Outsourcing – srpska šansa ili iluzija

Iako u Srbiji imamo respektabilni informatički kadar, poznavaci prilika slažu se u oceni da Srbija ne treba da previše traži svoje šanse u Outsourcing-u. Srbija u oblasti informacionih tehnologija kaska za svetom nekih petnaestak godina. Indijsko iskustvo kao mamac.

Piše: Aleksandar Rašić

Outsourcing, kao način upošljavanja lokalnih radnih snaga iz sektora informacionih tehnologija, iz godine u godinu stiče sve veću popularnost. Razvijene zapadne zemlje odlučuju se za ovaj način regrutovanja stručnjaka zbog mogućnosti da izmeste razvojne poslove u zemlje sa nižim prosekom primanja i time održe konkurentnost na tržištu. Za manje razvijene zemlje i zemlje u tranziciji outsourcing predstavlja šansu da se ostvari saradnja sa razvijenim tržištima, na kojima postoji mogućnost ostvarivanja velike zarade. Ta vrsta saradnje vodi povećanju izvoza, otvaranju novih radnih mesta, kao i osposobljavanju kadrova u novim tehnologijama. Tako, po mišljenjima nekih poznavaoca prilika, Outsourcing u oblasti informacionih tehnologija u poslednjih par godina predstavlja validan odgovor na ekonomsku recesiju. Možda najplastičniji primer za istinitost tih tvrdnji predstavlja primer Indije, najznačajnijeg i najvećeg outsourcing centra u svetu. Ta zemlja je u 2003 godini izvezla 13,5 milijardi dolara softvera, sa očekivanim porastom na 87 milijardi dolara godišnje do 2008, a iste godine je u IT industriji bilo zaposleno 650 000 ljudi, sa očekivanim porastom na 2,2 miliona do 2008 godine.

Poslednjih par godina velike multinacionalne IT kompanije u potrazi za ekonomičnijim rešenjima, svoj fokus usmeravaju sve više na zemlje istočne i jugoistočne Evrope. Najveći outsourcing centri u tom delu sveta su svakako Rusija u Ukrajina, a zatim slede ostale zemlje regiona, gde je svoje pionirske korake u oblasti outsourcing-a napravila i Srbija. Naime, nedavno je između pančevačke softverske kuće Božić i sinovi i londonske IT kompanije Gowigroup potpisan godišnji outsourcing ugovor koji predviđa angažovanje domaćeg softverskog tima u poslovima analize, projektovanja i izrade softvera koji će biti razvijan za klijente u Velikoj Britaniji. Pored toga ugovorena je i lokalizacija i distribucija softvera firme Abacus e-media, sastavnog dela Gowigroup-a. Kako ističe Danijela Stojadinović, IT menadžer Božić i sinova, značaj te saradnje ogleda se u stvaranju pozitivnog imidža zemlje u svetu i promociji Srbije i njenih IT eksperata u Engleskoj. Time se stvaraju nova, atraktivna radna mesta, sprečava "odliv mozgova", i uvećavaju šanse za eksperte na domaćem tržištu rada. O perspektivi outsourcing-a u Srbiji, uglavnom vlada mišljenje kako ovde postoje izvrsni informatičari, ali taj oblik poslovanja zbog specifičnosti našeg tržišta, nije najadekvatniji.

