvara besmrtnost. Budi
brizan prema nasoj planeti. Ne prekidaj nikada nekoga
ko ti upravo pokusava dokazati svoju odanost. Ne
zabadaj nos u sve. Ne budi previse radoznao. Ne veruj
nikada osobi koja ne zmuri kad je ljubis.

Jedanput godisnje putuj negde gde nikada nisi bio.
Zaradjujes li puno para, plasiraj ih negde! gde ces
moci pomoci drugima, za svoga zivota. To je najvece
zadovoljstvo sto ti bogatstvo moze dati. Ne zaboravi
da, ne uspes li u svemu sto zelis, ponekad je to
srecan pogodak. Ne zaboravi da ljubav izmedju dve
osobe treba da je vise nego potreba jednog za drugim.
Sagledaj cega moras da se odreknes na svom! putu za
uspeh u necemu. Priblizi se ljubavi i kuhinji sa
odvaznoscu i predanoscu.

Ne cuvaj ovu poruku. Ona mora da ode daleko iz tvojih
ruku u roku od 96 sati. Posalji kopi! je i videces sta
ce se desiti, u naredna cetiri dana. Dobices jedno

cenjeno iznenadjenje. Ovo je istina, iako ti mozda
nisi sujeveran.

Posalji ovu poruku za najmanje pet osoba i tvoj zivot
ce se poboljsati: 04 osobe: zivot ce ti se poboljsati
malo. 05 osoba: zivot ce ti se poboljsati prema tvojim
ocekivanjima! 14 osoba: doziveces najmanje pet
iznenadjenja u sledece tri nedelje. 15 osoba ili vise:
tvoj zivot ce se drasticno poboljsati i sve o cemu si
sanjao/la ce se ostvariti.

Ako ovaj email posaljes petorici ljudi, jos u ovom
satu, reci ce ti osoba koja ti se svidja: "Volim te"
ili "Hoces li biti samnom?"

Prvi deo: poljubac 1. Poljubac na ruku: Postujem te.
2. Poljubac na lice: Hteo bih da ostanemo prijatelji.
3. Poljubac na vrat: Zelim te. 4. Poljubac na usne:
Volim te. 5. Poljubac na uho: Samo se s tobom igram.
6. Pogled u oci: Poljubi me. 7. Igra se s tvojom
kosom: Bez tebe nemogu ziveti. 8. Ima ruke oko tvog
pojasa: Isprobavam

Drugi deo: tri dobra uputstva! 1. Za djevojke: Ako je
prema tebi momak grub, pomiluj ga po glavi. 2. Za
momke: Kada te devojka pomiluje po glavi, poljubi je.
3. Za djevojke i momke: Pri ljubljenju nisu potrebne
oci. Ko ih ima otvorene, cesto propusti to najvaznije.


Treci deo: Uputstva za ispravno ljubljenje 1. Previse
debele usne se na kraju smanje. 2. Ne pitaj da li
mozes poljubiti. Jednostavno to uradi ili od toga
odustani. 3. Iskoristi svaku finu ili losu priliku za
ljubljenje.

NE ZABORAVI !!!

Ruza je ruza; poljubac nije nikakav poljubac bez
velike kolicine str! asti. Zato otvori usta, zatvori oci
i ljubi ljubi, ljubi... ponavljanje je imati mudrosti.

---

da li je moguce?Ja sam tu poruku,pricu iliti sta vec dobila postom,onom ptt,u koverti...opusteno...

evo price...

