Toplotna pumpa - grejanje, teorija, uredjaji

Ovako,

Podzemne vode su bolji izbor od kolektora jednostavno zato što voda bolje izmjenjuje toplinu od zemlje i ne trebaš kupovat cijevi za zemne sonde ili zemne kolektore... pa onda ne trebaš ni antifriz u njima....

Što se tiće razlike između kolektora koji se postavljaju horizontalno i sondi koje idu vertikalno, razlika je cijeni izvođenja (u Hrv. bušenje po metru dubine je oko 50 eura, ovisi o terenu, a kopanje frezom oko 1 eur po metru dužnom, prema mojim saznanjima).
Jedino kod bušenja može bit dobro iskorištavanje podzemnih voda samo treba bit dovoljno vode jer se voda na jednom mjestu vadi, a na drugom vraća opet u zemlju (holanđani rade 90% na taj način).

Freza - naziv za stroj koji ima priključak sličan motornoj pili i vrlo učinkovito prqavi kanale u zemlji. (ima kod nas i tomo vinkovića sa istim priključkom.....)

Najrentabilnija je podzemna voda - najmanje bušenja i kopanja i najmanje cijevi, zatim kolektori, zatim sonde.

Solarni kolektori - oni su dobri samo za grijanje tople vode za kupanje.... ljeti. Zimi kad trebaš energiju najviše, od njih u pravilu ne dobivaš mnogo jer dan je puno kraći, a sunčanih dana je malo.
Spajanje kolektora i pumpe nije baš najbolje rješenje. Ali je moguće pomoću spremnika tople vode s dva izmjenjivača topline - jedan za pumpu i jedan za sol. kolektore.

Što se tiće cijena razlika je ogromna, kod nas toplinska pumpa s instalacijom košta oko 7.000 eura za kuću oko 200 m2 (ako su podzemne vode onda je jeftinije - ne treba cijev i antifriz).

Eto, ako ti to šta znači, sretno.

Puno hvala,
u ovoj fazi je jako korisno imati puno informacija, ipak je to nova tema za nase podrucje i
malo ima prakse sa ugradnjom toplotnih pumpi pa je svaki savet koristan!!
U svakom slucaju odlucujem se za koriscenje podzemnih voda. Ostalo je "samo" odluciti koji uredaj kupiti i sve povezati!
Jos jedno pitanje, kolika je snaga Vase toplotne pumpe, i koji je model?
Unapred hvala, Zoran.

Potpis

www.piaggio.co.rs * Piaggio Free & Liberty scooter- tehnicka uputstva, slike, sastavljanje, tuning, oglasi, forum *
www.placevi.iz.rs --prodaja placeva u okolini Novog Sada--

Postovani,
citam sve ove interesantne stvari napisane na ovom sajtu i neverovatno korisnim mi se cine. Ima li neko informaciju o dobijanju elektricne energije iz toplotne razlike. Dakle, temperaturna razlika kao izvor struje?

Ključna reč: "termoparovi". Međutim, el. energija dobijena na ovaj način
je izuzetno mala. Pa se koristi samo u specijalnom slučajevima. Recimo u
mernoj tehnici.

http://en.wikipedia.org/wiki/Thermocouple

Potpis

Pozdrav.

uhhh al se ovdje svega nacitah :))))

Ajd pitajte sta vas zanima ali konkretno!

Ugradio sam i pustio u rad 30-tak toplotnih pumpi vazduh-voda od 12-250 kW i to od raznih proizvodjaca.

Napominjem DAIKIN kao najbolji ('bes Carrier i njihovu seriju sa proDialog -om ;)

Da neko proizvodi toplotne pumpe kod nas nesto nisam cuo a trebao bih :)
Mislim znam neke entuzijaste koji su kako kazu napravili chiler vjerovatno ima jos takvih poduhvata ali da to neko ozbiljno radi, mislim "proizvodi" sigurno bih znao.