Po rečima Radmile Medaković, sekretara Udruženja informatičke delatnosti u Privrednoj komori Srbije, i organizatora ovogodišnjeg nastupa domaćih IT kompanija na informatičkom sajmu Cebit u Hanoveru, Srbija može da se nametne kao jedna od najznačajnijih IT država jugoistočnoj Evropi. Međutim, ona kaže da primer Rumunije koja se fokusirala na outsource, ne bi trebalo da pratimo, iz razloga što je cena rada ovde ipak nešto viša nego u toj zemlji, što nam oduzima prednost, tako da outsourcing nije naša udarna izvozna šansa. Po njenim rečima, ono sa čim možemo da izađemo na taj deo svetskog terena jesu takozvana open source rešenja. Pored toga, prostor na svetskom tržištu mogu da nađu i srpske firme koje su se ranije bavile hardverom. Sličnog mišljenja je i Jovan Marjanović, direktor američke softverske kompanije SAS za Centralnu i Istočnu Evropu. On kaže da Srbija ne može da bude konkurentna sa jednom Rusijom ili Ukrajinom, ne zbog nekvalifikovanosti domaćih programera, već iz razloga manjka kadra. Po njegovim rečima, strane banke koje su u poslednjih par godina otvorile svoje filijale u Srbiji, mogu trenutno da uposle sve raspoložive informatičare na poslovima oko održavanja informacionih sistema. "Perspektivu srpskih informatičara, stoga, ne vidim u pravljenju softverskih alata, pa čak ni softverskih aplikacija, već u svemu što predstavlja primenu informatike u bankarstvu, trgovini, medijima i kulturi. U tim granama postoji jasna komparativna prednost Srbije u odnosu na okruženje", kaže Marjanović za Ekonomist magazin.

Šta o svojoj poziciji kažu sami informatičari? Naš sagovornik, diplomirani inženjer informacionih sistema koji je želeo da ostane anoniman, kaže da u oblasti informacionih tehnologija kaskamo za svetom nekih petnaestak godina. Po njegovim rečima, jedini način da se pristojno živi od programiranja je preseljenje u neku od razvijenih zemalja. Outsourcing može da donese "finu paru", ali problem je taj što strani poslodavci upošljavaju po projektu, pa je cela stvar dosta neizvesna. On je zajedno sa dvojicom svojih kolega pre par godina radio web programiranje za jednu britansku izdavačku kuću, za šta su zaradili po 1.500 nemačkih maraka. Novac im je isplaćen na ruke, tako da nisu platili ni dinara poreza, što je, kako kaže naš sagovornik, čest slučaj u domaćem Outsourcing-u. On smatra da je prednost domaćih programera ta što su godinama unazad imali priliku da besplatno koriste izuzetno skup softver, pre svega Visual studio, Java Jbuilder, Delphi, Oracle, koji se inače kreću od par hiljada, do par desetina hiljada evra. "Ono što donosi novac u programiranju je pre svega dobra ideja, i kao primer za to mogu poslužiti Amazon i Google, koji godišnje zarađuju ogromne profite. Naši informatičari imaju inovativne ideje, imaju znanja kako da ih realizuju, ali na žalost, nemaju gde da ih sprovedu u ovoj zemlji", kaže naš sagovornik. Vlasnik agencije za informatičku delatnost ISL, Uroš Majstorović, kaže za Ekonomist da domaći programeri "frilenseri" imaju veliki problem, jer stranci žele da rade isključivo sa firmama, a realnost je takva da ljudi ovde nemaju novca ni da registruju firmu. Za sada to funkcioniše tako što registruju agenciju i plaćaju paušalni porez. Majstorović trenutno sarađuje sa grčkom kompanijom Data Mall, za koju radi poslove web programiranja. Zarada mu je oko 1.000 evra mesečno. Pre toga radio je za izraelsku softversku firmu Critical Public, gde je razvijao softverska rešenja uopravo u oblasti web programiranja. Po njegovim rečima, domaćim privrednim subjektima nije jasna prednost koju donosi automatizacija i digitalizacija poslovanja, što je osnovni problem ukupnoj informatizaciji društva. "U pregovorima sa određenim domaćim firmama bio sam spreman da spustim cenu svojih usluga i do pet šest puta, ali njima ni to nije bilo dovoljno. Problem je taj što je radna snaga u Srbiji još uvek jeftina, pa se poslodavcu više isplati da zaposli nekoliko radnika i da ih minimalno plaća za poslove koje će oni raditi ručno, nego da plati uvođenje i održavanje informacionog sistema koji bi omogućio brže i efikasnije poslovanje", kaže Majstorović u razgovoru za Ekonomist magazin.