Hodao je polako,nogu pred nogu.Glavu je spustio tako nisko, da bi, ako bi se još malo sagnuo, verovatno pao licem na mokar i prljav asfalt.Predhodnih dana je vladala susa, ali je rano ujutru pala osvežavajuca kiša,tako da se prašina koja se dizala tolike dane zalepila za ulični asfalt.
Cipele su mu bile blatnjave, košulja raskopčana,a sako je verovatno zaboravio na stolici u restoranu na Španskom trgu.Dugacki prsti leve ruke na kojima se zakorela prljavština zgrčili su se oko prazne flaše Jack Daniels-a.Kapci su mu bili naduveni,a glava ga je neopisivo bolela.Imao je osecaj da svaka dlaka kose zadaje taj bol u korenu.Opipao je lice ne bi li mozda osetio krv, ali na rukama nije video nista sem prljavstine.Stavio je desnu ruku u džep od izgužvanih pantalona ne bi li nasao nesto novca kako bi kupio neki osvezavajuci napitak,ali sve sto je dodirnuo je bilo parče iscepanog pisma koje je dobio od Lare.Istog trenutka seo je na utabanu zemlju.
Već je davno prošlo rano jutro a na ulicama nikog nije bilo.Bio je sam.Nije bilo ni zamišljenih ljudi koji žure na posao.Kao da je vreme stalo.Kao da mu je ponestalo snage, spustio je umorne ruke na mokru zemlju i, idalje spustene glave, poceo je da jeca.U pocetku bio je to tihi jecaj,pun bola i gorcine.Odjednom je nestao i niz njegovo osuseno lice, krenule su suze.Osecao se tako postiđeno,kao da je bio bos i go na centru univerzuma dok su milioni para očiju upereni u njegovu sramotu.Nije imao čega da se stidi,ali se ipak osećao tako.Možda to i nije bio stid već ogavna tuga i gotovo iščezla želja za životom koje su ga ispunile..Shvatio je da je takav osećaj indentičan sa osećajem krivice ili stida.Ali on nije bio kriv, sada je bio potpuno sam,ne u smislu prijatelja,već u smislu ljubavi,primoran da se ponovo nada sreći sa nekim i da se ponovo razočara u nju. Nije zeleo ponovno razocarenje, to s njemu ne moze,ne sme ponovo desiti, dosta mu je toga.Podigao se sa poluvlazne zemlje i krenuo ka mestu gde se nalazi most...


_{[Ovu poruku je menjao shoosh dana 04.12.2005. u 01:25 GMT+1]}

---

Hodao je sasvim sporo.Kao da je bio hipnotisan.Sve mu je bilo tako nevazno,daleko,kao da je postojao samo on i vreme.Nista oko njega mu nije privlacilo paznju.Sve je bilo tako crno.On je bio crn, grad, noc, njegov zivot...Sve je poprimilo neku tamnu boju.Nije se osecao lose zbog toga,naprotiv voleo je crnu boju.Bio je obucen u crno.
Iz ‘crnila’ ga je trgnuo zvuk kocnica i zaslepljujuca svetlost farova automobila koji mu se zaustavio pred nogama.Vozac se proderao ali on kao da nije zeleo da ga cuje.To mu je bilo sasvim uobicajeno.Susretao se sa smrcu gotovo svaki dan ,pa mu to, do sada, nije bilo nista novo.Ovog puta kao da mu je pomoglo da jos vise potone u sebe.Obicno je tamo negde sretao mnogo ljudi, njemu dragih ili ne,ali ovog puta video je samo nju.Crnu kao sto je i on.
Imala je dugu, crnu kosu,krupne oci uvek oivicene debelim slojem crnog kreona i pune usne boje krvi.Bila je obucena u crno,crnu majicu dugih rukava koja joj je prekrivala sake i crne kozne pantalone koje su joj se pripijale uz noge.Gledala ga je u isto vrame sa cudjenjem i sa nekom unutrasnjom radosti,kao da je u njemu pronasla nesto sto niko osim njega do sada nije i to samo jednim pogledom.
Upitao se da li je ona stvarna ili je plod njegove maste, sna.Pokusao je da se seti svakog susreta, upoznavanja ali nista.Nigde nije video crnu devojku.Imao je osecaj da mu je bas ona potrebna, sada, ovog trena, da bude uz njega, pored njega , na deset, dvadeset metara, nije bitno, samo da je vidi, da oseti njeno fizicko prisustvo.Opet kocnice, svetla...Ovaj put se trgnuo i pogledao u crni sevroletov kabriolet i setio se gde je video.
Setao se jedne veceri,kao i sada.Ponovo je utonuo u sebe.Trgnuo ga je zvuk ispustanja necega i on se sagnuo da pomogne.Kada je pokupio gomilu trzalica sa mokrog asvalta pogledao je gore i video je nju.Predao joj je trzalice koje je pokupio ,ona mu je zahvalila, a on je samo otisao ne rekavsi ni rec.
Sada je ta ista devojka sedela u kabrioletu i gledala ga sa nevericom.