Hmm ako ne smatrate za one sitne vazduh-vazduh, nesto Soko (Mostar) Beograd mada se ta proizvodnja odvija na puko sklapanje komponenti iz uvoza :)

Pa onda one stare prozorske od Slobode Cacak, Ei Nis, Rudi Cajevec... Mislim da je to davna proslost



P.S.
Ovaj "Octopus" interesantan ....

uhhh al se ovdje svega nacitah :))))

Ajd pitajte sta vas zanima ali konkretno!

Ugradio sam i pustio u rad 30-tak toplotnih pumpi vazduh-voda od
12-250 kW i to od raznih proizvodjaca.

Napominjem DAIKIN kao najbolji ('bes Carrier i njihovu seriju sa
proDialog -om ;)

E baj mi je drago, pokusavam da nadjem nekoga ko se razume u to da probam da sklopim sistem koji ce raditi.
Za sada imam radijatore i elektro kotao na kuci od 130 m2 u dvoristu sam iskopao (izbusio) bunar na 18 m za vodu,
i sada bi trebalo ubaciti toplotnu pumpu ali ne znam koju ni kolike snage. Na krovu imam i 10.8 m2 suncanih kolektora koje
bi voleo da ukljucim u ceo sistem sa toplotnom pumpom ako je to moguce??
Pitao sam ljude iz Alfa clima Knjazevac za toplotne pumpe i oni tvrde da ih proizvode.
probaj i sam www.alfaclima.co.yu tel 019 731-711.
Ako treba jos nesto od informcija potrebnih za konkretniju odluku - [email protected]
Unapred hvala
Zoran Matic Novi Sad

Potpis

www.piaggio.co.rs * Piaggio Free & Liberty scooter- tehnicka uputstva, slike, sastavljanje, tuning, oglasi, forum *
www.placevi.iz.rs --prodaja placeva u okolini Novog Sada--

Evo jednog konkretnog pitanja za majstora vladosa!
Budući da se u sistemu toplinske pumpe voda zagrijava do recimo 45 C i takva ulazi u sistem (za ovaj slučaj-ne računajući podno grijanje) radijatorskog grijanja a izlazi s recimo 40 C pitanje:
Koliko bi se u postocima morao povećati svaki radijator ako kroz njega protječe voda ulazne temperature 45C u odnosu na "normalno" grijanje na lož-ulje ili recimo plin propan-butan, inače ja mislim da je temperatura tamo negdje oko 60-80 čak celzija?
I ako bi ste mogli s nama podjeliti svoje znanje možete nam ukratko objasniti kako vi izračunavate i dimenzionirate sistem centralnog grijanja za neki konkretan slučaj ili što jedan majstor traba da zna kada radi centralno grijanje?

Pozdrav i hvala!

da konkretna pitanja su tu

Eh jos da meni nije sezona u punom jeku pa da se malo posvetim ovome bilo bi bas interesantno da to sve sklopimo ali ajd dugo je do zime.

Kao prvo toplotnom pumpom je moguce niskotemperaturno grijanje dakle pomocu ventilatotor konvrktora i/ili cijevnih panela (zidno grijanje, podno grijanje itd.)

U kao prvo, u tom pravcu treba razmisljati a ne o radijatorima cija toplotna moc drasticno pada pri niskoj temparaturi polazne vode, pa bi za pokrivanje toplotnih gubitaka za jednu prostoriju treba OGRAMAN broj clanaka (prilozit cu formulu cim stignem) sto bi bilo naracionalno u pogledu nabavke, montaze , obezbijedjivanja protoka ( neodgovarajuci precnici cijevne instalacije=veliki otpori u cijevnoj mrezi= cirkulaciona pumpa velike snage=visoka investicija+velika potrosnja el. energije ...)

Dakle manite se razmisljanja o prikljucenju toplotne pumpe na neku postojecu instalaciju radijatorskog centralnog grijanja.(mdj300B)!!!

Dakle pravi koncept i obim investicije onda idemo u realizaciju.


Drugo pitanje je koju toplotnu pumpu odabrati, odnosno da li kondezator treba biti vodom ili vazduhom hladjen?