Izvor: http://www.ekonomist.co.yu/eko...mp;dated=14&id=4721#id4721

Moje skromno misljenje je da postovana koleginica Medakovic nije u pravu iz vise razloga. Ono sto bih nazvao osnovnim problemom Srbije je nemogucnost sagledavanja situacije iz malo veceg ugla - tako i prica o "mogucnosti da se nametnemo kao jedna od najznacajnijih drzava u jugoistocnoj Evropi" mi zvuci kao najobicniji marketinski "stunt" ;-) Sta neko moze je manje bitno, svaka drzava to isto moze da kaze za sebe (recimo, Hrvatska, Madjarska, Rumunija ...) - ono sto se racuna je sta je uradjeno i sta ce se uraditi.

Tacno je da outsourcing nije neko vrhunsko dostignuce nauke i da fakticki outsourcingom IPR odlazi autoru projekta a ne ostaje onima koji su ga izradili, ali je takodje potpuno deplasirano u ovom momentu pricati o nekom domacem brendingu i autenticnoj industriji softvera kada:

a) Objektivno postoji manjak stvarno strucnih kadrova, koliko god se neko trudio da to predstavi suprotno

b) Sistemi obrazovanja su jako losi sto se konkretne industrije (ICT) tice - neophodno je mnogo vise prakse i timskog rada na fakultetima, fokusiranja na vodnjenje projekata i ponasanja u timu, kao i pravih internship-a u realnim komercijalnim okolinama gde bi studenti vec sticali radno iskustvo. Da ne zaboravim da je neophodan i obrazovani i strucan menadzerski kadar, koji kod nas i dalje postoji u tragovima, ponajvise zbog manjka pravog iskustva.

Takodje je percepcija i znanje o intelektualnoj svojini (pre svega patenti) jako niska - Srbija ima jako mali broj patenata po glavi stanovnika, sto nas automatski cini manje konkurentnim - mozemo lako doci u situaciju da zavisimo od tudjih patenata.

c) Ulaganja u ICT sektor su jako niska, uopste percepcija ICT sektora u ocima domacih investitora je jako slaba - prosecan investitor ce pre uloziti u kupovinu farmerki u Kini i prodaji po Srbiji nego u ulaganje u neki IT start-up koji potencijalno moze da donese milione.

d) Penentracija racunara po glavi stanovnika je medju najnizim u regionu, uz ocajnu telekomunkiacionu infrastrukturu - sto automatski znaci nemogucnost ponude servisa za siroke narodne mase.

e) GDP stanovnistva je suvise nizak za industriju softvera siroke potrosnje i nekih naprednih IT usluga

Ovo gore uopste nije neki pesimisticki "pogled" vec realno sagledavanje situacije - onakve kakva je danas. Srbija kao zemlja treba da radi na vise koloseka - outsourcing je samo jedan od njih, ali realno trenutno jedini nacin da domaci softverasi i SME sektor i profitira, jer je domace trziste ili nula, ili enterprise-level koga drzi nekoliko firmi specijalizovanih na bankarski softver.

Naravno, ne treba zapostaviti i one druge koloseke - poboljsanje obrazovanja, investiciju u telekomunkacioni sektor uz potpunu deregulaciju, atraktivniju poresku politiku kako bi se domaca radna snaga vise okurazila za privatni biznis - i, naravno - borba protiv piraterije, pogotovu u firmama. Takodje drzava treba da ucini sve sto moze i za edukaciju o patentima i ostalim vidovima intelektualne svojine i da ucini proces fajlovanja sto laksim i jeftinijim, mozda cak i da finansira deo troskova za PCT patente u EU i USA kroz odredjene fondove.

Medjutim, za ove napore su potrebne godine i konstantan napor vlade i nevladinog sektora, po mojoj proceni sigurno ne manje od 10 godina da trziste dostigne nivo jedne Slovenije ili Ceske - a do tada, treba raditi i na outsourcingu - tacno je da Rumunija mozda ima manju cenu inzenjer/sata ali je takodje tacno da mesta za sve ima, i da uz dobro profilisanje i Srbija moze biti jako konkurentna.



Ja se nadam da je ovo greska, nije mi bas najjasnije kako ce domaci SME sektor da izvozi IPR preko otvorenog koda (koji moze da posluzi radi penentracije trzista samo u odredjenim okolnoistima, recimo uz value-added proizvode koji nisu OSS), a to je pravo merilo uspesnosti softverske industrije. Pre bih savetovao koncentraciju na IPR, patente i osvajanje novih tehnologija.

Po mom misljenju, Open Source treba da posluzi jedino u smanjivanju troskova gde je moguce i sprecavanje odliva deviznog kapitala napolje, sto se naseg proizvoda (koji mi izvozimo) tice on mora biti konkurentan, zasticen svim vidovima zastite intelektualne svojine i apsolutno u saglasnosti sa najnovijim trendovima u razvoju softvera.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 16.07.2005. u 15:43 GMT+1]}

---

hm, ovako neozbiljan pregled samo govori koliko smo zapravo daleko od nekog znacajnijeg outsorce-ovanja, i u principu samo dobro pokazuje na osnovni problem u razvoju softvera u srbiji, a to je hronicna nezrelost management kadra, naravno, cast izuzecima.
takodje, voleo bih da cujem po kojem faktoru bi mi mogli da postanemo znacajniji outsourcing centar u trenutnoj situaciji i da vidim (ozbiljnu) pro/con studiju koja obradjuje tematiku outsorcing-a u srbiji. mislim da su problemi vec vise nego poznati, ali se konstantno izbegavaju, a time svaka studija, ili diskusija lagano prelazi u losu deterdzent reklamu.

_{[Ovu poruku je menjao caboom dana 16.07.2005. u 16:08 GMT+1]}

---

Meni se vise cini da je taj opste poznati ton "mi mozemo biti ... _______ (dopisati neki vrlo jak cilj" prouzrokovan manje neznanjem vec cinjenicom da je pomenuta osoba predstavnik drzavnog tela (PKS) - a ono sto je lose je da ljudi imaju neki ugradjeni osecaj da kada su u bilo kakvoj vlasti situaciju prikazuju na neki preterano optimisticki nacin, a cim sa te vlasti sidju postanu pesimisti :-)

Optimizam je dobra stvar, ali preterani optimizam moze da zvuci "uljuljkujuce" - mislim da se svi secaju brzih pruga, , Europolisa i sl... ja sam daleko veci pristalica skotskog/engleskog modela hladne istine - a istina je da za pokretanje jedne tako ozbiljne industrije kao sto je ICT nisu poterbne parole i price sta se sve moze, vec konkretan rad i to uz strogu koordinaciju i dobro planiranje i pre svega novac.

Dakle, postoji citav skup stvari koji mora biti odradjen da bi cela stvar zazivela i strani investitori uopste razmisljali za ozbiljan biznis koji nije jeftini outsourcing... neke od tih stvari sam nabrojao gore.

- Sta se desilo sa agencijom (kasnije zavodom) za razvoj informatike u Srbiji?

- Sta se desava sa agencijom za telekomunikacije? Kada ce biti deregulisan telekomunikacioni sektor - cak i Kosovo ima deregulisanu telefoniju.

- Cene telekomunikacionih usluga su preskupe, u Srbiji i dalje vlada komunisticko pravilo da se firmama naplacuje veca cena od gradjanstva (fizicka / pravna lica) - ovo je apsolutni nonsens, u svetu firme imaju jeftinije usluge po jedinicnoj meri, jer vise i placaju... mislim da li je normalno da za jedan link od nekoliko megabita (kakav ja recimo imam u kuci) treba izdvojiti sumanute cifre? A taj link je tek osnov za neki kompleksniji ICT projekat.