---

evo jos jedna:

Prvi put u zivotu se osecao ovako dobro!Sedeo je u koncertnoj sali.Sa njegove desne strane sedeo je izuzetno mrsav ,prosed i jako elegantan covek.Bilo mu je drago sto jos neko, pored njega ,ceni ovakvu vrstu dogadjaja.Nije voleo kada vidi da neko dolazi na koncert ozbiljne muzike neprikladno obucen.Bilo mu je zao sto nikad vise nece imati onaj osecaj divljenja koji je imao dok je kao mali odlazio u pozorista i operske kuce sirom sveta sa svojim roditeljima.
Kako je njegova mama divno pevala...Obozavao je miris karamfila koje je posle svakog nastupa dobijala od njegovog oca.Nije ona bila preterano lepa, ali je u sebi nosila neku unutrasnju lepotu kojoj niko nije mogao da odoli.Dok je slusao kako peva imao je osecaj kao da je u nekom transu,kao da nista drugo ne postoji u tom trenutku osim muzike i nje.Sve to bi se prekinulo glasnim aplauzom,a tada kao da mu je srce bilo blizu eksplozije.Uvek je u tom prelomnom trenutku izmedju zavrsetka pevanja i aplauza osecao ekstremno jaku kulminaciju ,koja, kao da ga je odrzavala u zivotu.Sada posecuje koncerte ne bi li doziveo osecanje koje bar malo podseca na ono koje je tako voleo.Nikada to sebi nije priznao ali u dubini je znao da je to prava istina.
Svetla su se ugasila.Jedina stvar koja se pored toga nije promenila jeste i to saputanje koje se polako utisava posto se svetla ugase.Nikad nije voleo da zna ime kompozitora ni pesme.Cudno je to sto je toliko godina posecivao koncerte a da nikad nije znao koga slusa .Imao je on istancan sluh,prepoznavao je tacno koja su dela stvorena od strane jednog kompozitora.Smatrao je da ime nije bitno.Vazna je sustina stvari ,a ne njena povrsina.
Pocelo je sa solidnim solo uvodom na klaviru ,a onda....kontrabas.Zazmurio je.U krvi,pod kozom je osetio svaku notu ,svaki zvuk je imao u sebi.U glavi nije imao nista sem te divne muzike.Ne ,to nije bila muzika ,to je bila magija ,lepota ,nesto najiskrenije sto je u zivotu cuo.Prvi put i pored toga sto je cuo muziku ,on je i osetio.
Onda se uplasio, nije zeleo da se to zavrsi ,zeleo je da traje vecno.Bilo bi divno da ostatak zivota provede pored takve magije.Osetio je pocetak kraja i nije mogao da ga podnese.Poceo je da se gusi.Naglo je ustao i krenuo je na svez vazduh, ne obazirajuci se na ljude koji su mu dobacivali i prekorno ga gledali.
Uzeo je kaput i pogledao na plakat koji je bio okacen iza njega.Bio je pravougaonog oblika sa jednostavnim sarama indigo plave boje na uglovima.U sredini je pisao danasnji datum i ime pijaniste i devojke koja je svirala kontrabas.”Iris...Kakvo divno ime...Vidimo se i sutra, Iris.”

---