Za podrucja odakle ste vi preporuka je naravno da to bude toplotna pumpa sa vodom hladjenim kondezatorom i tu na scenu stupa onaj BUNAR. Izvaredan toplotni IZVOR koji treba iskoristiti.

Ako ste jos zainteresovani tu sam

E da formulica za radijatore stize prevece zurim ...

@ mdj300B
mislim da vam je proračun poprilično tanak, u toku 24 sata vi kažete da bi pumpali 7500 litara vode i iskoristili razliku od sedam stepeni. Ta količina vode pri tim uslovima približno oko 22 MJ energije što odgovara energiji od 6 kWh ,kada bi ste imali stopostotno iskorištenje, što je naravno nemoguće, znači uz to još trebate trošiti energiju za pumpanje, ako bi to bilo hidroforom sa dubine od 32 metra za to bi vam bila potrebna snaga oko 150W približno , što je utrošak električne energije od oko 3,6 kWh za 24 sata. Znači ja bih rekao dobitak :6,1x0,8-3,6=1,28kWh za 24 sata. Na mjesečnom planu zanemarivo u odnosu na potrebnu energiju. Pozdrav.

Hej gospon Pppooo ja priznajem da sam se prešao prvi puta u računu ali ako baš hoćemo na tačno ovih 22MJ je u stvari 220MJ (7500*4190*7), tako da nije 6kWh već je prava vrijednost 61,1 kWh! Znači tačno, ja bih iz vode vukao svaki sat 2,54kw i + snaga toplinske pumpe ako je iskorištenje 1/4(400%) + 0,84kw = 3,38 kw na izlazu! Nije baš nešto ali za 120 kvadrata kuće s izolacijom od 10cm duplo više snage bi bilo dosta.
Što se tiče protoka standard je ( to sam tek nedavno saznao) 1,5-3 galons per ton per min (1 galon=3,7litara , ton ti je 12000 btu ili 3,52kW)
Znači meni treba 2 ton pa bi to bio protok vode od 12-24 litre u minuti ( ovo gore je za temperaturnu razliku od 5 stupnjeva) i na kraju za 16 satni rad pumpe ispada da je to više vode nego što sam ja zamislio prvi put a to me i brine.

Što se tiče onih 32 metra, ne vučem ja vodu s te dubine jer je to nemoguće, već je od hidrofora do vode 7metara a ostatak cijevi je kompletno u vodi.
Evo cjele priče kada smo bušili bušotinu za hidrofor bilo je bitno naći vodu na što većoj dubini, da bude što kvalitetnija, tako, kada je bušeno "prva voda" je nađena na 7 metara (ova prva ovisi o vodostaju obližnje rijeke i varira od 1m do 9m kada je suša ) na 22 druga i na 32 treća i tokom cjele godine ima 14 celzija. Fora je da su ova vrela povezana hidrostatski tako da kada prebacujem vodu iz ove bušotine od 32 metra (u stvari 7) u onaj bunar koji je na "prvoj vodi" dubine 9 metara ( zna se desit i da presuši ali to nije bitno jer u njega ću sipat vodu) mislim da će po principu spojenih posuda u bunaru biti prisutan podtlak koji će sisati vodu i biti skoro izjednačen s podtlakom u ovoj 32 metarskoj bušotini. Tj mislim da nebi trebalo biti više od 100W.
Mene jedino muči ako u slučaju dali ću preopteretiti bušotinu ako budem crpio više od 10 000 litara dnevno.
Kažem bunar je 2 metra horizontalno od bušotine i u njega ću sipati vodu, muči me to dali će ova voda dovoljno curiti od bunara prema bušotini tamo duboko u zemlji?
Moram reći da sam neki dan pustio da cjeli dan i noć voda teče iz hidrofora u bunar i to je bilo oko 8000 hiljada litara i nije bilo nikakvih ploblema, ali što poslije 5 dana 10 , 100 ????
Nalazim se na ravničarskom zemljištu 1400m od rijeke Save na nadmorskoj 83m. Eto ako ima nekakav geodeta da me usmjeri ili imate nekakav prijedlog pišite!!

Gledaj PPPOOO i ja do nedavno nisam vjeraovao da postoje strojevi koji imaju iskorištenje veće od "makar" 95% ali doista toplinske pumpe imaju u prosjeku kod pumpi vazduh-voda 200% na -18 celzija vanjske temp. do 450-500% kod pumpi voda-voda u sistemu podnog centralnog grijanja.

Pozdrav !

I svakako obavezno štivo http://www.majstor.hr/teme/200...inskepumpe/toplinskepumpe.html ili google -open loop heat pump-
i još http://geoexchange.org/about/movie.htm

ok tačno za 61kWh. Ja sam i mislio da je plan da se pumpa sa 32 metra zbog problema dotoka vode iz "posude u posudu".Pogledaću ovaj članak baš me interesuje to 400% sumnjam nešto...

što se tiče koeficijenta korisnog dejstva ja sam mislio na teoretske vrijednosti termodinamičkih procesa (koji između ostalog zavisi i od temperature ambijenta -planeta Zemlja). Što se tiče pumpanja mislim da je eksperiment najbolje rješenje, ali kako ste mislili rješiti filtraciju?

Hm, o kvaliteti vode nisam baš puno razmišljao a takođe i o filtraciji.
Voda je pogodna za piće pa mislim da nebi trebalo nekakva posebna briga o ovome, tj. ne mislim je filtrirati!

Pozdrav svima zainteresovanima za TOPLOTNE PUMPE

Kao prvo toplotna pumpa je jako dobra stvar!
Ziveo sam u Subotici do 1996. godine i grejao sam svoju kucu sa toplotnom pumpom tipa voda-voda.
Evo kratkog opisa sistema. Koristio sam dva bunara dubine 42m. Jedan za uzimanje vode a drugi za vracanje vode. Bunari su precnika 50mm ( 2 inca ) okiten crevo. Temperatura vode je bila konstantna +14 C. Toplotna pumpa je proizvod LTH Skofja Loka, Slovenija. Snaga kompresora je 3kw, 3x380V. Za crpljenje vode sam koristio Hidroforsku pumpu 0.75 kw a za cirkulaciju sekundarne vode Severova pumpa oko 100 w snage RS 25 ili RS32. Najbolji sistem za koriscenje toplotne pumpe je podno grejanje, koji sam sam uradio u celoj kuci.
Primarnu vodu sam "ohladio" za oko 5 C, znaci sa +14 na +9 C.
Sekundarna voda nije nikada prelazila +45C! U najhladnijim periodima sistem je radio dva puta u toku 24 casa i to ujutro od 3.30 pa do 7.30 i po podne, negde od 13.30 pa do 17.30. Podno grejanje je veoma zahvalno, izmedju ostalog, sto ima veliku toplotnu akumulativnost ali to je mozda druda tema. Sama toplotna pumpa je imala koeficijenat grejanje 1:4.
Sto se tice ekonomicnosti tu sam jako dobro upucen jer sam merio sve parametre sistema: primarna el. energija ( elektricno brojilo ) sekundarna energija ( kalorimetar ) kao i protoke primarne i sekundarne vode ( vodomeri ) i na kraju temperature.
Ceo sistem je imao koeficijenat grejanja 1:3, sto znaci ako sam za jedan mesec trebao 2100 kwh za grejanje onda sam oko 630kwh uzimao iz mreze a oko 1470 kwh iz zemlje ( primarna voda).
Ovde bih se malo zadrzao na stepen iskoriscenja sistema ! Nazalost ni ovo nije perpetumobile ni prve ni druge ni bilo koje vrste. Ovaj sistem je malo specifican po tome sto mu na ulazu dolaze energije iz dva izvora a to su : 1. elektricna mreza i 2. zemlja tako da stepen iskoriscenja je izlazna energija podeljeno sa zbirom el. energije plus energija preuzeta od vode, sto ce, nazalost biti manje od 1 tj. 100%. Medjutim druga je stvar "novcanog stepena iskoriscenja" tu dolazi onaj odnos 1:3. Naime, da se vratim na 2100 kwh potrebnih za grejanje. Ako bih se grejao na struju npr. termo peci ili sl. i ako predpostavimo da je cena el. energije 0.05 evr./kwh onda bih za taj mesec trebao da platim 0.05 X 2100 = 105 evra. Kod toplotne pumpe placam samo el. energiju a to je 0.05 x 630 = 31.5 evra. Sto se gradnje topl. pumpe tice nije nemoguce ! Znam coveka u Subotici koji je napravio ! toliko za sada... Ovo je tek mali deo onoga sto znam o toplotnim pumpama i grejanju... Pozdrav svima

U bivšem zagrebačkom časopisu SAM opisana je prepravka frižidera tako da se od njega dobije toplotna pumpa za zagrevanje vode u bojleru. Toplota se uzima iz spoljnog vazduha (sistem vazduh-voda). Kako sam skoro menjao kompresor na zamrzivaču znam da je cena zamene kompresora sa punjenjem freonom standardno 80e. Za dodatne delove treba izdvojiti još oko tridesetak evra (ne računajući kazan bojlera). Ako je neko zainteresovan mogu mu poslati skenirane stranice SAM-a (1,6Mb). U pitanju je broj 9/80. U samu br. 8/80 objašnjeni su osnovni principi toplotnih pumpi ali oni nisu bitni za samu konstrukciju (ako su nekome potrebne mogu i njih skenirati). Ako neko ima neispravan frižider koji mu više ničemu ne služi ovo bi moglo biti idealno rešenje za hlađenje kuhinje i istovremeno zagrevanje vode u bojleru.
Konstrukcija bi se mogla lako prepraviti tako da se montira na postojeći bojler (ako nije predaleko).
Ja ovo nisam pravio ali imam nameru.
Za slanje skeniranih stranica kontaktirajte me na PP.

_{[Ovu poruku je menjao Stojan Trifunovic dana 10.09.2005. u 00:13 GMT+1]}

eto i Majk55- ovo iskustvo iz prakse :) potvrdjuje da sam u pravu :)

Ostah duzan onu formulicu ali ako nekom treba poslat cu mu .xls fajl sa veoma jednostavnom racunicom za odredjivanje toplotne moci radijatorskog clanka (baterije).

Ali opet ponavljma samo nisko temperaturno grijanje!

Ili mozda nekom treba knjiga o toplotnim pumpama, doduse na ruskom javite se :)

Pozdrav.

P.S. Steta sto nigdje kod nas ne postoji neki HVAC forum tu bi mogli dobiti dosta savjeta.



_{[Ovu poruku je menjao vlados dana 24.10.2005. u 17:15 GMT+1]}

Skenirane stranice za prepravku frižidera u toplotnu pumpu iz SAM-a (br.8/80 i br.9/80) okačio sam na
http://www.geocities.com/stoja...lotna_pumpa/Toplotna_pumpa.pdf 1,5Mb
Ugradnju ovakve toplotne pumpe u postojeći bojler može otežati činjenica da u zemlji Srbiji i Crnoj Gori svi kao po nekoj teoriji zavere postavljaju bojler u kupatilo (najhladniji deo stana), umesto u kuhinju (najtopliji deo) i time prilično povećavaju i toplotne gubitke usled zagrevanja okolnog prostora.



_{[Ovu poruku je menjao Stojan Trifunovic dana 10.11.2005. u 15:50 GMT+1]}

Zavisi gde ti je kupatilo. U vecini novih stanova kupatilo je u centru stana, mala prostorija bez prozora.

E super da si se vratio, sigurno je bilo puno posla preko ljeta.
Evo pošalji sve što možeš poslati na e-mail samo da nije na ruskom zbog slabog poznavanja jezika, šteta.

Unaprijed hvala,
Pozdrav!

Da li ste išta radili oko pumpe i kakvi su rezultati?