- Kakvo je znanje firmi o patentnima i zastiti intelektualne svojine, potrebno je uloziti dosta toga u omasovljenje patenata i znanje o njima - statistike kazu da smo tu jako losi... drzava mora da vodi agresivnu kampanju i na oredjen nacin pomaze firme koje imaju medjunarodni IPR kao sto vec rekoh - recimo odbijanjem troskova za fajlovanje patenata od poreza na dobit i sl...

- Obrazovanje se jako sporo dovodi u kompatibilnost sa modernim trendovima - po poslednjim informacijama, bolonjska deklaracija ce biti implementirana valjda do 2010... nije li to malo sporo za zemlju kojoj se zuri? Na svu srecu, poceli su da se pojavljuju privatni fakluteti koji su malo pozurili sa ovim... videcemo kakav je njihov kvalitet.

- Kako stoji stvar sa borbom protiv piraterije? Dokle god je jednom preduzecu lakse da ukrade strani softver - domaceg softvera nece ni biti... nista ne moze biti jeftinije od pirata, pirati unistavaju industriju.

Pre bilo kakve diskusije o ovome covek treba da uradi sledece: zamislite da ste strani investitor zainteresovan za ICT sektor, zasto bi ste vi ulozili bas u Srbiju - to je osnovno pitanje na koji moramo naci dosta smislenih odgovora - da to bude jedinstven marketinski potez i kampanja drzave... i za ovo je potrebna motivacija i novac.

Njima necemo prodati pricu "Srbija moze da bude najjaca zemlja u regionu" - to ne pali.

---

Biznis inkubator softverske industrije u Zrenjaninu

Kao Kina i Indija


Da li ogranizovano podsticanje softverske industrije moze da doprinese razvoju celog drustva? Primeri Kine, Indije, Irske i mnogih drugih daju potvrdan odgovor. Da li tako nesto moze da se uradi i kod nas? Entuzijazam nekoliko udruzenih preduzeca iz ove oblasti, podrska grada i Pokrajne, zainteresovanost stranih investitora - pokazuju da je to moguce.

U planu je formiranje biznis inkubatora softverske industrije u Zrenjaninu.


Da li u Zrenjaninu postoji dovoljan broj informaticara zainteresovanih da formiraju timove spremne da rade na najslozenijim projektima? Odgovor cemo saznati u petak, 22.07.2005. Tokom dana u 12h ce se u sali Regionalne privredne komore u Zrenjaninu odrzati sastanak informaticara - nezaposlenih ili vec zaposlenih, koji su voljni da rade, mnogo nauce i, nadamo se, dobro zarade.

Clanovi softverske sekcije RPK pozivaju zainteresovane da dodju i aktivno ucestvuju u daljem zajednickom radu.

@stellanova, ako budes na tom skupu - izvestavaj ;-)

---

Bicu, trebalo bi. Takodje trebalo bi da odradim jedan mini interju sa organizatorom. Ako neko ima pitanje na koje bi zeleo odgovore neka postuje ovde pa cu ga uvrstiti ;)

To nema veze, plate su na Novom Zelandu jos vece pa ovde ima outsourcing kompanija. Tri prijatelja rade za jednu os kompaniju a jedan prijatelj za drugu: http://www.unisys.com . Ako odete na taj sajt videcete da postoji link sa natpisom outsourcing. Postoji i sajt ogranka na Novom Zelandu: http://www.unisys.co.nz . Oni prave programe uglavnom za americke i evropske kompanije jer su ovde ipak manje plate ali opet daleko vece nego u Srbiji. Treba neko u Srbiji da ogranizuje i skupi programere i napravi os kompaniju a ne da cekamo da stranci ulazu u nas jer mora da postoji nesto konkretno da bi oni mogli da ulazu pare. Mora da postoji neki privredni subjekat sa kojim mogu da sklope ugovor. Niko ne ulaze pare u zemlju nego u konkretnu kompaniju.


Ne bih da prejudiciram kakav je stav informaticara koji ce biti na konferenciji ali ipak imam utisak da ce da se zale na to da drzava/grad treba da im omoguci da rade autsorsing. Stella, ako bude tako da li mozes da ih pitas da se oni na licu mesta dogovore i naprave timove i da ti timovi osnuju os kompanije. Kada ih ima vise ne verujem da bi bio problem da skupe osnivacki ulog za formi. Posle toga bi mogli da traze kredit (ima onih kredita za nezaposlene sa dobrom idejom a mogu i neki drugi kredit da traze, npr. od neke banke). Neka ne cekaju da im drugi da posao nego kada su se vec skupili da zajedno naprave sebi posao.

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 17.07.2005. u 16:32 GMT+1]}

Iluzija, dok se ne formira kvalitetan menadžerski kadar i obezbjede sigurni izvori finansiranja, uz sve ono što su napisali Dimković i Caboom.

Svega toga ima - i strucnjaka, i management-a i para.

Strane firme (bez obzira o kojoj se zemlji radi) najvise cvikaju od bezakonja - slabo ili
nikako regulisanih osnovnih pitanja vezanih za poslovanje, radne odnose, zastitu
intelektualne svojine.

Tu smo najtanji, i ukoliko se drzava ne isprsi lavovski u tom pogledu, bice jako tesko
za projekte vecih razmera.

koliko postoji zaista kompetentnog managerskog kadra u srbiji? u sustini ovo je kategorija koja bi trebalo da se uveze, posto smo u vise navrata imali prilike da vidimo zanimljive ispade kadra koji se skoluje kod nas cak i na ovom forumu, u stvarnosti je cesto gore.

---

Što se tiče ovdašnjeg menadžerskog kadra, potpuno sam skeptičan tu i mislim da je Caboom upotrebio pravi izraz -- "hronična nezrelost".

Da ne ulazim sada u opisivanja najčešćih profila, od klasičnog predstavnika burazer ekonomije koji se u ITC-u ponaša kao da prodaju telad, svakojakih pijačara i likova kao koji stalno nešto planiraju, pripremaju, najavljuju, kreativišu -- u stvari ne posjeduju ni ono elementarno znanje, niti ideju, niti novac, do mlađanog "japija" kome je tata otvorio firmu da se ovaj ne bi mješao u rad tatine... Zvuči kao stereotip, ali nažalost je tako.

S druge strane, nije to samo pitanje ITC-a, kompletna ekonomija je takva -- burazerska. Bruka funjara u svim mogućim sferama poslovanja, i šta tu dalje da se piše? Da li će školstvo proizvesti nekakav kvalitetan kadar u narednih nekoliko godina, čisto sumnjam. Ima li smo skoro, čini mi se na forumu "Vodič za učenje", ludilo razmišljanje studenta završne godine jednog od vodećih ovdašnjih fakulteta na polju menadžementa.

Zatim svi smo vidjeli kako je "seljačka, a naša" javnost regovala na slučaj Marka Tasića, šta bi se tek onda desilo da neka ekipa iz garaže zaradi neku lovu, trebala bi jedna jedina noć da Srbija postane OutSOURcing velesila. Mogu zamisliti tek naslove u štampi: "Kina nula, Indija nula", "Žuti nemaju pojma", "Silicijska dolina kraj Ibarske magistrale"... Zlo i naopako.


Naravno, moram naglasiti da sam imao priliku da upaznam neke sjajne i zaista potencijalno menadžerski sposobne ljude sa ovih prostora, sa nekima sam čak imao priliku i da radim na nekim stvarima. Ali sada to je jedna nova priča o tome šta njih sve koči da povedu scenu :(