Pojačanje ruskog satelitskog osmatranja Zemlje Nekoliko ruskih laboratorija i firmi izradjuje "sazveždje" ruskih satelita s radarima velikog kapaciteta koji će se u narednim godinama naći u kosmosu i medju kojima će najsjajnija "zvezda" biti višenamenski satelit "Arkon-2". Većina sistema za sondiranje Zemlje sa kosmičke distance, koji se danas eksploatišu u svetu, pripada optičko-elektronskom posmatranju. Snimanje se vrši pomoću optičkih sistema, a rezultati se emituju na Zemlju u numeričkom obliku putem radio-veze, dok je radarska informacija nepromenjiva čak i kod nastajanja, na primer, vanrednih situacija.
Ruskih satelita sa radarima visokog kapaciteta na orbiti nema od 1991. godine nakon obustavljanja rada kosmičkog aparata "Almaz-1", bivše vojne pilotirane stanice koja je bez posade lansirana za rad u automatskom režimu. Sateliti iz serije "Okean", koji se danas lansiraju pod nazivom "Sič" (poslednje lansiranje obavljeno je 24. decembra 2004.), opremljeni su radarima za posmatranje sa boka, ali ne spadaju u kategoriju aparata visokog kapaciteta, javila je agencija RIA "Novosti".
U periodu od 2005. do 2007. godine operatori iz osam zemalja koje se bave kosmičkom delatnošću (Japan, Nemačka, Kanada, Italija, Velika Britanija, Indija, Izrael i Kina) planiraju da u orbitu lansiraju od 10 do14 aparata s radarima visokog kapaciteta. U Rusiji je tokom poslednjih godina razradjivano istovremeno nekoliko projekata satelita s radarima visokog kapaciteta. Tvorac "Almaza" je Naučno-proizvodno preduzeće mašinogradnje, koje sada radi na projektu satelita pod nazivom "Kondor-E".
"Kondor-E" se od sličnih inostranih satelita razlikuje po masi, težak je svega 800 kilograma, naspram dve do tri tone slicncih stranih sistema. Takodje košta relativno malo, za četiri do pet puta je jeftiniji od zapadnih sistema sličnih tehničkih karakteristika. Taj višefunkcionalni radar obezbediće snimanje terena 500 kilometara u širinu, s leve i desne strane u odnosu na trasu leta. Za razliku od zapadnih kosmičkih aparata, na tom ruskom satelitu će umesto teške antenske rešetke biti instalirana mobilna parabolička antena prečnika šest metara.
Njeno navodjenje komandama sa Zemlje omogućava da se operativno biraju regioni snimanja. Brodski radar satelita, takodje, može da vrši stereoskopsko snimanje radi izrade numeričkih modula reljefa terena. Centar "Hruničev" je najavio lansiranje satelita "Monitor-R" (R = radarski), a kompanija "Gaskom", jedno od matičnih preduzeća "Gasproma", finansira perspektivni projekat "Strelka" za kosmički monitoring objekata industrije nafte i gasa. U sastav tog sistema, vrednog 400 miliona dolara,ući će šest satelita, od kojih su tri snabdevena radarima.
Iz Naučno-proizvodnog preduzeća "Lavočkin" je saopšteno da se, po narudžbini Federalne kosmičke agencije, radi na višenamenskom satelitu "Arkon-2" s radarom namenjenom za snimanje za najširi krug korisnika, kako državnih tako i komercijalnih. Taj satelit će koristiti i u službi nacionalne bezbednosti Rusije i u programima medjunarodne saradnje.
U razradi satelita "Arkon-2" su korišćena pozitivna iskustva radarskog osmatranja površine Venere s interplanetarnih stanica "Venera-15" i "Venera-16". Projekat je jedinstven po tome što omogućava instaliranje trodijapazonskog radara: sistem decimetarskog dijapazona (23 centimetra) vrši posmatranja kroz krošnju drveća, dok dužina talasa od 70 santimetara obezbedjuje sondiranje površine pod slojem suvog tla. Realizacija projekta "Arkon-2" će u naredne tri godine omogućiti da se obnovi prisustvo na orbiti nekog ruskog kosmičkog aparata za detaljno radarsko posmatranje, kao i da se osvoje čelne pozicije na svetskom tržištu kosmičke radarske informacije.
Tanjug & Lj.Š.
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist
